Dragan 12Vodena stihija se polako povlači a iza nje ostaje smrt, pustoš i crni mulj sa kojima će se Srbija suočiti u vremenu koje dolazi. Od ove tri pošasti najopasnija je ona poslednja – MULJ. Jer, iako kao ljudi, znamo da je Smrt naša sudbina od trenutka kada se rodimo, a Pustoš (lična ili kolektivna) naše moguće iskušenje dok god živimo, kao pravoslavni hrišćani, verujemo da je naš Gospod, Isus Hrist, Pustoš pobedio postom u pustinji a Smrt svojim Vaskrsenjem. Ali, Mulj nije pobedio kada je prekrio Njegovo zemaljsko bivstvovanje. I zato danas, kada Mulj prekriva naše Živote, valja se znati suočiti sa tim i svim pitanjima koja iz njega izviru ili u njega uviru, svejedno. A tih pitanja zaista je mnogo. Počev od onog (prvog) da li su biblijske kiše, koje su potopile srpske zemlje, izraz božijeg gneva ili nastavak agresije Zapada polutajnim meteorološkim oružjem, do onog (poslednjeg i neumitnog) da li je ova nestručna ali arogantna, tvrdoglava i agresivna vlast srpskom narodu, možda, i najveća kazna koja ga je mogla snaći u ovakvim okolnostima. Jer, ti ljudi koji u lakovanim cipelama gacaju po blatu i vodi ispred TV ekipa, predvođeni supermenom koji u manje od dva sata izvlači dete iz bujice, deli ćebad iz helikoptera, kapetani gumenim čamcem, drži štab i dva puta se obrati medijima, od prvog trenutka koriste ovu našu tugu i nesreću za ličnu promociju, političko profiterstvo i uspostavljanje totalitarizma. Oni koji su „zaboravili“ da Srbija postoji i tamo gde oni nisu na vlasti, koji su komunikaciju sa poplavljenim područijima obavljali preko stranačkih a ne preko državnih organa i koji se nisu setili čak ni da tokom nestajanja čitavih naselja treba uključiti sirene za vodenu ili opštu opasnost, nisu propustili priliku da kroz tragične događaje ostvare punu kontrolu medijskog prostora i iskoriste je za primenu različitih manipulativnih tehnika čiji cilj sigurno nije interes građana i države. Bez obzira što je još uvek rano za detaljne analize metoda i pravaca manipulativnog delovanja, pre svega zato što još uvek traju, sa sigurnošću se može reći da su kreatori ovih procesa pokušavali da postignu: – Minimiziranje značaja i efekata konkretne i brze ruske pomoći srpskom narodu, odnosno njeno „uravnoteženje“ sa zapadnim najavama i ponudama za jeftine kredite. – Preusmeravanje pažnje javnosti kako bi se prikrio niz evidentnih, direktnih i indirektnih, propusta nosioca vlasti koji su značajno povećali razmere tragedije. – Promociju Aleksandra Vučića u lidera čije navodne super-sposobnosti, predanost i zalaganje, mogu zameniti očigledni postojeći raspad državnog sistema na svim nivoima. Sigurno je da postoje i drugi ciljevi, ali ova tri su trenutno najvidljivija, a ovde ćemo se baviti prvopomenutim minimiziranjem ruske pomoći srpskom narodu. obrenovac_slik_123   Ruska pomoć i njeni medijski odrazi Zahtev za pomoć Ruskoj Federaciji Aleksandar Vučić uputio je 15. maja u poslepodnevnim satima, a već 16. maja ujutro u Srbiju su stigla dva tima ruskog ministarstva za poslove građanske odbrane, vanredne situacije i likvidacije posledica elementarnih nepogoda (MČS Rusije). Samo nekoliko sati kasnije oni i njihova tehnika operativno su delovali u Obrenovcu. Bio je to dan kada je grad počeo bukvalno da tone i kada je samo hrabrost, stručnost i opremljenost ovih ljudi sprečila da posledice budu mnogo strašnije. Ruski spasioci izvukli su iz vodene stihije 2.262 ljudi, od čega su 604 bila deca. (1) Humanitarni avioni iz Rusije nastavili su da sleću i narednih dana, a slična pomoć pružena je i Republici Srpskoj. Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Čepurin, obišao je sa predstavnicima srpskih vlasti sva najugroženija mesta. Ovako brzu, konkretnu i iskrenu pomoć u trenutku kada nam je Eštonova upućivala svoje misli, a Kirbi nam kroz kolumnu u Politici pridikovao o gej-pravima (2), srpski narod sigurno neće nikada zaboraviti, posebno oni sa ugroženih područja. Ali, izjave najviših srpskih zvaničnika bile su vrlo uzdržane, a konkretna ruska pomoć bila je uvek pominjana u kontekstu uopštenih izjava zahvalnosti svima koji pomažu. Tipičan primer je izjava predsednika Nikolića od 17.05.2014 kada je rekao „zahvaljujem na pomoći zemljama u regionu, Evropskoj komisiji i Ruskoj Federaciji koja je prva pohrlila da nam pomogne, kao i ambasadi Sjedinjenih Američkih Država na velikoj novčanoj pomoći“. Dakle, u danu kada je jedino Rusija stvarno i operativno bila sa Srbijom, Nikolić se na pomoći prvo zahvaljuje zemljama u regionu i Evropskoj komisiji (i danas je nejasno zašto njima), a pominje i veliki novčani prilog ambasade SAD. Taj prilog, kako se kasnije saznalo, iznosio je 100.000 dolara, ali cifra namerno nije pomenuta kako bi izraz „velik“ preusmeravao pažnju sa onih koji su do tog trenutka jedini pružili stvarnu pomoć. Takav pristup imali smo i kod Vučića i Dačića, a prihvatili su ga i svi uticajni mediji u Srbiji. Teško da ste mogli čuti ili pročitati nešto o ruskoj pomoći a da to nije, radi relativizacije, bilo tretirano metodama „preklapanja“ i „preusmeravanja pažnje“, što u praksi znači da je pominjanje dolaska novog Iljušina koji donosi pomoć, ili herojstvo ruskih spasilaca na terenu, uvek bilo praćeno i sa par vesti o „pomoći“ Zapada, pri čemu se često nisu birala sredstva u manipulisanju javnošću. U tome je svakako prednjačila ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, Jadranka Joksimović, čije izjave očigledno sračunato idu u ovom smeru. Ona je lansirala, ničim utemeljenu, tezu da Rusija jeste prva pomogla, ali da se glavna pomoć u obnovi očekuje od EU, a njena izjava o milijardu pomoći iz EU fondova, čitav jedan dan bila je apsolutni centar pažnje kako medija tako i ugroženog građanstva. Naravno, podatak je nakon tridesetak sati demantovan iz EU, ali nemojte imati dilemu da ova „greška“ nije slučajna i da je imala smisao i svrhu. U tom smislu treba posmatrati i sračunato medijsko predstavljanje ponuda međunarodnih bankarskih institucija Srbiji za nove kredite kao oblik pomoći. Iako je Svetska banka donirala Srbiji svega 150.000 dolara, njihove ponude za kreditne linije, lihvarski upućene Srbiji u trenutku najžešćeg vodenog gneva, ministarka Joksimović je biranim izrazima predstavljala kao pomoć, a u manipulisanju srpske janosti pomagala ju je savetnica za medije Svetske banke u Srbiji Vesna Kostić. Radi se o jednom kreditu za obnovu i rehabilitaciju puteva od 100 miliona dolara koji je odobren ali ga naša Skupština još uvek nije ratifikovala i novih 200 miliona dolara od kojih bi se 10 miliona moglo vući odmah, a ostalo kada se potpišu svi papiri od strane Srbije. (4) Slično važi i za Evropsku banku za obnovu i razvoj koja je najavila pomoć u vidu kredita, ali i kupovinu naših najvećih kompanija (očigledno će se praviti uvezani aranžmani), što se u našim medijima uglavnom predstavlja kao “pomoć” i “ulaganje”, iako se praktično radi o njihovoj želji da uspostave kontrolu glavnih tokova novca u Srbiji.(5) odlazak-ruskih-spasilaca Dakle, jasno je uočljivo da se svaka informacija o konkretnoj pomoći Rusije gušila u talambasima zapadnih obećanjao o velikim cifrima, koje naravno nikada neće biti realizovane, što uveliko podseća na kampanju o zapadnim parama vođenu 2000-te. Budući da trend ovakvog pristupa postoji kako u istupima viših i nižih srpskih zvaničnika, tako i majn-strim medijima, jasno je da se radi o procesima koordinisanim iz jednog centra. Pravi cilj ovakvog oblikovanja i plasiranja informacija jeste sprečavanje ili bar minimiziranje očekivanog rasta “proruskog” raspoloženja među građanima Srbije, kao prirodne reakcije na brzu i iskrenu pomoć u nevolji, odnosno podrivanje duha jedinstva pravoslavnih naroda sa Rusijom kao maticom, koji je prosto lebdeo u kontaktu postradalog stanovništva i spasilaca na terenu. Ali, ovo više nije 2000-ta i srpski narod već je umoran od praznih obećanja i evroatlantskog cinizma u odnosu na njegove patnje. Rusija je svojim bratskim zagrljajem, istinskom solidarnošću i hrišćanskom nesebičnošću još jednom podsetila Srbiju gde je njeno prirodno mesto. A manipulatori, kako oni naši tako i oni njihovi, moraju znati da su prepoznati… Post skriptum Najbolja potvrda opravdanosti pisanja ovog teksta stigla je u trenutku njegovog zaključenja. Danas, 26.05.2014. godine Beograd je ispratio herojske ruske spasioce a da se niko od srpskih zvaničnika nije pojavio da im se zahvali i poželi srećan put. Umesto njih učinili su to Eduard Čižikov, zamenik ministra za vanredne situacije Rusije i ruski ambasador u Srbiji, njegova ekselencija, Aleksandar Čepurin. Uz dužno poštovanje, prisutni načelnik vatrogasnih jedinica MUP-a Srbije, gospodin Goran Nikolić, nije nivo koji može prezentovati državu u takvom trenutku. Treba li bolja potvrda direktne umešanosti srpskih vlastodržaca u navedene manipulativne procese?! Ali, tako je to uvek, kada život prekrije Mulj … ________________________________________

Odrednice:

(1) – http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/468304/Za-brz-dolazak-ruskih-spasilaca-zasluzan-centar-u-Nisu

(2) – http://www.intermagazin.rs/americki-ambasador-porucuje-poplavljenoj-srbiji-i-vreda-je-krsite-prva-gej-populacije/

(3) – http://www.tanjug.rs/novosti/129260/nikolic-zabrinut-zbog-teske-situacije–salje-pomoc.htm

(4) – http://www.ceopom-istina.rs/vesti/srbija-dobijan-e-pomo-zapada/

(5) – http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:493193-Srbiji-vise-kredita


Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Kada život prekrije Mulj

  1. Komentar od suzan:

    Nije se on sam postavio na to mjesto, zaboravili ste da je taj „S(U)PERMEN“ imao 70% vaših glasova. Vi ste mu omogućili da on sada misli da je ALMIGHTY!!!!!

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kada život prekrije Mulj

* Obavezna polja