Aleksandar PavićDesi se ponekad da ono što Vladimir Putin izgovori može da prija ušima čak i zakletih srbofoba i rusofoba. Tako je 4. marta kao udarna vest na B-92 stajao naslov: „Putin: ako može Kosovo, može Krim“. A onda je citiran i sam ruski predsednik: „I ako je to dozvoljeno, recimo, kosovskim Albancima, ako je dozvoljeno da se to uradi u mnogim krajevima sveta, to pravo naroda na samoopredeljenje uokvireno je u relevantnim dokumentima UN i koliko znam nije poništeno. Međutim, mi niti to sada radimo, niti nameravamo da provociramo takve odluke, niti ćemo u bilo kom slučaju podgrevati takva nastojanja“.[1]

Zanimljivo je to što je, u svojoj obradi, B-92 neuporedivo korektnije preneo smisao i suštinu te važne izjave nego što je to učinila državna televizija, tzv. medijski javni servis evropske Srbije RTS, koji je istu vest preneo na sledeći način: „Putin je situaciju na Krimu uporedio sa Kosovom, navodeći da stanovništvo tog poluostrva ima pravo na samoopredeljenje, kao što je to prethodno dozvoljeno kosovskim Albancima, a i u mnogim drugim delovima sveta“.[2]

Čak je šokantno koliko je B-92 svoj posao u ovoj prilici uradio kvalitetnije, poštenije, i sa manje malicioznosti prema ostacima srpske državnosti na Kosovu i Metohiji od medijske kuće za koju se plaća pretplata. Jer, B-92 je takođe naveo i bitnu kvalifikaciju koju je upotrebio ruski predsednik: „Na pitanje da li se razmatra pripajanje Krima Rusiji, Putin je odgovorio odrečno, a zatim je dodao da veruje da ljudi u uslovima slobode izražavanja i sigurnosti ‘mogu i moraju sami da odlučuju o svojoj budućnosti'“.

Zapravo, ko god čita sajt RTS dobio je poruku da je ustvari ono što su zapadne sile nametnule kada je reč o KiM nešto sasvim normalno, pa čak i prirodno, nešto što se dešava „u mnogim drugim delovima sveta“, nešto što sada čak i Rusi, dosad nepokolebljivi u nepriznavanju tzv. kosovske nezavisnosti, smatraju normalnim, pa čak i zakonomernim procesom. Pogotovo u sadašnjom situaciji, kad se radi o teritoriji do koje im je stalo, Krimu.

Naravno, to nije slučaj, što nam samo malo pažljivije čitanje vesti sa B-92 i potvrđuje. Jer, ne samo da se tu vidi da je ruski predsednik odrečno odgovorio na pitanje da li razmatra pripajanje Krima Rusiji, nego je i jasno definisao uslove pod kojim bi nekakvo izjašnjavanje o samoopredeljenju uopšte moglo da se održi: „u uslovima slobode izražavanja i sigurnosti“. Već na tom osnovnom koraku, ceo proces samoproglašene kosovske nezavisnosti ne prolazi ispit. Kontekst je naširoko poznat: nezakonito NATO bombardovanje u kojem su počinjeni brojni zločini protiv čovečnosti, posle kojeg je došlo do masovnog proterivanja srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva sa teritorije KiM, zatim još jednog masovnog pogroma (17.3.2004.), mnoštvo nerešenih ubistava i otmica, aktivno sprečavanje povratka raseljenih i izbeglih, itd. Da ne govorimo o čudovišnoj organizaciji vađenja i trgovine ljudskim organima za koju su osumnjičene vodeće prištinske političke figure, i permanentnoj atmosferi terora i zastrašivanja kojoj su izloženi svi nealbanci, ali i protivnici prištinskih vlasti i pomoćnih struktura. Na kraju, imamo i otvoreno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kada je jednostrano proglašena lažna država „Kosovo“, što predstavlja još jedno otvoreno kršenje međunarodnog prava.

vladimir-putin--youtube_f

Jasno je da je, koristeći kosovsku paralelu, ruski predsednik govorio o uobičajenim zapadnim dvostrukim aršinima, i da je hteo da ih posebno apostrofira u kontekstu najpoznatijeg mogućeg primera, a to je upravo kosovski primer, primer koji je već dobro poznat ne samo prosečnom neobrazovanom zapadnom političaru već, bar u najosnovnijim crtama, i prosečnom neobrazovanom zapadnom gledaocu. A, naravno, i domaći, ruski gledalac je vrlo dobro upoznat s tim primerom, kao i gledaoci širom sveta koji još uvek nisu potpali pod pokroviteljski zapadni medijski kišobran. Uostalom, ruski državni kanal Rusija 1 je samo par dana pre toga objavio reportažu iz Beograda, u kojoj su naširoko citirane reči upozorenja Slobodana Miloševića upućene ruskoj, beloruskoj i ukrajinskoj javnosti, da ne prave greške koje su napravili narodi Jugoslavije, već da se ujedine, jer će jedino tako da budu snažni i slobodni i da sačuvaju svoju nezavisnost.[3] Uz to, bilo je reči i o NATO bombardovanju i njegovim pogubnim posledicama po stanovništvo bivše SR Jugoslavije.

Pre će biti da je to ta paralela koju ruski državni vrh želi da istakne: zapadne sile postupaju nezakonito, bombarduju nezavisne zemlje i pokušavaju da im otmu delove teritorije, a zatim to proglašavaju za „pravno naroda na samoopredeljenje“. S druge strane, Rusija postupa zakonito, štiti interese koji su definisani međunarodnim ugovorima, ni jednom rečju ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet Ukrajine (već samo legitimitet trenutnih vlasti u Kijevu) – ali isti NATO agresori odmah na sav glas dižu galamu na Rusiju, optužujući je da želi sa Krimom ono što oni i sada otvoreno rade sa KiM.

Uostalom, čak i da kojim slučajem to nije tako, da postoji čak i crv sumnje da čak i prijateljska Rusija možda misli drugačije, državni organi i državni mediji bi bili dužni da tumače sve izjave, kako prijatelja tako i neprijatelja, u ključu koji najviše odgovara državnim interesima Srbije. To je prva i osnovna lestvica borbe za svoje interese: neprekidna borba za pravilno, odnosno povoljno tumačenje činjenica, prava, ugovora, sporazuma, izjava, itd. To je osnovni izraz nepokorenog narodnog duha. Očigledno je da sadašnje vlasti u Beogradu to ne čine, ni zvanično, ni privatno, ni preko državnih medija. No, to ne znači da od te borbe treba odustati, makar i na individualnom planu. Stvari mogu brzo da se preokrenu. Toga su svesni i beogradski „evromajdanovci“ i njihovi baštinici i naslednici, zato im se „ukrajinski“ i ini scenariji, kao skeleti u ormaru, i pričinjavaju.



[1] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=03&dd=04&nav_category=78&nav_id=819423

[2] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1538100/%D0%9F%

[3] https://www.youtube.com/watch?v=Wqc9sdvp__Y#t=465


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na KiM i Krim

* Obavezna polja