jelena-ponomarjova 1Na napaćeni Balkan ponovo je došla nevolja – 15. maja usled obilnih padavina došlo je do poplava, najvećih za poslednjih 120 godina. Meteorolozi ne isključuju nastavak padavina. Nastala je teška situacija i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, ali ova stihija je najteže posledice ostavila u Srbiji. Poplavama je ugroženo 1,6 miliona ljudi od 7,1 miliona stanovnika te zemlje, naneta je ogromna materijalna šteta. Prema najnovijim podacima život je izgubilo 50 ljudi.

16. maja vlasti u Srbiji proglasile su vanrednu situaciju u celoj zemlji. Sami Srbi ovo što se dogodilo upoređuju sa ratom. I razumljivo je zbog čega. Tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. stotine hiljada Srba takođe je izgubilo svoje domove, sredstva za život, zemlju su preplavile reke izbeglica, ljudi su godinama živeli u ruševinama i pepelu. Majske kiše su bukvalno vratile Srbe u užasne 1990-te godine…

Već 17. maja iz naselja Obrenovac, Barič, Šabac, Sremska Mitrovica i nekoliko drugih mesta evakuisano je više od 16 hiljada ljudi. U oblastima zahvaćenim poplavama svoje domove je moralo da napusti više od 130 hiljada ljudi. Više od 100 hiljada domova u 13 opština je ostalo bez električne energije.

Vlada Srbije zatražila je pomoć od Rusije i Evropske Unije. Iz Rusije je pomoć stigla odmah.
16. maja u oblasti Obrenovca već je u akcijama učestvovalo 76 (ruskih prim. prev.) spasilaca Ministarstva za vanredne situacije. Prema najnovijim informacijama, ruski spasioci su evakuisali iz poplavljenih područja u Srbiji skoro 2,3 hiljade ljudi, uključujući i 604 dece.

17. maja Ministarstvo za vanredne situacije Rusije dopremilo je prvi kontigent humanitarne pomoći – pumpe za ispumpavanje vode, mobilne elektrocentrale, čamce, više od tri hiljade ćebadi, konzerviranu hranu, predmete prve pomoći. Tokom cele operacije spasavanja avionima je isporučeno više od 106 tona humanitarne pomoći. U pomoć srpskim spasiocima, poslata su takođe dva helikoptera Ka-32 koja su bila angažovana na traganju i spasavanju na vodi, istraživanju terena i evakuaciji žrtava i isporuci potrebnih zaliha na teško dostupnim mestima.

Važno je što pomoć Srbiji nije došla samo od ruske države. U ambasadu Srbije u Moskvi neprekidno se slivala reka ljudi. Ambasador Republike Srbije Slavenko Terzić mi je rekao da je zbog velikog priliva ljudi koji su saosećali sa Srbima i hteli da pomognu, ambasada morala prvih dana da organizuje dežurstvo do kasno u noć – ljudi su stalno dolazili i dolazili. Pored Moskve, mesta za prikupljanje pomoći Srbiji otvorena su i u Sankt Peterburgu, Sočiju i Krasnodaru. Ukupno, prema informacijama ruskog Ministarstva inostranih poslova, u Rusiji je prikupljeno više od 100 tona humanitarne pomoći, koja je poslata u mesta poplave. Značajna sredstva su preneta na bankovne račune koji su bili navedeni na sajtu Ambasade Srbije.

braca

Prema izjavi premijera Srbije A. Vučića, koji je ocenio gubitke u stotinama miliona evra, međunarodne donacije će pomoći da se pokrije oko 25% od iznosa štete. Pri tome, dok Evropska banka za obnovu i razvoj procenjuje stepen materijalnih gubitaka, što prema rečima predsednika EBRD S.Čakrabartija, može potrajati nekoliko meseci, Rusija već pomaže i novcem, i ljudima, i tehnikom, i proizvodima.

Značajnu pomoć žrtvama poplave uputila je i Ruska pravoslavna crkva koja je, pored prikupljanja sredstava, organizovala i slanje dobrovoljaca koji isporučuju humanitarnu pomoć poplavljenim područjima. Konkretno, prehrambeni proizvodi i dečija odeća isporučeni su pogođenim oblastima Valjevske eparhije. Aktivnu pomoć u organizovanju isporuke robe i koordinaciji humanitarnih i dobrotvornih organizacija pružila je ambasada Rusije u Srbiji.

Naša pomoć je potvrda i podsećanje na amanet koji je srpskom narodu ostavio vladar Crne Gore Petar Petrović Njegoš: „Verujte u Boga i držite se Rusije“. Rusija je, kao što se često dešavalo u istoriji, pomogla, i nije ostavila u nevolji, ali da se Vlada Srbije „držala Rusije“ i ranije, takve strašne posledice poplava su mogle biti izbegnute.

Radi se o tome da se u oblastima koje su pogođene ovom stihijom, poplave ponavljaju svake godine u proleće i jesen, ali nisu uvek podjednako opasne i fatalne. Ali jednom u 20-30 godina, dešavaju se velike poplave koje ostaju zapamćene kao što se pamte nemiri ili rat. Postojeći problem je bio dobro poznat političkom rukovodstvu zemlje. Ipak, u proteklih 20 godina, država nije učinila ništa da održi i ojača neophodnu infrastrukturu, da ne pominjemo izgradnju novih objekata. Loše je bio organizovan i rad meteoroloških službi. Stiče se utisak da su beogradski političari zauzeti isključivo podelama ministarskih portfelja i da se ne identifikuju sa narodom Srbije, njegovim nevoljama i problemima.

Evo još jedne činjenice. Ispostavilo se da su užasne posledice poplave uglavnom nastale kao posledica reformi koje je, pod strogim nadzorom NATO generala, u poslednjih nekoliko godina sprovodilo srpsko rukovodstvo. Srbija je u to vreme smanjila brojnost vojske, što se odmah odrazilo u vreme nevolje izazvane stihijom. Međutim, problem nije samo u brojnosti. Na primer, u godinama reforme sveden je na minimum inženjerski korpus, koji predstavlja deo kopnenih snaga – i to sve u uslovima Balkana znajući svu složenost njegovih prirodno-geografskih sistema planina, reka i jezera. Kao rezultat toga (a ovo je samo jedan primer) Srbija se lišila inženjerskih i pontonskih mostova. Ispostavilo se da je ostala oprema dotrajala i zapravo neupotrebljiva. Tokom godina nezavisnosti, u zemlji nisu formirane odgovarajuće i neophodne jedinice za delovanje u hitnim situacijama.

Istina, prateći uputstva iz Vašingtona i Brisela, srpska vojska je prošla najsavremeniju obuku iz računarski simuliranih zajedničkih akcija sa NATO-om u suzbijanju pobunjenika u zemlji Iks. Međutim, to ne može da spasi zemlju od obične poplave.

Rusija je u više navrata nudila Srbiji da obnovi letačke mašine, uključujući i helikoptere, i to pri vrlo povoljnim uslovima. Ali tada u budžetu nije bilo potrebnih sredstava. A sada su ruski helikopteri morali hitno da se pošalju u Srbiju da sprovode akcije spasavanja.

Očigledno je da vlada nije mogla da spreči padavine, ali je mogla da misli na još ponešto izuzev na dobijanje ličnih dividendi iz pregovora o pridruživanju EU i na sopstveni marketing. Mogla je barem da posluša reči pravih stručnjaka koji su insistirali na hitnom renoviranju starih i izgradnji novih brana, na ojačavanju nasipa itd. U tom slučaju, šteta je mogla biti mnogo manja.

iljusin 2

Poplava je otkrila ceo niz političkih i ekonomskih problema u zemlji, koji u stvari niču iz nekog patološkog stremljenja beogradskih činovnika ka evro-atlantskim strukturama. Šta god da kaže ili uradi Brisel, sve se doživljava kao dobro. A pomoć iz Rusije može da se uzme, ali ne i da se o tome piše i priča u glavnim medijima – odjednom će evro-komesari osetiti prekor, naći će se uvređeni. Ispostavilo se da obični Srbi znaju da im je najveću pomoć ukazala Rusija – ali ne znaju to iz novina već kao činjenicu iz života.

Navešću još jedan primer čudnog ponašanja srpskog rukovodstva. Ruski avioni Ministarstva za vanredne situacije su doleteli u Beograd uprkos zabrani leta od strane Ukrajine i … Rumunije.

U uslovima krize u Ukrajini zabrana kijevskih vlasti ne iznenađuje. Ali zašto Rumuni nisu dozvolili prolet naše humanitarne misije? I što je najvažnije – zašto Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije zatražio od Bukurešta objašnjenje ovog nehumanog postupka? Samo zato što je Rumunija – zemlja EU?

Uzgred nešto i o pomoći Evropske Unije. Srbiji je uputilo pomoć samo 19 od 28 zemalja Unije, a iz Brisela, koji se tako ljubazno udvarao Srbima kada je trebalo da se potpiše sporazum o faktičkom priznavanju Kosova, na zahtev Srbije za pomoć stigao je odgovor: „EU ne može da reaguje bez procedure“. Može li biti većeg licemerja nego pravdati se procedurama usred katastrofe?

Na žalost, u delovanju aktuelnog rukovodstva Srbije takvih primera ima dovoljno – majska poplava ih je samo ogolila. Figurativno govoreći, u vodama srpskih reka koje su izašle iz svojih korita kao u ogledalu su se odrazili politički i ekonomski problemi zemlje. Što se tiče budućnosti Srbije, ona će zavisiti od toga da li je zvanični Beograd spreman da u tom „ogledalu“ uvidi svoje greške i izvuče neophodne zaključke.


Izvor: MGIMO, Srbski FBReporter

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Poplave kao ogledalo političkih i ekonomskih problema

* Obavezna polja