Putin_1250787cVladimir Vladimirovič Putin uoči radne posete Nemačkoj (7 i 8. april) interviijuom nemačkoj televizijskoj kući ARD, petog aprila uputio je nedvosmisleno jasne odgovore na medijsku propagandu koja se u poslednje vreme sve više intenzivira. Nekoliko aktualnih političkih tema, razmerom novinarskih tornada main stream medija sa zapadne strane planete, postavile su se za okosnicu razgovora koji je privukao ogromnu pažnju svetske javnosti. Sasvim smo sigurni da će ovaj intervju zadugo biti tema obrada i glasnih razmišljanja sa zapadne strane Planete…

Stoga, pođimo redom:

1-Nevladine organizacije (NVO) u Ruskoj Federaciji koje se finansiraju iz inostranstva i koje učestvuju u političkom životu Rusije prema novom zakonu o NVO dobile su „status stranog agenta“ i njihov rad je posebnim zakonom stavljen pod strožu kontrolu ruskih državnih organa: Tema koja je otvorila intervju postavljena je u okvir koji je trebalo da pojača rusofobiju: uz podsećanje na specijalne ekonomske odnose Rusije i Nemačke, novinar ARD-a  je, pokušavajući da postavi pitanje zašto se Rusija odlučila na ovakvo „ponašanje“, konstatovao „racije u ruskim kancelarijama nemačkih fondova“ kao i da „ruska javnost mora biti prestravljena“ jer sve nekako podseća na period „hladnog rata“.

„Ništa slično se ovde ne događa“ odgovorio je Putin „nemojte, molim Vas plašiti javnost. Mediji bi trebalo da objektivno pokrivaju događaje…“  Međutim, objektivno novinarstvo, makar u main stream medijima, ustupilo je u postmodernom vremenu mesto interesima: ukoliko činjenice ne odgovaraju interesima „velikih“ utoliko gore po činjenice. Tako smo poslednjih decenija prošlog i na početku ovog dvadesetprvog veka svedoci medijskih propagandnih ratova. Oni za cilj imaju samo „peglanje“ istine prema meri naručioca nove podele interesnih sfera. U ovom slučaju, više nego očigledan interes jeste slomiti Rusiju (kako iznutra tako i spolja) koja je počela ozbiljno da se etablira na međunarodnoj sceni, s jedne strane; s druge strane, današnja Rusija sve otvorenije prkosi „zakonima“ arhitekture novog poretka stvari u svetu. Samo ovo, dovoljne su činjenice da se sve što je na meniju „vlasnika“ medija oproba na Rusiji i njenoj personifikaciji, Vladimiru Putinu. Baš kao što su nebrojeno puta uradili  u slučaju Iraka, Srbije, Sirije i svih onih koji su im se našli na putu braneći pravo na istinu.

Šta je istina kada je reč o zakonu o NVO u Rusiji koji je izazvao vrlo oštre reakcije Zapada? Da li natpisi i najave vesti na većini zapadnih medija znače istinu kada pišu i govore o Rusiji kao o državi kojom se često u prošlom veku pretilo a može se podvesti pod sovjetskom Rusijom iz perioda hladnog rata? Da li je zaista Putin odlučio da „ukine“ demokratiju kako to već pomenuti mediji impliciraju?

Dozvolite mi da naglasim: Zakon ne zabranjuje ništa, niti ograničava ili zatvara bilo šta! “  odgovorio je predsednik Ruske Federacije podsećajući na činjenicu koja se takođe nekako gubi u prevodu na anglosaksonski jezik a jeste da je sličan zakon SAD donela 1938. godine i on je još uvek na snazi. Pritom, vrlo je važno napomenuti da se ruskim nevladinim organizacijama (a ima ih samo dve van Rusije: jedna je u SAD, druga u Francuskoj) na teritoriji SAD traži da odgovore na brojna pitanja. Međutim, još interesantnije je koji državni organ SAD potpisuje taj dokument koji je dobila ruska NVO: „Sada da vidimo koji se dokumenti traže od naših organizacija u SAD. Obratite pažnju ko traži sve ove dokumente, potpisan je na dnu stranice. Odeljenje za kontrašpijunažu. Ne kancelarija državnog pravobranioca, već odeljenje za kontrašpijunažu američkog ministarstva pravde. Ovo je zvaničan dokument koji je dobila organizacija. I obratite pažnju na broj pitanja koje postavljaju. Je li ovo demokratski?!“  pitao je Putin.

Pitanje koje će, verujemo ostati bez odgovora ali i samo je dovoljno da odgovori na sve. To sve obuhvata i podatak da na teritoriji Rusije radi 654 NVO i da je u samo poslednja četiri meseca primene „spornog“ zakona u organizacije upumpano milijardu dolara ili 28, 3 milijardi rubalja! Od toga samo 855 miliona rubalja preko diplomatskih misija! Podsećanja radi, samo u poslednjih petnaest godina samo USAID  je uložio 2, 6 milijardi američkih dolara i dalje izdvaja 60-70 miliona dolara godišnje; da ne pominjemo Fordov fond, Karnegi fondaciju, Soroš i mnoge druge (itekako poznate srpskoj javnosti). Pritom, kada imamo u vidu i kako je izgledala ta i takva država ruskog naroda: potpuno devastirana zapadnom upotrebom meke sile u urušavanju državne organizacije iznutra – logično se postavlja pitanje: zar nije očekivano i normalno da ozbiljna država (kakva je današnja Rusija) pomno prati rad NVO koje su finansirane van njenih granica i pritom učestvuju u aktivnostima iz oblasti unutrašnje politike?! Zar zbog sličnih propusta druge države nisu dobile oktobarske, narandžaste revolucije ili arapska proleća i jeseni?! Čemu onda tolika galama velikih zapadnih zemalja poput Nemačke i ostalih?! Da li bi Nemačka bilo šta slično dozvolila na svojoj teritoriji ili SAD?! Uostalom, Rusija je u ovom slučaju primenila samo pravno sredstvo slično onome koje je u Americi na snazi još od 1938 godine. Dakle, opet zašto toliko poluistina u medijima i toliko agresivnih napada. Ili je sve zbog toga što je Rusija ovaj put odlučila da potpuno reciklira zapadne projekte na sopstvenoj teritoriji u cilju očuvanja stabilnosti političkog sistema i bezbednosti svih građana Rusije. „Mi samo tražimo od njih da priznaju: Da, mi smo uključeni u političke aktivnosti i nas finansiraju iz inostranstva. Javnost ima sva prava da ovo zna“(!)  apostrofirao je ruski predsednik. Ukoliko je jačanje demokratije i snaženje civilnog društva agenda NVO koje se finansiraju iz inostranstva (a i po našem iskustvu jako dobro znamo da nije. Setite se samo Otpora koji je posle petog oktobra recept za rušenje režima prodavao gdegod im je finansijer rekao da treba) u čemu je problem kada se od njih traže da poštuju zakone zemlje u kojoj rade?! Zar poštovanje zakona i procedura nije osnov demokratije. Tu je enigma još dublja, čemu takve reakcije vodećih zapadnih medija ukoliko Rusija u civilnom sektoru samo sledi primer demokratskog modela koji je jedino prihvatljiv za Zapadnu hemisferu a jeste model američkog pravosudnog sistema?!

Opet pitanja, koja neće dobiti svoje odgovore-pritom, da li su ovde odgovori uopšte potrebni.

Paraa u Mskvi

Idemo dalje:

2-Demokratija u Ruskoj Federaciji-bila je druga važna tema koja je pokrenuta pred TV kamerama, opet u kontekstu zakona koji reguliše civilno društvo kao i koegzistencije države i opozicije kao okvira demokratije. Zapad se pita: da li Rusiji treba jaka opozicija. Ovaj kontekst trebalo je razumeti da Ruska Federacija zatvara svoje granice i polako uvodi diktaturu-inače čemu pitanje da li Rusiji treba jaka opozicija?! Uostalom treba ojačati „argumentima“ kontekst kojim se Rusija predstavlja na Zapadu a i šire (gdegod može da se primi klica povampirene rusofobije) a jeste kontekst države iz perioda hladnog rata i to naravno sovjetske Rusije predstavljene kroz (najčešće američku) kinematografsku produkciju. I ne samo kroz kinematografiju, već i literaturu konačno kroz sve sadržaje koji su imali za cilj da pridobiju „srca i umove“! Da li je, zaista, današnja Rusija slična Sovjetskoj? Da li je Putin naslednik Staljina kako se sve češće spočitava u postmodernom zapadnom svetu? „Verujem da bez utakmice ni u ekonomiji niti u politici, razvoj nije moguć i mi želimo da obezbedimo ovakav razvoj za svoju državu i naš narod. Bez utakmice i konkurencije ne bismo bili u stanju da donosimo efikasne, čvrste i pravedne odluke. Zbog toga težimo ka tome da konkurencija bude ugaoni kamen svih sfera društvenog života uključujući i politiku“  odgovorio je prvi čovek Rusije. Naravno, to ne znači da će Rusija tolerisati da se druge države mešaju u unutrašnje stvari Ruske Federacije kroz finansiranje opozicije. Kako bi i mogla? Ukoliko je cilj svake partije koja učestvuje u političkom životu osvajanje vlasti-čije bi interese provodila ona partija koju finansiraju druge države? Sopstvene zemlje i naroda? Teško! Jer nisu plaćeni za to! Uostalom, Srbija je (nažalost) pravi poligon uspostavljanja lojalnih režima zapadnim centrima moći kroz finansiranje opozicije i njima gravitirajućeg civilnog sektora. Dakle, opoziciji je sve dozvoljeno u političkom aktivizmu osim kršenja zakona. Uostalom, zakoni su garant uređenosti države za sve građane: kako podseća ruski predsednik „postoji zakon. Dobar ili loš, može se demokratskim putem menjati, ali se mora poštovati“. Za današnju Rusiju, situacija je jasna: zakoni iznad svega i iznad svih. Ponovo pitamo: zar to nije osnov demokratski uređenog društva?! Konačno, da je današnja Rusija zasnovana na demokratskim fundamentima svedoči i podatak da je sve do skora za registrovanje političke stranke bilo potrebno 50 000 članova stranke. Od skora Rusija je donela zakon koji predviđa da svaka partija koja broji 500 članova može biti registrovana-zar i ovaj podatak ne demantuje postavku da Rusija, Putinova Rusija guši konkurenciju i ne želi jaku opoziciju. Ili je prava kost u grlu to što je predsednik Rusije rekao da opozicija koja se finansira iz inostranstva (što bi značilo dalje da provodi interese stranih zemalja a ne svoje) neće biti tolerisana. Uostalom, hajde da prizovemo iz kolektivnog sećanja moderne teoretičare Nemačke države poput Maksa Vebera: koji je državu definisao kao tvorevinu „koja ima monopol na upotrebu sile“ u odbrani svog suvereniteta i integriteta; ili Karla Šmita prepoznatljivog u teoriji po pojmu „političkog neprijatelja“ kojim jača državne atribute koji su joj na raspolaganju i afirmiše njenu OBAVEZU (čak i pod pretpostavkom da pojedinac ili grupa mogu da se podvedu pod pomenuti pojam i time naruše poredak) zaštite bezbednosti i sigurnosti za sve njene građane. Pomenuti teoretičari priznaćete nemaju baš nikakve veze s Rusijom, već su utemeljili modernu i postmodernu Nemačku koja sada zbog istih  razloga koji čine njenu državu oštro kritikuje sve ostale! Nekako se stiče utisak da Nemačka (i ne samo ona iz porodice „velikih“ sa Zapada) veruje da jedino ona ima autentično pravo na nacionalnu državu a ostalima ga oduzima. Zar se istorija ne ponavlja na istim lekcijama (ili bolje rečeno istim greškama)?!

Dakle, da li je posle svega ispravno i politički korektno današnju Rusiju porediti sa Sovjetskom iz perioda hladnog rata?! Šta je, dakle, ono što se zapravo zamera Rusiji? Čemu toliki pritisak na zemlju koja je rešena da uredi stvari i odnose u kući koja bi trebalo da bude siguran dom za sve njene građane? I to na načine koji su davno utemeljeni kao demokratski i to baš na zapadu. I kako to da takva država ne smeta, recimo  u spoljnotrgovinskoj razmeni sa EU: da podsetimo da je Rusija treći po redu (posle SAD i Kine) spoljnotrgovniski partner Evropske Unije. U apsolutnim brojkama, prema rečima ruskog predsednika to je negde između 430 i 450 milijardi američkih dolara! S druge strane, gledano pojedinačno, opet kroz ekonomske kategorije, čini se da su činjenice poput: rezervi Centralne banke RF koje iznose 534 milijardi američkih dolara; 89 milijardi američkih dolara vredan fond ruske Vlade; 87 milijardi vredan fond nacionalnog preporoda-dovoljne (u periodu finansijske i ekonomske krize koja je članice Evrozone i unije dovela do žestokih socijalnih nemira i urušavanja institucija) da se neko na Zapadu doseti da pozvoni na uzbunu! I evo kako ta uzbuna izgleda:

3.Situacija sa Kiprom-bila je (takođe) jedna od važnih tema razgovora za ARD. Na direktno pitanje novinara J. Šonenborna (JörgSchönenborn): „Veliki broj Nemaca je saznao po prvi put koliko ruskog novca se nalazi u kiparskim bankama i sada se pitamo zašto nemački biznis da investira u Rusiju dok ona svoj novac izvlači iz zemlje?“ Vladimir Putin je ukazao na apsurdnost situacije odgovarajući kontra pitanjem: kakve veze Ruska država ima sa investicijama ruskih državljana osim što je zahvalna situaciji koja se desila sa Kiprom jer će sada svi oni koji su zbog nestabilne situacije u Rusiji 1998. pa i 2000. godine sigurnost za svoje investicije videli u stranim bankama, svoj novac preusmeriti ka Ruskoj Federaciji. Rusija toga vremena, da podsetimo trpela je posledice urušavanja Varšavskog ugovora i nove arhitekture unipolarnog sveta. U ruševinama u kakvim je bila od privrede do institucija odgovarala je zapadu (i tada nismo svedočili ovakvim napadima i pritiscima koje svakodnevno možemo naći u najmoćnijim svetskim medijima) i bila sigurna kuća za sve koji su provodili njegove interese. Za sve druge, ostala je samo mogućnost da svoje prihode ostvaruju na druge sigurnije načine i nadaju se da će jednoga dana njihova Matica biti mesto okupljanja. I taj dan je došao opet po volji zapada! Iako, plan nije imao nameru da sve ruske pare vrati u Moskvu, već naprotiv-da ruski poslovni svet okarakteriše prevarantima. Jer, kako razumeti kontekst oko Kipra da je Rusima služio za pranje para?! „Povodom navoda koje je Kipar, kako kažu u ekonomskoj zajednici, imao poput pranja prljavog novca, oni moraju biti potkrepljeni čvrstim činjenicama. Jedno od osnovnih pravila koje svi treba da znamo i pratimo jeste presumpcija nevinosti. Osoba se smatra nevinom dok se ne dokaže krivica. Kako to možemo da ignorišemo? Kako možemo sve ljude optužiti da su prevaranti…Da li smo mi stvorili of-šor zone? Ne, nismo! Upravo je EU ta koja ih je napravila. Ili, preciznije napravljena je od strane Kiparskih vlasti ali s gledanjem kroz prste od strane EU. I da li je ovo jedina takva zona napravljena od strane zemalja EU? Zar ne znamo za ofšor ostrva u Velikoj Britaniji ili druge takve slične zone? One postoje. Ukoliko ih smatrate lošim, onda ih zatvorite. Zašto odgovornost prebacujete za sve probleme koji su nastali na Kipru na investitore bez obzira na njihovu nacionalnost (Britanci, Rusi, Francuzi ili bilo koje druge?!“ istakao je ruski predsednik, kome je situacija donela idealnu priliku da svojim državljanima a i celom svetu pokaže prirodu zapadnih finansijskih institucija. Počela s potpuno drugim ciljem, „Akcija Kipar“ očito je naštetila prvenstveno Kipru i zapadnom bankarskom sistemu odnosno njegovom ugledu. U poslovnom  svetu ovo je isuviše dovoljno! Povratak narušenog ugleda je vrlo dug i krajnje neizvestan proces.

Konačno, razgovor koji je dotakao više gorućih i važnih  tema nama je pojasnio mnoge zakulisne radnje koje je neoliberalna elita osmislila praveći svoje centre moći. Da li koristeći meku silu preko NVO koje se finansiraju iz inostranstva; konfiskujući štedne uloge ruskih državljana poput situacije na Kipru; ili manevrisanjem u blizini ruskih granica…Kakogod, jedno je sigurno: onda kada neoliberalni centri moći prihvate činjenicu da unipolarnog sveta nema kao ni bipolarnog već multipolarnog, možda tada bude postojala šansa da se međunarodna zajednica shvati kao zajednica partnera (istina) različite jačine. Međutim, dovoljno svesne da je jedini način upravljanja svetom dijalog svih zainteresovanih strana za očuvanje mira, sigurnosti i bezbednosti u svetu. Onako kako je to osmišljeno mehanizmima kroz međunarodne organizacije nastale posle Drugog Svetskog Rata. Danas, mi još samo Rusiju, Kinu i Indiju možemo čuti da sve gromoglasnije brane u stvari povelju Ujedinjenih Nacija koju su uzurpirale neoliberalne ekonomije koje su pretile da porobe u pomami za profitom celi svet, ostavljajući pustoš iza sebe jednaku prizoru posle najezde skakavaca.

Bio je ovo razgovor koji je prenela nemačka televizija ARD  koji pokrenuo mnoga pitanja na koja se odgovori neće skoro čuti ali i razgovor koji nam je tek na kraju otkrio (istina ne direktno) i nameru ruskog predsednika da ne misli u skorije vreme da se povuče iz politike znajući da je ulog prevelik i tiče se opstanka i budućnosti ne samo Rusije, već i ostatka porobljenog i osiromašenog sveta.

I ne samo to!

Bio je to razgovor s čovekom čija država „zna kuda ide“ i kojoj ne pada na pamet da napusti svoj put! Zar slobodno odabrani: odredište i put (u korist opšteg dobra) i nisu jedini legitimni činioci egzistencijalne borbe?! Jedino za šta se vredi mudro ali čvrsto i istrajno boriti-jer kada se na kraju izborite „za svoj put“ shvatite svu nepreglednu lepotu SLOBODE i ODGOVORNOSTI za život kakav bi trebalo da bude dostojan čoveka!


Izvor: Fond Strateške Kulure

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Putin – Znamo kuda idemo

* Obavezna polja