zeljko cvijanovic 121.

Ne znam hoće li se posle Putinove posete Beogradu dogoditi revolucija – iskreno se nadam da neće – ali će se dogoditi istorija. Pre svega, Putin koji je pohodio Srbiju već dva puta ličio je, ali nije bio isti kao ovaj koji dolazi u sledeći četvrtak. Samo ovaj poslednji je nedvosmisleni globalni simbol otpora Imperiji, i to ne bilo kakvog, već osmišljenog, opreznog i kreativnog, rečju, onog koji više nego bilo šta za poslednjih četvrt veka miriše na pobedu nad snagama koje Srbiji duguju za sve loše što joj se za to vreme dogodilo.

Nisu ovdašnji zapadni ambasadori bili oduševljeni ni kada je dolazio ranije. Ali ni tadašnja srpska vlast nije bila pod pritiskom kao ova danas, zato što je tada bilo dovoljno obećati da će, kad Putin uzleti sa Surčina, sve u Srbiji ostati kao da nikad nije bio tu. A ovaj put? Ovaj put vlast niti hoće da prihvati takav nalog – što je za pohvalu – niti može da ga prihvati i kad bi htela – što je za poverenje.

2.

Šta je to – osim toga što je postao globalni Gandalf koji dolazi u zemlju pod kontrolom poljuljanog Sarumana – što Putinovu posetu čini ne samo istorijskom već i najboljom prilikom jedne političke generacije Srba? Pet momenata.

Pre svega, Srbija je za dve godine nove vlade, popuštajući zapadnim silama, potrošila većinu resursa na kojima je mogla da gradi otpor. Otud, što se toga tiče, trenutak za otpor možda i nije najbolji, ali ga mogućim čini to što nije van pameti da bi mogao biti poslednji.

Drugo, Putinova odbrana Donbasa, događaj sa čijim ćemo se planetarnim značajem tek sresti, ohrabrila je srpsku vlast da – iz teške defanzive u vreme kad su Ukrajinci potiskivali Novoruse – pređe u ofanzivu, zakazujući tek posle ratnog preokreta vojnu paradu u Putinovu čast.

S tim u vezi je i, treće, to što je Vučić prvi put na otvorenoj sceni pokazao zube Davenportu, inače tipu koji mu baš radi o glavi. Naime, prilikom dodele godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji, Vučić je optužio zapadne sile da protiv njega okupljaju opoziciju – terajući šegu rekavši da je on uvek za strane investicije – i, što je još važnije, ponovo je uneo u javni prostor jedan od najvećih ovdašnjih tabua: činjenicu o uticaju ambasada na srske medije, a samim tim i sve drugo.

Četvrto, iznenađujuće je koliko i dobro da u srpskom plesu sa Putinom zemlje „stare Evrope“ manje pokazuju otvoren otpor nego skrivenu podršku. Otuda su simptomatične dve stvari: prvo, da je Srbija dobila ipak povoljan izveštaj EK, uprkos ranijih uslova da uvede sankcije Rusiji i odustane od Južnog toka. Na taj način pokazao se prvi domet srpskog otpora, gde je odbijanje Beograda ipak podiglo njegov rejting u evropskim prestonicama umesto da ga sruši. Osim toga, potpuno je jasno da u kampanji i okupljanju opozicije, koje protiv Vučića vode pre svega Britanci, Nemci ne učestvuju.

Na kraju, peto, sve prethodne prilike za pružanje otpora zapadnim silama – od Kosova do ekonomije – bile su teško izvodive jer nisu mogle da daju rezultate na kratak rok. Bile su na neki način ili „mrtvi kapitali“, stvari koje bi u trenutku više uzimale snage nego što bi je vraćale (Kosovo) ili su bile neizvesne i na suviše dugom štapu (ekonomija) da bi se sigurno isplatile. Dolazak Putina, međutim, jeste trenutak da se pruži otpor, koji Srbiju, iako joj otvara i rizike, može gotovo trenutno da ojača na mnogim poljima, od ekonomije i bezbednosti do medija.

3.

Na taj način Vučić prvi put stiče šansu da postane neka vrsta srpskog Orbana. Istina, da bi o tome uopše mogao da razmišlja, trebaće mu osmišljen odgovor. Najpre da se uzda u sebe, a ne da se baci u rusko naručje, da pred iskušenjem okupljanja svojih prozapadnih protivnika, koje se začinje u dve beogradske ambasade, otvori prostor za formiranje srpskog Jobika. (Naravno, ne u smislu ultradesničarske grupacije, utoliko pre što takav potencijal u Srbiji i ne postoji, već u smislu toga da, kao i Orban, ne sme sebi da dozvoli da ga gurnu na poziciju da bude najdešnje što postoji na srpskoj aktivnoj političkoj sceni.)

putin 21

4.

Vojna parada za Putina zato je mnogo više od obeležavanja 70-godišnjice oslobađanja Beograda od nacista. Njen antifašistički karakter simbolički će u javnoj svesti integrisati otpor iz 1941, iz 1999. i onaj donbaski iz 2014. Naravno, oni koji su u toj paradi videli udvaranje Putinu zato što se događa četiri dana pre godišnjice oslobađanja Beograda ne razumeju osnovno – da je on deo najdublje simbolike te parade, onog po čemu ona ne korespondira samo sa prošlošću već i sa budućnošću.

Jer ta parada – ako nas tamo bude sto hiljada, pa makar od gužve ne videli ni paradu ni Putina – biće jedna vrsta simboličkog referenduma. Ako je vlast imala nameru da poseta prođe kao prethodne, ona organizacijom parade slabi sopstvene šanse da realizuje takve namere. Sa druge strane, biće to najveća podrška Srba nekom događaju od Petog oktobra, njihova najveća identifikacija sa nekom politikom od bogtepitakad, i uverenje da će i to proći i da će sve biti kao nekad može da ima samo onaj koji ni o čemu nema pojma.

5.

Naravno, Putinovu posetu u zapadnim ambasadama nisu potcenili. Zato će biti veoma važno da parada prođe bez krupnih incidenata, koji bi mogli da izmene njeno osnovno značenje, dakle da se ne desi ono „Kosovo za patike“, koje je ubilo svaki efekat poslednjeg organizovanog srpskog otpora međunarodnom priznanju Kosova i Metohije.

Posle Putina pritisci će se pojačati preko svake granice. Ako zaista misli da počne sa postepenim izvlačenjem ispod čizme Imperije, srpska vlast to neće moći a da ne bude provučena kroz toplog zeca. Oni u vlasti sa srcem veličine graška videće samo problem i pred njim će pokleknuti pre ili kasnije. Oni koje dimenzije graška ne zadovoljavaju moraće najpre da shvate značaj društva i da se uzdaju u njegove potenicijale, a odmnah zatim i da razmeju kako će pritisak koji sledi biti šansa za gradnju države i njenih institucija.

Jer biće to jedini način da se odbrani Srbija od onih koji će posetu Putina razumeti tako što su protivljenjem toj poseti – a vi gledajte izjave Zorana Živkovića, Borka Stefanovića i Borisa Tadića – ponovo pronašli tu razliku u odnosu na vlast koja će ih ponovo preporučiti milosti zapadnih ambasada.

6.

Onaj ko bude shvatio da je narod koji će izaći pred Putina pokazao da je Srbija – posle onog sa Miloševićem i onog protiv njega – spremna da se digne i treći put za poslednjih 30 godina, taj, opterećen svojim starim računima, možda i neće pobediti. Ali onaj ko to ne shvati neće imati nikakvu šansu jer njegov račun tog neshvatanja biće krupniji od svih koje je napravio pre toga, šta god da je radio.


Izvor: Novi Standard

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Putindan

* Obavezna polja