Sergei PravosudovСрби се, већином, заиста, добро односе према Русима. Ипак српска политичка елита и СМИ отворено (јавно) спроводе антируску позицију. Мени су објаснили, да је садашња политичка  елита Србије практично у пуном саставу састављена од људи, који су овом или оном степену повезани са специјалним службама САД, Велике Британије, Немачке и других земаља. На речима су сви за Русију, будући да се то допада бирачима, али на делу спроводе политику у интересу својих налогодаваца. Практично сви стручњаци за политичку ситуацију у Србији говоре о томе да земљом у стварности управља америчка амбасада.

Један мој московски познаник је много година живио и радио у Србији. Ево шта је он испричао: „ У Србији је прошла моја младост, и требало би да тежим ка Србији, али тога нема. Уморио сам се од тога што Срби све време причају о томе како они воле Русе, а када поделиш с њима нешто заиста важно, тада они одмах отрче у америчку амбасаду, како би испричали све твоје тајне. Данас ћу радије отићи у Хрватску. Тамо теби неће говорити о љубави према Русима, али ти то и не очекујеш, зато се и не разочараш.“

Мене је још зачудила љубав Срба према Јевгенију Примакову, зато што је он у време почетка бомбардовања окренуо свој авион над Атланским океаном и није отишао у САД. То је био симболичан гест, који није ништа изменио у руској политици тога времена. Али Срби јако воле симболичне гестове. Они могу у време фудбалског меча развити руску заставу и певати „Каћушу“, а потом изаћи на изборе и гласати за партију која води Србију у ЕУ. При том је покрет „Двери“, који је иступио против уласка Србије у ЕУ, и говорио о томе да је Србији неопходно да постане члан ЕАС и да се ослони на Русију, добио на изборима 2013. године свега 4% гласова. Вође Двери то објашњавају тиме што практично њихова партија није представљена у водећим србским СМИ. Ипак у ери интернета у то је тешко поверовати.

Сада ћемо проговорити о руским пројектима Србији. Главна актива „Газпрома“ у Србији је компанија НИС.  У њу је инвестирано више од милијарде евра. Нафтно-прерађивачка предузећа НИС-а у Панчеву и Новом Саду 1999. године била су јако оштећена у бомбардовању НАТО. Када је влада Србије одлучила да приватизује НИС западне компаније нису показале интересовање за модернизацију тих предузећа. Ствар је у томе да у Европи постоји веома много нафтно-прерађивачких предузећа која нису 100% искориштена. Западне компаније су рачунале да ће српска предузећа бити затворена будући да њихово гориво није одговарало стандардима ЕУ и онда би они почели продавати у Србији гориво довезено из других земаља. „Газпром“ није имао своје НЗП у Европи, стога је „Газпромњефт“ пристао да се бави модернизацијом српских компанија. Исход тога јесте да је компанија почела производњу горива квалитета ЕВРО-5, чији је обим сада сасвим довољан не само за задовољавање потреба саме Србије него и за извоз у суседне земље (БиХ, Бугарску, Румунију итд.). Брзо се шири ван граница Србије и мрежа АЗС НИС.

Треба подвући да је до доласка „Газпрома“ НИС пословао са губицима. У моменту доласка „Газпрома“ дуговања су износила око 450 милиона евра, стога их је било потребно анулирати што је и урађено.

igor-girkin

Треће године НИС је по први пут у дугом низу година платила дивиденде у износу од 25% чисте добити. „Гаспромњефту“ припада 56, 5 % акција НИС-а а остатак влади и грађанима Србије. НИС има велике планове у развоју бизниса. Посебно се велике наде полажу у предузећа у Новом Саду где се сада врши реконструкција усмерена на организацију производње уникатних моторних уља. Очекује се да ће уникалност осигурати овој производњи широко тржишта пласмана: 25-30% ће се продавати у балканској регији, остало у другим државама Европе, СНГ, на Блиском Истоку, у Африци, Турској итд.

Није чудно да директор компаније К. Кравченко стално иступа за пријем Србије у ЕУ. Он није политичар него бизнисмен и јавно рачуна ка учвршивању позиција своје компаније на тржиштима земаља ЕУ. Ипак не треба заборавити да још ниједну земљу нису примили у ЕУ до момента док она није постала члан антируског војног блока – НАТО. И европске корпорације нису усхићене због успеха НИС-а. Због тога лидери ЕУ врше притисак на руководство Србије да натерају Русе да оду из НИС-а, а да предају компанију у руке неке велике европске корпорације. Тада би Србију вероватно и примили у ЕУ.

У вези с тим нема ништа чудно у томе што српска влада стално повећава дажбине за НИС. 2013. НИС је уплатио у буџет Србије 120 милијарди динара (око 1 милијарде евра) директних и индиректних дажбина (32% више него у 2012. години). За прво полугодиште ове године дажбине су веће за 17 % него за тај период прошле године. После победе на парламнетарним изборима 2013. године Вучић је одмах захтевао од руководства НИС-а да уплате више средстава за дивиденде, а не у инвестиције развоја. Али ако компанија не буде инвестирала у развој она ће брзо назадовати и почеће пословати са губицима, што аутоматски значи престанак плаћања дивиенде. Ове године влада Србије иницирала је преиспитивање међународног уговора с Русијом и почела је разматрати процес приватизације НИС-а. Закључак ове анализе лако је предвидети. Показаће се да је „Газпромљефт“ платио за НИС мало новца и да мора доплатити. То је начин да се „Газпромњефт“ потискује из бизниса.

Притом непрестано смањена рентабилност НИС-а и политички притисак неће дозволити „Гаспромњефту“ да прода своје акције по правој цени.

У Бугарској је ситуација практично аналогна српској, просто овде је засад мање инвестиција „Газпрома“. Зато, да би осигурао испоруке гаса у земље Јужне и Централне Европе, „Газпром“ гради гасовод Јужни ток. На територији Русије он је већ скоро завршен. Ускоро почиње монтажа цеви по дну Црног мора. Више од свих за релаизацију овог пројекта требало би да буду заинтресовани Бугарска, Србија и БиХ будући да они немају никаквих алтернативних испоручилаца гаса. И шта видимо?

У односу на Јужни ток Србија и Бугарска воде аналогну политику. Оне не пристају да почну да граде гасовод до момента док не добију дозволу од  Европске комисије. Посебно чуди позиција Србије која није у ЕУ. Веома је велика вероватноћа да ће ове зиме Украјина почети да узима гас из транзитних цеви који је намењен потрошачима у Бугарској и Србији. Испада да Европска комисија, скупа са властима Бугарске и Србије, жели да се Бугари и Срби смрзавају ове зиме због самовоље власти Украјине. Није тајна да су као резултат државног удара власт у Украјини преузели изабраници САД, који својом главном обавезом сматрају борбу против Русије. Русије је 90-тих преживјела веома тежак период: економија је доживјела колапс, број становника је опадао, земља се нашла на граници распада. Затим се ситуација постепено побољшавала. То се баш много не допада САД и њиховим савезницима у САД. Посебно их је узнемирило присаједињење Крима Русији. Они траже да Крим поново постане украјински, али је за присаједињење Русији гласало више од 90 % становништва Крима и њих је немогуће натерати да гласају за враћање у састав Украјине. Посебно после тога када су видели да њихове рођаке и пријатеље у Доњецкој и Луганској области убијају украјински војници. Због тога су САД и њихови савезници одлучили да притискају Русију помоћу економских санкција (Срби врло добро знају како то изгледа).

Kirbi-Vucic2

Пројекат „Газпрома“, што се посебно добро види на примјеру НИС-а, нуди могућност развоја балканских земаља , а ЕУ им само нуди пропаст, што се веома добро види на примјеру Бугарске. Овде су индустрија и пољопривреда у колапсу зато су људи и принуђени да раде у другим земљама за веома мале паре. Инжињери, љекари и научници раде као конобари, кућепазитељи, вртлари итд. Уосталом, највећи порески обвезник Бугарске је руски „Лукоил“ коме припада нафтно-прерађивачка компанија у Бугарској и мрежа АЗС. Ипак, руска компанија се овде такође налази под јаким притиском власти што јој смета да се нормално развија. Огромну подршку економији Бугарске показују туристи из Русије. Није тајна да више од 400 000 руских породица имају куће и станове у Бугарској. Број становника Бугарске се нагло смањује: са 9 милиона из 1998. године на 7 милиона 2014. године. Ако се тако настави Бугари ће једноставно нестати. Један мој пријатељ Бугарин рекао ми је да га је за време посете Русији највише поразио рекламни плакат који је позивао Русе да рађају више деце. Зачудило га је да влада плаћа мајкама 12  000 долара за рођење другог детета. У Бугарској је пропаганда усмерена на то да људи мисле само на себе. Зашто губити време и новац на дете ако може отпутовати на одмор?

У Србији та тенденција још није тако приметна. Овде је 1994. број становника износи 7,7 милиона људи, а 2014. године 7,2 милиона. Али Србија засад још није члан ЕУ, све је још пред њом и геј параде и шоу транвестита. Сви знамо да није било десетине милиона Руса који су изгинули у време руско-турских ратова, I и II светског рата, Срба већ одавно не би било, у крајњој линији, православних Срба. Сачували би се само они који су прихватили католичанство и ислам. 1990. године Срби су нашли у себи снаге да воде рат за очување свога народа, али су изгубили зато што су против њих биле САД заједно са својим савезницима. Русија је била сувише слаба да би могла пружити помоћ. Заједно са Србима борили су се само руски добровољци. Данас српски добровољци ратују заједно са Русима на истоку Украјине. Ми имамо само један пут: или победити и преживети заједно, или умрети појединачно.

Превод: К. Јанковић


Извор: Евроазија.инфо

Коментари

3 Коментара на Разочарење у Србију

  1. Коментар од mile:

    „Мени су објаснили, да је садашња политичка елита Србије практично у пуном саставу састављена од људи, који су овом или оном степену повезани са специјалним службама САД, Велике Британије, Немачке и других земаља“

    I meni su isto to objasnili, i to oni koji to najbolje znaju…

  2. Коментар од Владан Пантић:

    И ви сте ми мустре, ПОд једеан европа је говњива нацистичка творевина која нас на на ваше очи 99 бомбардовала и муку мучила са нама десет година купујући вама време да станете на ноге,. Та европа је уз само 120 милиона евра скинула са власти много боље уиграну Слободанову екипу, од ове која је сада на власти() амери им дали 2 милиона да оснују странку), а вама је скупо да уложите.
    Е па и ви сте мене разочарали, немате користи јак вам порез у НИС-у, да вас народ који једе у јавним кухињама није покрао, или паре иду у европу преко разних пореза које сами штелују уз помоћ својих људи који владају у Србији.
    Скупо вам је да нам поклоните неколико система с 400 па да варвари око нас размисле пре него ли нам опет небо зацрне, да нисте опет у кризи као 90-тих, или су вам сада интереси другде.
    Кажу људи нико неда џабе, па браћо православна нисмо ми ваљда ти( еу ) људи па да је све у материјалним интересима. Овде се увек све крвљу плаћало.
    А ми смо за разлику од Доњецка и Новорусије ипак географски далеко и окружени ватиканским керовима који само кидишу.
    Окружени муслиманима који кидишу, а без војске, без вођства без оружија( изгубили смо рат, да вас подсетим 99, и окупирани смо од нато земаља.) и ако хоћете да имате икакво упориште на балкану пожурите иначе ћете се зарачунати. Не јер ћемо вам ми окренути леђа него јер нас неће бити)сваке годинеу србији нестаје 40 000 становника ).
    Вала невидим ни ја неку конкретну помоћ сем приче како ви нас волите. Свака част за поплаве и за добровољце који су долазили 90 тих, али и сами знате да то ни у ком случају неможе да нас поврати на ноге. Као да чашом вадите воду из брода који тоне.
    А пошто просечном Србину ништа сем љубави није ни остало, ружно је што вам је то мало господине, али је то све што је овде још на срећу преживело.

Оставите коментар

Оставите коментар на Разочарење у Србију

* Обавезна поља