petar-iskenderov-300x228Prvi javni nastup novog premijera Srbije Aleksandra Vučića svedoči o tome da trijumfalni pobednik na vanrednim parlamentarnim izborima teži da se pozicionira kao šef “tehnokratskog kabineta” čiji je glavni cilj rešavanje socijalno-ekonomskih problema u zemlji.1 Međutim, geopolitika se uporno upliće u unutarsrpske poslove i prvi međunarodni posetilac novog premijera bila je, prirodno, Ketrin Ešton – Visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost. Ona je pohitala da nas uveri kako će nova srpska vlada nastaviti da prati briselsku trajektoriju.

Do sada je ova trajektorija u prvom redu od Beograda tražila de fakto priznanje nezavisnosti Kosova. Međutim, sudeći po informacijama kojima raspolažemo, Srbija će u najskorije vreme biti u epicentru geopolitičkih trvenja oko Ukrajine – a SAD predstavljaju glavni “motor” tog procesa. Imajući u vidu ukupnu nesigurnost koja u ovom trenutku vlada u EU, Vašington pokušava ne samo da pojača pritisak na celokupnu EU, nego i da pokuša da u evropskom lageru izoluje “slabe karike” – među koje je, između ostalih, svrstana i Srbija.

Nije nikakvo preterivanje ako kažemo da će obećanje predsednika SAD Baraka Obame da će “uvesti sankcije prema ključnim sektorima ruske privrede” kao znak odmazde zbog politike prema Kijevu, samo dodatno iskomplikovati ionako složenu situaciju u zapadnom lageru.2 Pitanje sankcija prema Moskvi i bez toga je prilično ozbiljno razjedinilo EU. A dalje ratoborne akcije Vašingtona mogu EU da pogode i ekonomski. No, možda to i jeste glavni cilj SAD?

Vatreni govor predsednika SAD sa nabrajanjem novih antiruskih sankcija, iznet je na Filipinima – zemlji koju vezuju bliske istorijske veze sa Vašingtonom, zemlji u kojoj još od kraja HIH veka postoji američka vojno-pomorska baza Subik-Bej. Doduše, sama baza je 1992. godine praktično ugašena zbog prestanka “kineske opasnosti”. Međutim, kako “sveto mesto ne ostaje pusto”3, tako je i sadašnji gazda u Beloj kući, laureat Nobelove nagrade za mir, izabrao upravo Filipine za jačanje intenziteta suprotstavljenosti između Zapada i Rusije, po pitanju Ukrajine.

Što se tiče Amerike, situacija je potpuno jasna. Barak Obama je po pitanju unutrašnje politike praktično doživeo same neuspehe – poput reforme sistema zdravstvene zaštite i balansa državnog budžeta. Sada mu je hitno potrebno pronalaženje izbornih rezervi za svoje pristalice demokrate. Međutim, nema sumnje da danas najpažljivije slušaoce ratobornih deklaracija predsednika Obame ne predstavljaju njegovi “sunarodnici Amerikanci”, pa čak ni sadašnje vlasti u Kijevu, već stanovnici zemalja-članica EU. Jer šta znače sankcije protiv “ključnih sektora privrede Rusije” koje je obećao domaćin Bele kuće? Ništa drugo nego podrivanje čitavog kompleksa trgovačko-ekonomskih veza Rusije i EU u energetici, saobraćaju, infrastrukturnoj i raketno-kosmičkoj sferi, građevinskoj industriji, rudarstvu, mašinogradnji i na kraju – turizmu. A najviše će postradati privreda onih zemalja koje su istorijski tešnje od drugih “vezane” za Rusiju. A to nisu samo zemlje centralne i istočne Evrope, nego su to i Nemačka, Francuska, Španija, Italija.

Nije slučajno da je Nemačka u poslednje vreme sve zabrinutija razvojem događaja. Treba podsetiti da su sasvim nedavno, u oktobru 2013. godine, nemačko Društvo za izučavanje spoljne politike i Maršalov fond predstavili zajednički metodološki izveštaj koji je odredio parametre nove spoljne politike zemlje “u svetu koji se menja”, parametre koji su bili definisani kao “nova snaga, nova odgovornost”. A već u januaru 2014. godine nemački predsednik Joakim Gauk je u sklopu odredbi ovog dokumenta izjavio da zavisnost privrede Nemačke od spoljne trgovine zahteva obezbeđenje pristupa spoljnim tržištima, stabilnu situaciju u zonama nemačkih spoljnotrgovinskih interesa, kao i “odlučnije liderstvo” u poslovima proširenja međunarodne saradnje”.4

eston-vucic

Poslednja teza je jasno nagoveštavala nezadovoljstvo sadašnjim američkim liderstvom u svetskim ekonomsko-političkim poslovima. Tako da se jedan od primalaca zaoštrene politike SAD prema Rusiji, očigledno nalazi na obalama Rajne. Pored toga, zamajac suprotstavljanja sa Moskvom, na koje Vašington aktivno podstiče Evropljane, odlično se uklapa u planove određenih krugova po pitanju stvaranja transatlanske zone slobodne trgovine. U kontekstu ovog procesa, pristalice projekta mogu pokušati da mu daju novi impuls na talasu antiruskih parola. Pogotovo što su SAD i EU od početka u ovaj projekat ulagale različiti smisao: Amerikanci geopolitički, Evropljani ekonomski.

Tako da nije slučajno da upravo Nemačka, prema podacima španskog El Paisa, predvodi one zemlje u lageru EU koje se negativno odnose prema antiruskim sankcijama. Tu možemo ubrojati i Španiju, Italiju i delimično Francusku. Poslednja pokušava da, sa jedne strane učvrsti svoje pozicije u Evropi, a sa druge strane mora da vodi računa o razvoju ukupne geopolitičke situacije.

U EU ima i takvih država koje su predviđajući sopstvene gubitke, već stavile do znanja Briselu da od njega očekuju da kompenzuje te gubitke. Časopis EL Pais, pozivajući se na izvore u Briselu, navodi da ovoj grupi posebno pripadaju Bugarska, Mađarska i Rumunija.5

Odmah iza današnje ratoborne izjave Baraka Obame, MMF je objavio svoj referat o razvoju situacije u regionu centralne i istočne Evrope. Perspektive su stavljene u direktnu zavisnost od razvoja situacije u Ukrajini. “Eskalacija političke krize u Ukrajini sa sobom nosi nove rizike” – uvereni su stručnjaci MMF-a. Dejstva SAD koja raspiruju antirusku histeriju, očigledno su uperena na stvaranje i produbljenje sličnih rizika.

Žestoke izjave koje su se čule sa Kapitol Hila, kao i iz Evrope, “podrivaju normalne uslove za trgovinu” upozorava analitičar kompanije IGiz Melburna Evan Lukas.6 U takvim slučajevima uvek treba tražiti naročito zainteresovanog za takvo podrivanje snaga. I SAD predstavljaju glavnog osumnjičenog. Tako da Srbija mora biti spremna na to, da će plata za evroatlanske integracije zemlje biti uvođenje antiruskih sankcija od strane Beograda. U tom pogledu, teško je poverovati u reči gospođe Ešton koje je izgovorila u Beogradu, da niko od Srbije neće tražiti kidanje “istorijskih i ekonomskih” veza sa Rusijom.

_____________________________

1 ITAR-TASS 28.04.2014 13:22

2 http://www.whitehouse.gov/the-press-office/2014/04/28/statement-press-secretary-ukraine

3 Ruska uzrečica “svяto mesto pusto ne bыvaet” ima prenesen otprilike sledeći smisao – posle nestanka jednog zločinca, na njegovo mesto brzo dođe drugi (primedba prevodioca).

4 http://www.fondsk.ru/pview/2014/04/28/o-protivorechijah-mezhdu-vashingtonom-i-berlinom-po-ukrainskomu-voprosu-27232.html#

5 El Pais, 28.04.2014

6 AP 280250 GMT Apr 14


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srbija i antiruske sankcije

* Obavezna polja