Putin odgovara narodu 1Ruski lider Vladimir Putin danas je opet bio na „Direktnoj liniji“ sa svojim narodom. Želju da mu postavi pitanje ili da mu se prosto obrati – pokazalo je preko tri miliona građana Ruske Federacije. On je „uživo“ odgovorio na nekoliko desetina pitanja.

Odgovarajući na jedno od više pitanja koja su se ticala rusko-američkih odnosa, pozvao je Sjedinjene Države da ne deluju prema Rusiji sa pozicija sile i sa imperijalnim ambicijama.

Istovremeno je poručio i Vašingtonu i njegovim saveznicima iz NATO – koji rade na izolovanju i blokiranju Rusije i njenih interesa i mogućnosti – da im neće poći za rukom da svoje zamisli realizuju:

„Mi nismo i nećemo ni biti u neprijateljskom obruču. To je apsolutno isključeno. Mi imamo dobe odnose sa ogromnom većinom zemalja u svetu“.

Putin je procenio da zapadne sankcije protiv Rusije neće biti skoro ukinute. Samim tim – naglasio je – ostaju na snazi i ruske kontrasankcije.

„DIREKTNA LINIJA“ Vladimira Putina sa sunarodnicima potrajala je tri sata i 40 minuta, a ruski lider je za to vreme stigao da odgovori na 75 pitanja.

„Direktnu liniju sa Vladimirom Putinom“ direktno su prenosili: televizijski kanali „Prvi“, „Rosija-1“, „Rosija-24“ i radiostanice „Majak“, „Vesti FM“ i „Radio Rosija“.

Voditelji razgovora su bili Jevgenij Rožkov i Valerija Korabljova.

CEOPOM-Istina prenosi najvažnije delove Putinove komunikacije sa svojim narodom.

Putin odgovara narodu 2

ROŽKOV: Rusija je preživela još jednu tešku godinu u svojoj istoriji: sankcije Zapada, pad cena nafte. Sve ovo nije moglo a da ne utiče na rusku ekonomiju. Statistika pokazuje da je po prvi put za mnoge godine u zemlji zabeležen pad proizvodnje, dolazi do smanjenja plata, a zatvaraju se radna mesta. Ali, bez obzira na to, a možda čak i uprkos tome, ruska ekonomija je opstala, nije „pokidana na froncle“, kako je govorio i proricao Vaš kolega Barak Obama.

Ljudmila Safronova iz Moskve pita za cene: „Prošle godine sam kupovala namirnice za celu porodicu, nedeljno sam trošila 5 hiljada rubalja. Godinu dana kasnije, odnosno sada, trošim 10 hiljada, znači duplo više, a Vlada tvrdi da inflacija iznosi 12,5 procenata godišnje. Kome da verujemo, Vladi ili računu iz prodavnice?“

PUTIN: Verujte i računima iz prodavnice i Vladi. Vlada govori o prosečnoj inflaciji za godinu dana, ali ona nije 12,5, već 12,9 procenata. Što se tiče udela u inflaciji različitih sastavnih delova, rast cena na namirnice igra bitnu ulogu. Prošle godine, naročito na početku, cene su znatno porasle, negde i do 14 procenata, ali u trećem tromesečju ove godine cene na osnovne grupe prehrambenih proizvoda su čak i pale. Početkom ove godine porast je negde iznosio 2,2 procenata, prema tome Vlada vas ne obmanjuje, a 12,9 procenata – nije malo.

Na prehrambene proizvode moramo da obratimo posebnu pažnju. U izvesnoj meri rast cena namirnica – to je, iskreno da vam kažem, „veštački“ rezultat. Zašto? Zato što smo kao odgovor na sankcije Zapada uveli ograničenje na uvoz prehrambenih proizvoda iz inostranstva. Mi smo to svesno uradili, imajući u vidu, da će to stvoriti uslove za razvoj naše poljoprivrede, osloboditi tržište. Tako je i bilo.

U atmosferi opšteg pada BDP-a za 3,7 procenata i industrijske proizvodnje za 3,4 – poljoprivreda je porasla za tri procenta. Ovo je bitna komponenta naše ekonomije i života ljudi, zato što na selu, podsetiću, živi 40 miliona građana Ruske Federacije.

Ali generalno, što se kaže na duge staze, mi polazimo od toga, da će to dati nesumnjivo pozitivni efekat: povećaće našu prehrambenu bezbednost, stvoriće normalne uslove, poboljšaće uslove života na selu, pošto će perspektive biti jasnije. Zato, nadam se, čak sam gotovo siguran, da je ovo privremena pojava i da će postepeno, po meri zasićenja tržišta ruskim, domaćim prehrambenim proizvodima, i cene će da padaju. U svakom slučaju oni će se stabilizovati, mi ovo već sada možemo da vidimo. Naravno, generalno, ja odlično razumem, svestan sam da, za ljude, za potrošače, ovo predstava opterećenje.

KORABLJOVA: Evo pitanja: „Svi u Rusiji sada štede. Na čemu Vi lično štedite? Tamara Georgijevna, Moskva“.

PUTIN: Na vremenu, to je najvrednije, što imamo.

ROŽKOV: Prihodko Natalija iz Moskve pita: u ekonomskom bloku Vlade sa zavidnom postojanošću govorili su o tome da smo dotakli dno krize, da smo se odgurnuli od dna, već sedam puta smo to čuli – gde se, po Vašoj oceni, danas nalazi ruska ekonomija? I, sećajući se velike konferencije za štampu (koja je bila ovde 2014. godine, pre godinu i po dana) – u kojoj se sada zoni nalazimo: crna ili bela?

PUTIN: U sivoj. Zato što situacija još nije ispravljena, ali trendovi su ipak pozitivni. Pogledajte, kod nas je pad BDP-a bio 3,7 procenta. Ove godine Vlada polazi od toga da i dalje imamo mali pad, međutim sada je to samo 0,3 procenta, a sledeće godine se očekuje rast od 1,4 procenta. U tom smislu, stvarno, dovoljno je teško napipati dno, ali vlada nam je pokazala gde je to dno.

Namerno sam sa sobom poneo tabelu, da ne pobrkam brojke. Već sam govorio o BDP-u, o industrijskoj proizvodnji; na žalost, postoje i drugi nedostaci, bitni za naše ljude, što nikada ne treba da zaboravimo i da radimo na tome, kako da savladamo ove tendencije, konkretno: dostupni realni prihodi stanovništva su se smanjili za 4 procenta, a realne zarade – još više.

Međutim, ono što ohrabruje: postoje apsolutno pozitivne stvari, na primer rast u poljoprivredi – tri procenta; izgradnja stambenih objekata prošle godine dostigla je svoj maksimum – preko 85 miliona metara kvadratnih, to je rekord.

Kod nas je i dalje prisutna, doduše na niskom nivou, – nezaposlenost – svega 5,6 procenta; postoji mali rast, ali veoma mali u poređenju sa periodom pre krize. Dodatak za majke smo korigovali – sada on iznosi 453 hiljada rubalja (oko 6000 evra – prim. prev).

Veoma je bitno da je trgovinski suficit, uprkos padu cena na naftu, a cene su pale praktično duplo, na nivou 146 milijardi dolara – odnosno mi zarađujemo više nego što trošimo – to je dobar pokazatelj. Očuvani su rezervni fondovi. Međunarodne rezerve Rusije vraćene su na stanje sa početka 2014. godine – 387 milijardi dolara, deficit se takođe nalazi na minimalnom nivou, čak na nižem od planiranog – 2,4 procenta.

Putin odgovara narodu 3

KORABLJOVA: Evo još pitanja: „Kažu da je nacionalnih rezervi ostalo za još jednu godinu. Da li ćemo imati dovoljno da savladamo krizu?“

PUTIN: Upravo sam rekao da su rezerve vraćene, rezerve Centralne banke, ili takozvane međunarodne rezerve države, na nivo sa početka 2014. godine, čak i malo više: rezerve su iznosile 385,5 milijardi dolara, a sada iznose 387 milijardi dolara.

Rezervni fondovi Vlade (podsetiću da imamo dva takva fonda: Rezervni fond i Fond nacionalnog blagostanja) – oni su smanjeni, ali neznatno.

Šta sve ovo znači? Znači – ako ih budemo trošili istim intenzitetom, kao što smo trošili, recimo, prošle godine – da će tih rezervnih fondova, ako ih ne dopunjavamo i ništa sa njima ne radimo, biti dovoljno za, minimum, četiri godine. Međutim, mi planiramo, da sledeće godine imamo rast ekonomije, i zato, verovatno, nećemo morati toliko da trošimo te fondove – čak ni toliko, koliko smo trošili. Tako da ne treba brinuti.

Ovih 10,5 posto znači sledeće: ako prekinemo uopšte da radimo, što se kaže – ako okačimo alat o klin – možemo da živimo četiri meseca a da ništa ne radimo, zemlja može da zamre na četiri meseca i nastaviće da postoji.

ROŽKOV: Nadam se da nećemo da zamiremo. Tema dna krize ne prestaje da brine ljude: „Da li vas zbunjuje što se ekonomska diskusija ovde svodi na tri teme: dno krize, kada ga dotaknemo; kada će poskupeti nafta i, da li da štampamo još novca za našu državnu blagajnu? U svetu se dešavaju tehnološka pomeranja, pojavljuju se nova tržišta, stvaraju se novi trgovinski savezi kao što je Transpacifičko partnerstvo – ono, što danas smatraju za alternativu BTO. Da li se kod vas stvara utisak da smo se zatvorili u sebe, unutar države, i možemo da se nađemo van broda, van tokova svetskih ekonomskih procesa?“ – pita Oksana Stičinskaja, Lipeckaja oblast.

PUTIN: Mogu da kažem Oksani, a i svim našim građanima, koji pažljivo prate ono što se dešava u našoj ekonomiji i kako se ona razvija, da se o tome diskutuje samo površno, ali u štampi, pri čemu ne u stručnoj javnosti se diskutuje na ove tri teme, koje ste sada označili: da li da se štampa novac, da palimo mašinu za štampanje, cene nafte i sl.

U stvarnosti, prave diskusije se fokusiraju na sasvim druge teme. Glavno je – kako da se obezbedi priliv investicija, kako da se poveća efikasnost i kako da se obezbedi potražnja, odnosno da se povećaju prihodi stanovništva. Vlada trenutno razmišlja o tim temama. Mi smo nedavno razmatrali i kako da se pomogne najosetljivijim kategorijama građana – pošto je kod nas broj ljudi koji žive ispod crte siromaštva malo porastao, a to je zabrinjavajući trend. Mi to vidimo i obavezno ćemo reagovati na to.

Šta će ovde da uradi Vlada? Nije glavno štampati novac, glavno je promeniti strukturu ekonomije. To je veoma složeno pitanje, ali ipak postoji kretanje u ovom pravcu, to pokazuje povećanje industrijske proizvodnje.

Uzgred, po prvi put u februaru smo zapazili ovu tendenciju u pozitivnom pravcu. Izvoz visoko tehnoloških proizvoda se takođe povećao u poređenju sa izvozom prirodnih resursa.

ROŽKOV: Hajdemo, ipak, da popričamo o sirijskoj kampanji, o Siriji, naročito što su uspesi Rusije na ovom polju, priznati u svetu.

Operacija naših vazdušno-kosmičkih snaga ozbiljno je oslabila potencijal Islamske države, međutim veći deo naših vazdušno-kosmičkih snaga otišao je iz Sirije, deo je ostao, ali veći deo je otišao. Hteo bih da vas pitam, da li će hidri Islamske države izrasti nova glava?

PUTIN: Takva mogućnost uvek postoji, ako se ne posveti dužna pažnja borbi protiv terorizma. Mi vidimo da od te pretnje, od te zaraze, pate mnoge zemlje u svetu: i Bliski Istok, i Azija, i Sjedinjene Države, i evropske zemlje. O Rusiji neću da govorim, nama je poznato šta to znači, mi smo podneli velike gubitke u borbi protiv terorizma, i ova pretnja i dalje je prisutna.

Nismo otišli i sve ostavili. Na šta bi hteo da skrenem Vašu pažnju? Na to da smo značajan deo naše grupacije izveli, ali posle povlačenja osnovnog dela naše grupacije – ostavili smo sirijsku vojsku u takvom stanju da ona, uz podršku ostalog dela naše grupacije, može da izvodi ozbiljne ofanzivne operacije, pa je posle odlaska naših trupa, zauzela Palmiru i niz drugih strateški bitnih naseljenih mesta.

Broj naseljenih mesta, koja su se pridružili primirju, za ovo vreme se povećao. Mi se nadamo da će neupotreba sile sa obe strane – uz podršku sveta, uključujući i našu podršku – dovesti do smirivanja. Siriji je potreban politički proces: da svi sednu za pregovarački sto, da se donese novi ustav, da se na bazi tog ustava održe privremeni izbori i da se tako izađe iz krize.

Putin odgovara narodu 4

ROŽKOV: Koliko smo, prema vašem mišljenju, daleko od oslobađanja Alepa, a zatim i Rake, gde se nalazi „srce“ Islamske države?

PUTIN: Problem je u tome što je oko Alepa stvorena složena situacija. To je strateški važna regija Sirije. Zašto? Zato što je to drugi grad u Siriji po veličini i, možda, čak i industrijska prestonica države. Tamo je prisutna i takozvana naoružana opozicija, a pored nje Džebhat an-Nusra, to je međunarodno priznata teroristička organizacija. Teško ih je razdvojiti. One se ponašaju različito i u ovom trenutku pokušavaju da poboljšaju svoj položaj.

Sirijskoj armiji nije potrebno poboljšanje tog položaja zato što je ona pre proglašenja primirja učinila ono što je htela, mi smo im pomogli, nije im potrebno nikakvo poboljšanje. Ali, opozicija pokušava da vrati ono što je izgubila. Uzgred rečeno, tamo, uglavnom, ne ratuje sirijska armija nego kurdske formacije i neke druge naoružane grupacije – i međusobno i protiv Kurda. Mi to pažljivo pratimo i, naravno, učinićemo sve da se situacija ne pogorša.

ANDREJ BISTRICKI, rukovodilac debatnog kluba „Valdaj“: Još u septembru prošle godine smatralo se da je Redžep Erdogan Vaš prijatelj, a Turska gotovo strateški partner. Vi ste zajedno otvorili džamiju u Moskvi. I šta sada imamo, da li je prijateljstvu kraj ili – neprijateljstvo? I uopšte, Ukrajina, Moldavija, Gruzija, već pomenuta Turska i druge zemlje, stvara se utisak da ćemo se naći u neprijateljskom okruženju. Može li Rusija uspešno da se razvija u takvim okolnostima?

PUTIN: Mi se ne nalazimo i nećemo se nalaziti u neprijateljskom okruženju. To je potpuno isključeno. Mi imamo veoma dobre odnose sa ogromnom većinom zemalja u svetu. Da ne govorim o takvim organizacijama koje efikasno rade, kao što su ŠOS – Šangajska organizacija za saradnju koja se proširuje na račun velikih sila, o našim integracijama u saveze, Evroazisjki ekonomski savez, BRIKS i tako dalje.

Sa susedima takođe imamo dobre odnose. Tu istu Tursku mi smatramo našim prijateljem, a turski narod kao – nama prijateljski narod sa kojim ćemo, naravno, graditi veoma dobre i dobrosusedske odnose.

Mi imamo problema sa nekim političkim delatnicima, čije ponašanje smatramo neadekvatnim i na to reagujemo na odgovarajući način. Ali, kao što vidite, mi spokojno radimo bez ikakvih naglih poteza. Sa jedne strane to je način reagovanja na postupke,u odnosu na Rusiju, neprijateljske, a obavezno treba reagovati, inače, i na vrat će sesti i još požurivati, što se već u našoj istoriji dešavalo, u novijoj istoriji. Povratak na to ne može se dopustiti, mi to nećemo činiti. Ali, ako se naši interesi uzimaju u obzir mi smo, naravno, spremni da razvijamo odnose sa svim našim partnerima, uključujući i naše susede.

KORBALJOVA: Prošle godine rekli ste da biste spasli Obamu kad bi počeo da tone. Ako bi sada počeli da tonu Porošenko i Erdogan, koga bi ste prvo spasli? Varja Kuznjecova, 12 godina.

PUTIN: Varja, dovodiš me u tešku situaciju. Ne znam šta da kažem. Možda ovako: ako je neko odlučio da se utopi, onda ga je nemoguće spasiti. Ali, mi smo, naravno, spremni da pružimo ruku pomoći i ruku prijateljstva svakom našem partneru, ako to on želi.

ROŽKOV: Mogu li, ipak, da pitam o Turskoj, budući da mnogi pominju odmor u Turskoj, i ja sam sa porodicom odlazio nekoliko puta, a mnogi moji poznanici takođe pitaju i za Egipat. Šta Vi mislite, kada? Kada će biti otvoren avionski saobraćaj sa Egiptom i čarteri za Tursku? Kad će se to desiti?

PUTIN: To od nas nije ni zavisilo. Tamo postoje različiti razlozi za ograničenja, ali je rezultat isti. Zašto različiti? U Egiptu se aktuelne vlasti bore sa ekstremistima, ali im to uvek ne uspeva i mi vidimo šta se dešava. Na Sinaju se gotovo svaki dan vode borbe. Prethodno rukovodstvo i njegove pristalice, koje je uklonio sadašnji Predsednik, deluju veoma energično.

U takvim okolnostima mi jednostavno nemamo pravo da ne kažemo ljudima da je opasno putovati u tu zemlju. Kako naći rešenje?

Zajedno sa egipatskim vlastima mi moramo naći takav način kontrole putnika, prtljaga, snabdevanja i servisiranja aviona, koji će učiniti bezbednim boravak, dolazak i odlazak, sletanje i odletanje naših građana. Za sada nije pronađen takav algoritam u radu sa egipatskim kolegama, iako naše specijalne službe i pravobranilački organi rade na tim pitanjima sa prijateljima u Egiptu. To je prvo.

Drugo, što se tiče Turske. I tu je slična slika, istina, po našem mišljenju, sadašnje rukovodstvo Turske ne bori se toliko sa ekstremistima koliko sarađuje sa njima. Ali unutrašnji problemi te zemlje takođe navode na razmišljanje o pitanjima bezbednosti – tamo se na jugu faktički vodi građanski rat.

Mi nastojimo da ga ne primećujemo, međunarodna zajednica kao da ga ne primećuje, ali to je činjenica, pri tom se koriti krupna tehnika, teško naoružanje, tenkovi, artiljerija i tako dalje. I teroristički napadi u Turskoj dešavaju se skoro svake nedelje.

Gde su garancije da se ništa neće desiti našim ljudima koji su na odmoru? Tim pre, što znamo da u nekim zemljama, recimo, u Tunisu, upravo su na plaži ubili turiste.

Uveren sam da će rukovodstvo Turske nastojati da osigura bezbednost turista, uključujući i naših, jer je to značajna stavka prihoda u turski budžet, prošle godine bilo je skoro pet miliona turista iz Rusije.

Naravno, oni će nastojati, ja u to ne sumnjam. Ali, da li će oni moći to da urade – to je veliko pitanje. I zato, takođe kao i u slučaju Egipta, mi nemamo prava da ne kažemo građanima da je sada odmor u Turskoj opasan.

Putin odgovara narodu 5

JULIJA JEROMENKO: Student sam Krimskog federalnog univerziteta, stanovnik grada-heroja Kerč. U ovom momentu električnu energiju nam isporučuju na sate, ali mi ne očajavamo, zato što se naša deca manje igraju gedžetima, više čitaju knjige, više se druže sa roditeljima. Ipak, bez obzira na to sa nestrpljenjem očekujemo puštanje u rad prvog energetskog mosta. Recite, molim vas, kad će se to desiti? Hvala.

PUTIN: Kad je reč o energetici, pre tri-četiri dana ministar za energetiku, Aleksandar Valentinovič Novak, izvestio me je o tome kako idu radovi upravo na tom energo-mostu.

Kao što znamo, dva kraka su postavljena i rade. Baš danas treba da bude uključen treći, to je dodatnih 200 megavata. Generalno, to se približava obimu isporuka koji je ostvarivan sa ukrajinske teritorije. Tokom naredne dve-tri nedelje biće pušten u rad i četvrti krak, a to je dodatnih 200 megavata. Prema tome, to je ukupno 800 preko energo-mosta između Kavkaza i Krima. To će u potpunosti biti kapacitet koji je Krim svojevremeno dobijao iz Ukrajine.

Postojao je problem koji je u vezi sa isporukom električne energije iz severnog dela, koja je stizala do grada Kerč, a do drugih regiona na kraju, jer tamo mreža nije baš dobrog kvaliteta. Ministarstvo za energetiku razmišljalo je o tome, ministar me je o tome obavestio, tamo se uvode odgovarajuće podstanice, rekonstruišu komponente mreže, nadam se da će to biti urađeno kako treba.

Podsetiću, da će tamo 2017. biti uvedena još dva bloka, više od 400 megavata, 2018. – još dva bloka sa više od 400 megavata. Odnosno, Krim ne postaje samo obezbeđen elektroenergijom, nego i velika komponenta za razvoj ekonomije uopšte i njene socijalne sfere.

TATJANA REMEZOVA: Vladimire Vladimiroviču, mi znamo da Vi zaista ne volite pitanja o ličnom životu i u principu ne komentarišete tu temu. Ali ipak, imamo toliko pitanja da, nažalost, nećemo moći da je zaobiđemo. Uz to, ta tema zbog nečeg posebno brine Vaše zemljake – iz Petersburga.

ALEKSANDRA KOZLOVA: Nedavno je pisalo u novinama da se Ljudmila Aleksandrovna udala. A kada ćete nam Vi predstaviti prvu damu naše zemlje?

PUTIN: Znate, Ljudmila Aleksandrovna i ja se ponekad viđamo, ne često, ali se viđamo. Mi smo u veoma dobrim odnosima – možda, čak boljim nego što su bili ranije. Znam i da je kod nje sve u redu. Šta piše u novinama, to je posebna tema, ali ona je zadovoljna svojim životom, sve je u redu.

Treba li u prvi plan iznositi pitanja koja ste Vi sad dotakli, iskreno rečeno, ne znam – da to nekako ne utiče na razliku kursa ili na cenu nafte. Ali, ako ćemo ozbiljno, ljudi biraju i deputate za Državnu dumu i Predsednika biraju zato – da radimo.

A stvari o kojima ste Vi govorili, stvari koje se tiču ličnog života, naravno, zanimaju ljude, s tim sam se davno pomirio i razumem to, ali, ipak, oni nisu prvostepene važnosti. Možda ću nekad i moći da zadovoljim Vašu radoznalost.

KORBALJOVA: Vladimire Vladimiroviču, Vama ne postavljaju pitanja samo odrasli, već i deca – sudeći po pitanju o davljenicima, to svo već shvatili. Ja imam zbirku kratkih pitanja iz „Školskog žurnala”,to je opšteruski list za decu koji uređuju deca. Evo nekih od njih: “Koje tri želje biste poželeli, ako biste uhvatili zlatnu ribicu?” – Anđela Solomenikova, Permski kraj, 11 godina.

PUTIN: Nadam se da nas Anđela sluša. Tri želje, moram da razmislim. Znate, bolje je da se ne oslanjamo previše na likove iz bajki. Setite se, u sovjetsko vreme je postojala pesma: “Niko nam neće pomoći – ni Bog, ni car, ni heroj”. Sve moramo svojim rukama uraditi. Zato, ako budemo čekali čuda od zlatne ribice, onda nam se može desti, kao u Puškinovoj priči, da na kraju ostanemo bez ičega. Najbolje je da radimo, zasukavši rukave, sami.

Putin odgovara narodu 6

KORBALJOVA: To su deca, ona još veruju u čuda. Sledeće: “Ja sam vunderkind, u osmoj godini idem u peti razred, a časove hemije pohađam sa učenicima osmog razreda, govorim engleski i pravim robote. Zašto ovakve poput mene, ne šalju u internat “Sirius” i u “Artek”, opravdavajući se našim malim uzrastom, jer, kada budemo imali dovoljno godina za ove ustanove, onda će nam već biti nezanimljivo? Možete li Vi kao Predsednik uzeti to u obzir u programu “Nadarena deca”?”- Ilja Rajevski, Jaroslavska oblast.

PUTIN: Ilja, ovo je očigledan propust, i on govori o tome da oni, koji organizuju taj posao, nisu bili vunderkindi. Mi ćemo to ispraviti.

Eduard Ladov: Zašto Vi ne reagujete na klevetu od strane zapadnih medija? Možda da angažujete dobre advokate i tužite tamošnje medije zato što objavljuju lažne podatke o ofšoru?

PUTIN: Mislio sam da je ova tema već zatvorena, ali ako Vas intresuje, mogu da odgovorim.

Prvo, ma kako čudno zvučalo, oni ne objavljuju lažne informacije o ofšorima. Informacije su pouzdane. Stiče se utisak, da ih čak nisu pripremali novinare već najverovatnije advokati – i po stilu izlaganja, i po činjenicama. Na kraju krajeva, oni nikoga nisu konkretno optužili, i u tome jeste poenta – oni prosto komplikuju stvari. Neko tamo od mojih prijatelja ima neki biznis. Pitanje: Dobija li novac iz tih ofšor komapnija neki zvaničnik, uključujući i Predsednika? Ali u glavu mi ne ulazi, kako je Sergej Pavlovič Roldugin, o kojem je reč, mogao odlučiti da sav novac koji je tamo zaradio usmeri u kupovinu muzičkih instrumenata.

Kod nas u Rusiji možete zamisliti mito u vidu štenadi hrtova, ali u formi violina i violončela – za to još nisam čuo. Osim toga još i zato, što su te stvari, o kojima govorim, indivudualne, a to je jasno svim kolekcionarima koji ih imaju, pa ih je nemoguće prodati, prosto nemoguće.

To, što je Sergej Roldugin kupio, a kupio je, po mojim informacijama, dve violine i dva violončela, – tu su unikatne stvari! Poslednja koju je kupio (kažem, jer je to već bilo na internetu), – vredi oko 12 miliona dolara. Mi ne znamo da li takvi instrumenti uopšte postoje u zemlji. Jedan je imao Rostropovič, ali mi, nažalost nismo uspeli da ga otkupimo, država nije imala novca – pa je završio u Japanu.

A ti instrumenti o kojima govorim (sreo sam se sa Sergejem Pavlovičem), pre svega, imaju vlastita imena. Ta violončela se zovu “Stjuart”. Nedavno je Sergej Pavlovič nastupao u Moskvi, koliko se sećam, u filharmoniji, i novinari su pisali da je svirao na starom, po svemu sudeći korišćenom instrumentu, ali, očigledno, omiljenom. Zaista, to je korišćeni instrument: koristi se od 1732. godine – i to je delo genijalnog Stradivarija. Prvi njen vlasnik bio je – legendarni kralj Pruske, Fridrih Veliki.

Na kraju krajeva, sa takvim instrumentom se ne može ništa uraditi, osim obradovati ljubitelje muzike. Ali, nikome nije palo na pamet da kod nas postoje ljudi, poput Sergeja Pavloviča: on je još razmislio o prenosu instrumenta u vlasništvo države.

Međutim, sve lopove i ostale molim da se smire: Sergej Pavlovič više nema ništa, jer je za kupovinu ovih instrumenata potrošio više novca nego što ga ima, i ostao je dužan čak i onim strukturama, onim fondovima, preko kojih ih je kupio.

Međutim, pravo pitanje je ko se time bavi, ovim provokacijama? Znamo da tamo postoje saradnici američkih zvaničnih institucija, a kada su napisali članak, gde se on prvi put pojavio – juče sam Peskova pitao, – u “Zidojče cajtungu”.

“Zidojče cajtung” pripada medijskom holdingu, a taj medijski holding je u vlasništvu američke finansijske korporacije “Goldman Saks”, to jest svugde vire uši klijenata – vire, ali ne crvene.

I mi od njih na treba da očekujemo neko pokajanje, oni će i dalje to raditi, i što izbori budu bliži, to će biti više takvih situacija. Ali, oni moraju da shvate da stvar nije u konkretnim ljudima, da nije u fizičkim licima, bez obzira na položaj koji oni zauzimaju u Rusiji – stvar je u zemlji, kojom je nemoguće manipulisati, koju je nemoguće naterati da se ponaša, da igra kako drugi sviraju.

A ako sa nama budu razgovarali sa poštovanjem, ako budu tražili kompromise, kao što to mi radimo, onda ćemo uvek naći rešenje koje će nas sve zadovoljiti: i nas i naše partnere. Oni samo treba sa Rusijom da postupati kao sa ravnopravnim partnerom – i to je ispravan izlaz iz ovoga što sada dešava.

KORBALJOVA: Pitanje u vezi izbora, ali ne o našim, već o američkim: “Uvaženi Predsedniče, ko je za Rusiju gori – Klinton ili Tramp?”.

PUTIN: Znate, mi moramo tražiti onog koje za nas bolji. I mogu samo reći ono čime sam završio odgovor na prethodno pitanje, a to je: imali smo u našoj istoriji periode bilateralnih odnosa kada smo blisko sarađivali i ostvarivali veoma dobre rezultate na nacionalnom i na međunarodnom nivou. I danas postoji slična saradnja. Ona se odnosi na pitanja neširenja oružja za masovno uništenje, borbe protiv terorizma, rešenja, na primer, iranskog nuklearnog problema, hemijskog oružja u Siriji, borbe protiv terorizma u celini.

Postoje i drugi primeri pozitivne saradnje, ali naši partneri, ponoviću još jednom, samo ako oni žele… Shvatite, stvar čak nije u konkretnim ljudima tamo. Ali, ako oni polaze od pogrešne pretpostavke svoje ekskluzivnosti, to znači da će oni uvek pretendovati na poseban status i posebna prava. To je gnoseologička, kako kažu neki stručnjaci, greška. Moramo pogledati u koren problema i delovati ne sa pozicije sile i diktata, ne sa pozicije imperijalnih ambicija, već delovati sa poštovanjem prema svim svojim partnerima, i konačno, prema Rusiji. Bez toga je nemoguće izgraditi moderne demokratske međunarodne odnose.

Putin odgovara narodu 7

DMITRIJ BOČAROV: Svi kažu da moramo izaći na parlamentarne izbore, navodno će biti čisti i transparentni. Da li vredi izaći na izbore, ako sve bude izbrojano u korist Jedinstvene Rusije?

PUTIN: Otac nacije jednom rekao da nije važno ko kako glasa – važno je, ko kako broji, ali se nadam se da to nije ovde slučaj. Prvo, zato što niko ne sumnja u efikasnost i objektivnost izbornih komisija, a ako neko ima nekakve sumnje, postoji način da zaštiti svoje interese.

Ali, to nije poenta. Poenta je u tome što… Ipak, prvo par reči o Jedinstvenoj Rusiji. Znate, stranka, koja je već dugi niz godina na vlasti – ona uvek nosi najveći teret odgovornosti za sva nerešena pitanja, uključujući čak i za ona za koja možda nije direktno odgovorna. Ljudi imaju pravo da traže i očekuju efikasan rad, i na to imaju potpuno pravo.

Istina leži u tome, što je Jedinstvena Rusija stabilizujući element našeg političkog sistema.

Pogledajte na najrazvijenije zemlje Evrope, pogledajte da li su tamo svi 100-procentno zadovoljni medicinom? Ne, uveravam vas. Da li su svi zadovoljni obrazovanjem? Takođe, ne. Da li su tamo svi zadovoljni, recimo, penzijama? Ne, problema je puno, svuda ih je puno. Kod nas ih je možda više, kod nas su oštriji. Ali, mi zato moramo raditi više, više nego u drugim zemljama. U tom smislu uloga Jedinstvene Rusije je, naravno, izuzetno važna, ali to ne znači da ona ima neke preferencije.

To jest, želim da kažem: ako se ljudi, koji žele da glasaju za Jedinstvenu Rusiju, ili koji žele da glasaju za nekog drugog kandidata, kojeg smatraju vrednijim, budu odgovorno odnosili prema svojoj biračkoj dužnosti, onda ćemo dobiti vlast kakvu zemlja želi.

ALEKSEJ MUHIN: Centar za političke informacije: Našim biračima se nudi prilično dobro utvrđena linija stranačkih brendova – to su Jedinstvena Rusija, koju ste maločas pomenuli, Komunistička partija, Liberalno-demokratska partija i Pravedna Rusija. Njih predvode prilično poštovani političari. Ali, nažalost, ispostavlja se da nema drugih brendova, nikakvih drugih partijskih udruženja nema.

I čini mi se da postoji nekakva zavera od strane ovih brendova, koji su afirmisani i čine sistemsku osnovu parlamenta, i oni jednostavno ne dozvoljavaju drugima da isplivaju. Osim toga, ista situacija postoji i u nesistemskoj opoziciji, tamo postoje isti likovi godinama. Recite, molim Vas: da li smo osuđeni na takvu stabilnost ili ipak postoji šansa?

PUTIN: Pre svega, ja ne bih nazvao naše političke stranke brendovima, ipak su to javne organizacije, prilično velike, nisu neka tržišna roba. Iza njih su milioni birača.

Drugo, i u zemljama koje pretenduju da sebe nazivaju zemljama sa razvijenom demokratijom, u stvari se ista stvar dešava. Jer, metež – često može biti opasan. Pogledajte, vekovima već u Sjedinjenim Državama samo dve partije vladaju: Demokratska i Republikanska. A, recimo, u Evropi, u Francuskoj – socijalisti i konzervativci; u Federativnoj Republici Nemačkoj – hrišćanski demokrati, Hrišćansko-demokratska unija, su maltene isto, Socijal-demokratska partija i liberali, isto su tu negde.

Sada se pojavljuju nove partije zbog krize i velikog priliva izbeglica, zbog nezadovoljstva – Alternativa za Nemačku.

Što se tiče konkretnih osoba, uzmite opet Sjedinjene Države, tamo je prvo na vlasti bio Buš-stariji, zatim Buš-mlađi – porodica u svakom slučaju. Klinton je bio dva mandata uzastopno, a sada njegova supruga pretenduje na vlast, ponovo porodica može ostati na vlasti. Kakva je to promena? Kao što se kod nas kaže: “Muž i žena – isti đavo” – to jest oni će tamo rukovoditi, kao što se u narodu kaže zauvek. I ja ne kažem da je to sasvim loše, postoje minusi i plusevi.

Što se tiče lidera naših stranaka, znate, revolucionarni događaji iz ranih 90-ih izbacili su na površinu veoma snažne ljude, koji mogu predvoditi narod. Drugo, što je najvažnije – oni imaju stav. To je izuzetno važna stvar. KPRF ima svoju ideologiju, liberalni demokrati imaju svoju ideologiju. U principu, svoju socijalističku ideologiju ima i partija Sergej Mironova, iz Pravedne Rusije.

Verujem da Jedinstvena Rusija ima generalno konzervativnu platformu, centrističku. Ona vodi naš državni brod između Scile i Haribde, birajući varijante, pogodne za velike grupe stanovništva, za naše građane, i preuzima na sebe teret odgovornosti za ne baš popularne odluke.

Putin odgovara narodu 8

ROŽKOV: Da li će u Evroazijskoj ekonomskoj uniji biti uvedena nova valuta?

PUTIN: Kakvo veliko pitanje! U principu, to je interesantna tema i to će, verovatno, jednom postati moguće, ali u fazi kada se nivoi razvoja privreda i struktura privreda država-članica Evroazijske ekonomske unije ujednače.

Mi ne smemo ni u kom slučaju da dozvolimo greške koje je dozvolila EU, kada je uvela zajedničku valutu, a nivo privreda se međusobno veoma razlikuje i zato nastaju teškoće kao, na primer, sa Grčkom. Upravo zato što im daju mrvice iz zajedničkog kazan, te mrvice ne doprinose razvoju privrede i njene strukture.

Mi treba kod nas, u našoj Uniji, da uzmemo u obzir sva ta problematična pitanja i da napredujemo postepeno. I naravno, to je dobrovoljna stvar, u tom pitanju treba da imamo potpuni konsenzus. Potrebno je da svi to želimo: i Rusija, i naši partneri iz Evroazijske ekonomske unije.

KORBALJOVA: Vi ste danas već pominjali Minske sporazume. Zašto se govori o Minsku 2? Jer, minski sporazumi se ne sprovode i izgleda da ih Kijev neće sprovesti. Šta će biti dalje s Donbasom, opet rat?

PUTIN: Da, zaista je mnogo toga „zapelo” u sprovođenju minskih sporazuma. Trudiću se da budem veoma pažljiv, međutim, postoje stvari koje su očigledne. Očiglednost tih stvari je u sledećem.

Najvažnija i primarna u rešavanju svih tih problema na jugoistoku Ukrajine jesu pitanja političke prirode. Potrebno je da se ljudi koji žive na tim teritorijama osećaju bezbedno i da znaju da imaju civilizacijska, moderna prava, na koja imaju pravo.

Na šta se tu misli? Prvo – to su ustavne promene. u Minskim sporazumima piše: do kraja 2015. treba izvršiti izmene Ustava Ukrajine. Ali, kao što znamo, glasano je posle pretresa u načelu, ali ne i posle toga. Ne možemo mi da menjamo Ustav Ukrajine.

Piše da 30 dana posle potpisivanja treba da stupi na snagu zakon o posebnom statusu. Ali, on nije stupio na snagu. Piše da treba da bude donet zakon o amnestiji. On je donet, ali ga predsednik nije potpisao. Ne treba to mi da radimo, razumete? I sve vreme se pozivaju na to da se na liniji razdvajanja s vremena na vreme puca. Ko ne želi da sprovodi minske sporazume, za njega je to odličan izgovor.

Sami zapucaju, odgovore im, i eto, imate pucnjavu. Šta to znači – da ne treba sprovoditi minske sporazume? Ne! Ne postoji drugi put za rešavanje problema osim sprovođenja minskih sporazuma. Nama sada govore naši partneri, između ostalog, iz SAD i Evrope: znate, tamo je složena unutarpolitička situacija, oni ne mogu. Oni ne mogu, a kakve veze to ima sa nama? Razumete, u tome je problem realno.

Ali, ukoliko i ukrajinske vlasti i naši partneri iz SAD i Evrope ipak žele da prođemo taj put i postignemo potrebne rezultate, onda treba raditi sa svojim partnerima u Kijevu. A tamo su i predsednik, i premijer bivši i budući, i cela opozicija na ovaj ili onaj način povezani sa Zapadom. Izvršite onda na njih pritisak, zašto samo ponavljate da Moskva treba nešto da ispuni. Sve što je trebalo da ispunimo, mi smo ispunili, treba i sami nešto da urade.

Videćemo kako će se razvijati ta situacija. Mi smo spremni da na sve načine doprinesemo tom procesu. Polazim od toga da nikakvih aktivnih borbenih dejstava neće biti. Štaviše, nedavno sam razgovarao sa Petrom Aleksejevičem Porošenkom, on je predložio, to je bio njegov predlog da se poveća prisustvo OEBS, takođe je predložio da pripadnici OEBS budu sa oružjem na liniji razgraničenja i da se postigne potpuni prekid vatre.

Smatram da je to dobar predlog, mi to podržavamo. Ali, treba raditi i sa zapadnim partnerima, da OEBS donese takvu odluku, značajno poveća broj svojih pripadnika i, ako je potrebno, propiše u njihovom mandatu moguće držanje vatrenog oružja.

KORBALJOVA: Ukrajina je dobila novog premijera. Kao što se i očekivalo, šef kabineta ministara je postao Vladimir Grojsman. Kakvo je Vaše mišljenje o novoj ukrajinskoj Vladi?

PUTIN: Nikakvo. Šta mogu da mislim o novoj ukrajinskoj Vladi, kad ne znam ništa o njoj. Ne znam njen sastav, ne znam koje će ona sebi postaviti prioritete, šta namerava da radi. Znam samo šta je bilo planirano i šta je učinjeno.

Mi kažemo da imamo veoma visoku inflaciju – 12,9 odsto. Da, visoka je, ali ona ima tendenciju smanjenja, pri čemu se značajno smanjuje. Ali, inflacija u Ukrajini iznosi preko 48 odsto, zamislite to? To je van svih granica. Cena gasa porasla je 3,3 puta; grejanje je, mislim, poskupelo za 50 odsto; struja je poskupela prošle godine, čini mi se, 53 odsto, a ove godine se planira još za 63.

Ali nama je svejedno potrebna stabilna, prosperitetna Ukrajina. Zaista se nadamo da će tako i biti. Iako je kriza, koja je tamo počela zbog poznatog sporazuma sa EU, i koja je inače veštačka, potpuna glupost. Ne razumem zašto su to uradili. Možda je to prosto bio instrument za promenu vlasti, ništa više od toga, a na narod niko nije mislio.

Eto, zaključili su sporazum, on je stupio na snagu: „To je bio civilizacijski izbor”. Ma, kakav civilizacijski izbor? Oligarsi su na vlasti, kao i pre. Kod nas neki pokušavaju da naprave skandal vezan za ofšore, a tamo su direktno najvažniji funkcioneri u zemlji milijarderi-preuzetnici i sede u ofšorima. Pa da, on zaradi nekoliko milijardi, a zatim na simpatičnu devojku, recimo da je ona odličan pravnik, prenese upravljanje – i šta, on je, kao, zaboravio na to? U to niko nikad neće poverovati.

Deoligarhizacija? Nje nema – obrnuto, pojačava se. Stvar nije u konkretnim ljudima, već u tome da se klanovski sistem upravljanja učvrstio u poslednje vreme, i to nisu samo naše procene, već i naših zapadnih partnera, uveravam vas da znam o čemu govorim.

Putin odgovara narodu 9

KORBALJOVA: Ima pitanja i o Nagornom Karabahu. Među građanima Rusije su milionы etničkih Jermena i preko milion i po etničkih Azerbejdžanaca…

PUTIN: To je veoma osetljiva tema. Čini mi se da se povodom Krabaha moramo držati poznatog lekarskog principa: «Ne našteti». To je dvostruki problem i stari zamrznuti konflikt. Mi ćemo učiniti sve što možemo da se reši i da se dođe od kompromisa prihvatljivog za obe strane.

Naravno, potrebno je dugoročno rešenje za Karabah. Da ponovim iako zvuči kao fraza: potreban je kompromis.

ALINA (prvi osnovne) : Može li žena postati predsednik Rusije? Moj otac, inače, govori da sa ovom Amerikom može izaći na kraj samo Putin…

PUTIN: Draga Alina, ne treba da razmišljamo kako da izađemo na kraj sa Amerikom, već sa svojim unutrašnjim pitanjima i problemima. Sa putevima, sa problemima u zdravstvu i obrazovanju, sa razvoojem ekonomije i tempom njenog rasta…

Ako u ovome budemo uspešni, ni sa kim nećemo morati da izlazimo na kraj… Samo u tom slučaju ćemo biti neranjivi, bićemo ljudi sa perspektivom koji će želeti da ostaju u svojoj zemlji i ponositi se njome.

A može li žena biti šef države? Može, čak bi možda sa ovim problemima bolje izlazila na kraj.

ROŽKOV: Aleksandar iz Dubne pita: „Kako biste prokomentarisali Obamino priznanje da je glavna greška bila Libija”?

PUTIN: To još jednom potvrđuje da je predsednik SAD pošten čovek. Govorim ovo bez ikakve ironije jer nije lako tako nešto izgovoriti. Barak je, dok je još bio senator, kritikovao dejstva ondašnje američke admnistracije u Iraku. Na žalost, i sam je kao predsednik napravio grešku sa Libijom. Veoma je dobro što moj američki kolega to priznaje, nisu svi u stanju da to učine. Mogu ga glodati sa raznih strana, ali to mogao učiniti samo jak čovek. To je zaista dobro.

A loše je što se niz grešaka nastavlja jer tu istu grešku su zamalo napravili u Siriji, još je neizvesno kako će se sve to završiti.

KORBALJOVA: Evo još jednog pitanja: «Dali je zgodno imati ovako slabu vladu?» – Jelena Ivanova, Nižnji Novgorod.

PUTIN: Našu vladu ne smatram slabom. Ponavljam: problema je veoma mnogo. Vlada i Centralna banka rade veoma profesionalno.

ROŽKOV: Veoma interesnatno pitanje koje je stiglo kao SMS: «Vladimire Vladimiroviču, psujete li kad ste sigurni da Vas ne snimaju? Ako to činite, kome je namenjeno?»

PUTIN: Događa se, najčešće je namenjeno meni.

ROŽKOV: A psujete li potčinjene?

PUTIN: To bi i u tom slučaju značilo da sam nezadovoljan sobom. Možda nije trebalo da priznam, ali ne treba ovakav greh ni kriti. U Rusiji postoji takav greh. Izmoliću oproštaj”.

 


Izvor: Fakti

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Tri miliona pitanja za Putina

* Obavezna polja