Александар Боцан-Харченко поручује, у разговору за „Политику”, да су данас услови повољнији него пре за односе Београда и Москве, који се развијају у складу с Декларацијом о стратешком партнерству. Они су, како оцењује руски амбасадор – у успону без преседана.

– Најважнији су поверење и интензитет политичких контаката на највишем нивоу. Србија заузима важно место у нашој спољној политици, то су дугорочни интереси. Указао бих на два фактора. Први је политика српског руководства, коју одређује председник Вучић са својим сарадницима, активна и окренута према Русији. Достигнут је најоптималнији баланс између евроинтеграцијског и руског вектора, ни на штету једног, ни на штету другог. Друго, то су повољнији услови за развој односа и руске компаније су спремне да уђу у реализацију стратешких пројеката – истиче Александар Боцан–Харченко.

Који су то пројекти?

Пре свега енергетика. Почела је и енергично иде изградња српског дела „Турског тока”, од бугарске до мађарске границе.

Може ли да се деси да ми свој део изградимо, а да друге земље, као што је Бугарска, то не учине?

Ми верујемо у оптимистични сценарио. Важно је да све буде у правном оквиру, без политизације. Имали смо контакте на високом нивоу и с Бугарима и с Мађарима и полазимо од тога да ће здрав разум и прагматичан приступ надвладати. Паралелно се настављају разговори с ЕУ, где јачају тенденције развоја односа с Русијом.

Заиста сте оптимиста…

Да нисмо оптимисти не бисмо ништа ни радили, само бисмо седели скрштених руку и тада од пројекта сигурно не би било ништа.

Често се чује да највеће инвестиције у Србију долазе са Запада, а из Русије као да их нема?

Руске компаније уложиле су у Србију више од четири милијарде долара, „Гаспромњефт” више од три милијарде, а до 2025. у плану је још око 1,4 милијарде. Други велики инвеститор је „Лукојл” с 345 милиона долара. Не заборавите „Руске железнице” (РЖД) с великом динамиком улагања. Тежимо да будемо међу првима по инвестицијама у Србији. Исто важи и за трговину, циљ нам је да са садашњих три и нешто, премашимо четири милијарде долара годишње.

Видимо критике из ЕУ због споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), чиме се сугерише да нешто у том уговору не ваља?

Споразум је резултат дуготрајних преговора и дубоке, свестране анализе, како Русије и земаља ЕАЕУ, тако и Србије, која је одлуку донела разумевајући да је за њу добро да изађе на огромно тржиште. Тренутно Савезом председава Јерменија и планирано је потписивање 25. октобра у Москви на премијерском нивоу, имајући у виду значај споразума и за Србију, и за ЕАЕУ, и за Русију. Кампања која је у Србији покренута против споразума није утемељена на правним основама, нити се било ко позива на документе којима би поткрепио такве тврдње. Чујемо само позиве, упозорења и прекоре Србији – ако желите у ЕУ не смете чак ни да гледате на другу страну. То су само покушаји да Србију, која није чланица ЕУ, вежу уз себе и изолују је од Русије, а да Русију истисну одавде и прекину наше односе.

Имали смо недавно заједничку војну вежбу српске и руске војске, с коришћењем ПВО система С-400 и „панцир-С1”. Дуго се говори о могућности да Србија набави неки од ових система?

Војна и војно-техничка сфера су занимљиве, али веома осетљиве и деликатне теме. Оне „воле тишину”. Сви планови с руске стране градиће се узимајући у обзир жеље и захтеве српске стране и принципе осигурања безбедности Србије, али без угрожавања безбедности других. Београд сарађује с ОДКБ-ом по парламентарној линији, у складу с неутралним статусом Србије. Нико не вуче Србију, не увлачи је, за разлику од других…

Из НАТО-а кажу да Србија има избор и сама одлучује да ли ће бити члан овог војног блока?

Да, чујемо то да Србија има избор. И одмах затим изјаву неког другог званичника који говори о „евроатлантској перспективи” Србије. Они уопште не полазе од тога да Србија има слободу избора, у смислу да може да се оријентише и на Русију. За евроатлантско освајање овог региона Србија је камен спотицања. Све што су чинили против Србије није било довољно ефикасно. Србија и српски народ нису клекли, земља се обнавља, јачају њени потенцијали. Без обзира на покушаје отимања Косова, Београд је очувао принципијелну и све активнију позицију о овом питању. Што се НАТО-а тиче, Аустрија и Шведска су неутралне земље, иако су чланице ЕУ. И нико их не притиска.

Ступили сте недавно у полемику са специјалним изаслаником САД Метјуом Палмером, у вези с такозваним штетним утицајем Русије на Балкану. Део таквих гласова тврди да је Москва против решења за Косово, јер би у том случају Србија отишла на Запад и у НАТО, а Русија изгубила једино упориште свог утицаја у Европи?

Без обзира на моју формалну позицију амбасадора и сву моју љубав и поштовање према Србији, опет бих исто рекао – Србија јесте упориште Русије, једнако као што Русија јесте и остаће увек српско упориште. Али не можемо рећи да је Србија једино упориште Русије, јер Русија развија односе с многима у Европи, као и у Азији. Када вам кажу да Србија има велики, широки избор, одмах следе изјаве да Русија хоће да спречи Србију да уђе у НАТО. Наш однос према ширењу НАТО-а је одавно добро познат. Последице тог ширења су подривање безбедности у Европи, стварање линија подела и наставак политике „завади па владај”.

Амбасадор Боцан-Харченко – Фото: Амбасада РФ

Када помињете поделе, са Запада све чешће чујемо о подели Косова, али из Русије, ни с незваничних нивоа, о томе не говоре?

Косовско питање посматрамо искључиво у равни проналажења решења између Београда и Приштине, без наметања било каквих шема. Из свог искуства вам могу рећи да ниједна шема која је смишљена и наметана споља неће створити неки дугорочни темељ. Решење може бити нађено само као резултат дуготрајних преговора и компромиса. И, што је најважније – с полазним координатама у међународном праву. У овом случају то је Резолуција 1244 СБ УН.

Та резолуција је већ прекршена када су државе Запада, укључујући и саме чланице СБ УН, признале Косово?

Они је јесу прекршили, али ми нисмо. Унмик и даље ради на Косову и даје резултат, јер иза Резолуције стоје УН и СБ и сталне чланице овог тела – Русија и Кина, које не признају Косово. Ако су они прекршили Резолуцију, то не значи да је ситуација неповратна, јер бисмо у том случају могли да кажемо: хајде да о томе не расправљамо уопште. Решење може да буде нађено, историја међународних односа познаје разне заокрете и преокрете.

Кажете да проблем треба да решавају Београд и Приштина. Исто као што и Метју Палмер каже да они не пишу никаква решења, већ ми треба да се договоримо. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров истиче, међутим, да је Косово глобално питање – а глобална питања треба да решавају глобални играчи?

Глобално питање не значи да регионални играчи треба да чекају да им нешто наметну, већ да преговарају уз поштено посредовање чланица СБ УН. Јер коначно решење глобалног питања доноси СБ УН. Ми нисмо били против тога да се преговори пренесу у Брисел, јер је то тражио Београд, подржали смо то и покушавали да помогнемо. Неке ствари су и урађене у тим разговорима. А незадовољство и критику изражавали смо отворено, укључујући и то што нису реализовани споразуми који су од принципијелне важности за Србију.

Амерички дипломата Филип Рикер тамо је стално седео иза завесе. А где је био руски представник?

Није у нашој дипломатској пракси да виримо иза ћошка или завесе, да прислушкујемо или дошаптавамо. Да бисмо се ми укључили, принципијелно је важан позив Београда и полазна, упоришна тачка на међународном праву. Концепција таквих преговора мора да буде договорена унапред, а не налик лавиринту или пипању у мраку.

Ако бисмо се сада вратили на формат „тројке” из 2007, када сте ви представљали Русију, Волфганг Ишингер Немачку и ЕУ, а Френк Визнер САД – видели бисмо да је резултат два према један. Москва и Берлин су против поделе Косова, док су Американци, можда, за то?

Ми се не залажемо за поделу Косова, нити за било коју од варијанти решавања овог питања. Али не можемо да разумемо ни изјаву да би подела Косова створила преседан у Европи. Бивша Југославија је рашчлањена на све могуће начине. И после свега испада да преседан није било ни комадање СФРЈ, ни СРЈ, ни саме Србије – а да би подела Косова била преседан. Такве изјаве звуче веома чудно.

Из Берлина поручују да би подела отворила Пандорину кутију, имајући у виду, могуће, Републику Српску и БиХ, где сте били амбасадор својевремено?

Пандорина кутија није сада отворена. Да не буде забуне око тога да би Русија подржала евентуалну поделу – не, ми можемо да подржимо само варијанту која доноси компромис. Тада да. А сада нема ни преговора, нема услова, нема предуслова. У суштини, сада нема ничега. Треба сачекати да прођу избори и да се појави резултат у Приштини, а затим изанализирати њихову реалну политику. А не градити преговарачку тактику и тврдити да је преговоре могуће започети и брзо завршити, у ситуацији када немате апсолутно ништа. Испада да се врше притисци на „две стране”, од којих је једна, Београд, стварна и опипљива, а друга виртуелна.

Амерички изасланик Метју Палмер именован је непосредно по вашем доласку у Београд. Да ли је то одговор Вашингтона, имајући у виду да сте већ разменили неколико оштријих изјава?

Могу у овом случају да одговорим на српском – никакве догађаје не повезујем с мојом маленкошћу! Ми никада нисмо говорили да у региону који нас интересује, попут Балкана, не желимо да допустимо нечије присуство. С друге стране, често чујемо да треба ликвидирати руско „штетно присуство”. Када говоримо о КиМ, али и о БиХ, од највеће користи ће бити ако водећи међународни фактори – Русија, САД, ЕУ – буду говорили једним гласом, с обзиром на међународно право и принципе узајамног поштовања и сарадње.

Ако желе да уклоне Русију из свих процеса, а без ње није могуће спровести ниједно дугорочно решење у СБ УН, то онда значи да и не желе решење?

Уверен сам да не желе дугорочна, избалансирана решења заснована на међународном праву. Желе да Русија оде с Балкана и да све земље, међу којима је и Србија, уђу у НАТО. Шта мислите зашто су тако упорни да Србија уђе у НАТО? Зато што би улазак Србије у НАТО оправдао сва зверства која је НАТО овде починио.

Недавно смо имали манифестацију у Пољској посвећену почетку Другог светског рата, али Русија и Србија – које су дале највећи допринос тој борби – нису ни биле позване?

Желе да нам одузму историју, јер она умногоме одређује позицију у савременом свету. Ако желите ту позицију у потпуности да подријете – осим санкција, економског рата, политичких притисака – веома је важно да лишите земљу историје, да јој је отмете. Поново имамо буђење нацизма и фашизма. Имамо отворену хероизацију нациста у Украјини, као и овде у суседству. Далеко од тога да је све у реду.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Боцан-Харченко интервју – Без Русије нема решења за Косово

* Обавезна поља