Aleksandar Bocan-Harčenko poručuje, u razgovoru za „Politiku”, da su danas uslovi povoljniji nego pre za odnose Beograda i Moskve, koji se razvijaju u skladu s Deklaracijom o strateškom partnerstvu. Oni su, kako ocenjuje ruski ambasador – u usponu bez presedana.

– Najvažniji su poverenje i intenzitet političkih kontakata na najvišem nivou. Srbija zauzima važno mesto u našoj spoljnoj politici, to su dugoročni interesi. Ukazao bih na dva faktora. Prvi je politika srpskog rukovodstva, koju određuje predsednik Vučić sa svojim saradnicima, aktivna i okrenuta prema Rusiji. Dostignut je najoptimalniji balans između evrointegracijskog i ruskog vektora, ni na štetu jednog, ni na štetu drugog. Drugo, to su povoljniji uslovi za razvoj odnosa i ruske kompanije su spremne da uđu u realizaciju strateških projekata – ističe Aleksandar Bocan–Harčenko.

Koji su to projekti?

Pre svega energetika. Počela je i energično ide izgradnja srpskog dela „Turskog toka”, od bugarske do mađarske granice.

Može li da se desi da mi svoj deo izgradimo, a da druge zemlje, kao što je Bugarska, to ne učine?

Mi verujemo u optimistični scenario. Važno je da sve bude u pravnom okviru, bez politizacije. Imali smo kontakte na visokom nivou i s Bugarima i s Mađarima i polazimo od toga da će zdrav razum i pragmatičan pristup nadvladati. Paralelno se nastavljaju razgovori s EU, gde jačaju tendencije razvoja odnosa s Rusijom.

Zaista ste optimista…

Da nismo optimisti ne bismo ništa ni radili, samo bismo sedeli skrštenih ruku i tada od projekta sigurno ne bi bilo ništa.

Često se čuje da najveće investicije u Srbiju dolaze sa Zapada, a iz Rusije kao da ih nema?

Ruske kompanije uložile su u Srbiju više od četiri milijarde dolara, „Gaspromnjeft” više od tri milijarde, a do 2025. u planu je još oko 1,4 milijarde. Drugi veliki investitor je „Lukojl” s 345 miliona dolara. Ne zaboravite „Ruske železnice” (RŽD) s velikom dinamikom ulaganja. Težimo da budemo među prvima po investicijama u Srbiji. Isto važi i za trgovinu, cilj nam je da sa sadašnjih tri i nešto, premašimo četiri milijarde dolara godišnje.

Vidimo kritike iz EU zbog sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), čime se sugeriše da nešto u tom ugovoru ne valja?

Sporazum je rezultat dugotrajnih pregovora i duboke, svestrane analize, kako Rusije i zemalja EAEU, tako i Srbije, koja je odluku donela razumevajući da je za nju dobro da izađe na ogromno tržište. Trenutno Savezom predsedava Jermenija i planirano je potpisivanje 25. oktobra u Moskvi na premijerskom nivou, imajući u vidu značaj sporazuma i za Srbiju, i za EAEU, i za Rusiju. Kampanja koja je u Srbiji pokrenuta protiv sporazuma nije utemeljena na pravnim osnovama, niti se bilo ko poziva na dokumente kojima bi potkrepio takve tvrdnje. Čujemo samo pozive, upozorenja i prekore Srbiji – ako želite u EU ne smete čak ni da gledate na drugu stranu. To su samo pokušaji da Srbiju, koja nije članica EU, vežu uz sebe i izoluju je od Rusije, a da Rusiju istisnu odavde i prekinu naše odnose.

Imali smo nedavno zajedničku vojnu vežbu srpske i ruske vojske, s korišćenjem PVO sistema S-400 i „pancir-S1”. Dugo se govori o mogućnosti da Srbija nabavi neki od ovih sistema?

Vojna i vojno-tehnička sfera su zanimljive, ali veoma osetljive i delikatne teme. One „vole tišinu”. Svi planovi s ruske strane gradiće se uzimajući u obzir želje i zahteve srpske strane i principe osiguranja bezbednosti Srbije, ali bez ugrožavanja bezbednosti drugih. Beograd sarađuje s ODKB-om po parlamentarnoj liniji, u skladu s neutralnim statusom Srbije. Niko ne vuče Srbiju, ne uvlači je, za razliku od drugih…

Iz NATO-a kažu da Srbija ima izbor i sama odlučuje da li će biti član ovog vojnog bloka?

Da, čujemo to da Srbija ima izbor. I odmah zatim izjavu nekog drugog zvaničnika koji govori o „evroatlantskoj perspektivi” Srbije. Oni uopšte ne polaze od toga da Srbija ima slobodu izbora, u smislu da može da se orijentiše i na Rusiju. Za evroatlantsko osvajanje ovog regiona Srbija je kamen spoticanja. Sve što su činili protiv Srbije nije bilo dovoljno efikasno. Srbija i srpski narod nisu klekli, zemlja se obnavlja, jačaju njeni potencijali. Bez obzira na pokušaje otimanja Kosova, Beograd je očuvao principijelnu i sve aktivniju poziciju o ovom pitanju. Što se NATO-a tiče, Austrija i Švedska su neutralne zemlje, iako su članice EU. I niko ih ne pritiska.

Stupili ste nedavno u polemiku sa specijalnim izaslanikom SAD Metjuom Palmerom, u vezi s takozvanim štetnim uticajem Rusije na Balkanu. Deo takvih glasova tvrdi da je Moskva protiv rešenja za Kosovo, jer bi u tom slučaju Srbija otišla na Zapad i u NATO, a Rusija izgubila jedino uporište svog uticaja u Evropi?

Bez obzira na moju formalnu poziciju ambasadora i svu moju ljubav i poštovanje prema Srbiji, opet bih isto rekao – Srbija jeste uporište Rusije, jednako kao što Rusija jeste i ostaće uvek srpsko uporište. Ali ne možemo reći da je Srbija jedino uporište Rusije, jer Rusija razvija odnose s mnogima u Evropi, kao i u Aziji. Kada vam kažu da Srbija ima veliki, široki izbor, odmah slede izjave da Rusija hoće da spreči Srbiju da uđe u NATO. Naš odnos prema širenju NATO-a je odavno dobro poznat. Posledice tog širenja su podrivanje bezbednosti u Evropi, stvaranje linija podela i nastavak politike „zavadi pa vladaj”.

Ambasador Bocan-Harčenko – Foto: Ambasada RF

Kada pominjete podele, sa Zapada sve češće čujemo o podeli Kosova, ali iz Rusije, ni s nezvaničnih nivoa, o tome ne govore?

Kosovsko pitanje posmatramo isključivo u ravni pronalaženja rešenja između Beograda i Prištine, bez nametanja bilo kakvih šema. Iz svog iskustva vam mogu reći da nijedna šema koja je smišljena i nametana spolja neće stvoriti neki dugoročni temelj. Rešenje može biti nađeno samo kao rezultat dugotrajnih pregovora i kompromisa. I, što je najvažnije – s polaznim koordinatama u međunarodnom pravu. U ovom slučaju to je Rezolucija 1244 SB UN.

Ta rezolucija je već prekršena kada su države Zapada, uključujući i same članice SB UN, priznale Kosovo?

Oni je jesu prekršili, ali mi nismo. Unmik i dalje radi na Kosovu i daje rezultat, jer iza Rezolucije stoje UN i SB i stalne članice ovog tela – Rusija i Kina, koje ne priznaju Kosovo. Ako su oni prekršili Rezoluciju, to ne znači da je situacija nepovratna, jer bismo u tom slučaju mogli da kažemo: hajde da o tome ne raspravljamo uopšte. Rešenje može da bude nađeno, istorija međunarodnih odnosa poznaje razne zaokrete i preokrete.

Kažete da problem treba da rešavaju Beograd i Priština. Isto kao što i Metju Palmer kaže da oni ne pišu nikakva rešenja, već mi treba da se dogovorimo. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ističe, međutim, da je Kosovo globalno pitanje – a globalna pitanja treba da rešavaju globalni igrači?

Globalno pitanje ne znači da regionalni igrači treba da čekaju da im nešto nametnu, već da pregovaraju uz pošteno posredovanje članica SB UN. Jer konačno rešenje globalnog pitanja donosi SB UN. Mi nismo bili protiv toga da se pregovori prenesu u Brisel, jer je to tražio Beograd, podržali smo to i pokušavali da pomognemo. Neke stvari su i urađene u tim razgovorima. A nezadovoljstvo i kritiku izražavali smo otvoreno, uključujući i to što nisu realizovani sporazumi koji su od principijelne važnosti za Srbiju.

Američki diplomata Filip Riker tamo je stalno sedeo iza zavese. A gde je bio ruski predstavnik?

Nije u našoj diplomatskoj praksi da virimo iza ćoška ili zavese, da prisluškujemo ili došaptavamo. Da bismo se mi uključili, principijelno je važan poziv Beograda i polazna, uporišna tačka na međunarodnom pravu. Koncepcija takvih pregovora mora da bude dogovorena unapred, a ne nalik lavirintu ili pipanju u mraku.

Ako bismo se sada vratili na format „trojke” iz 2007, kada ste vi predstavljali Rusiju, Volfgang Išinger Nemačku i EU, a Frenk Vizner SAD – videli bismo da je rezultat dva prema jedan. Moskva i Berlin su protiv podele Kosova, dok su Amerikanci, možda, za to?

Mi se ne zalažemo za podelu Kosova, niti za bilo koju od varijanti rešavanja ovog pitanja. Ali ne možemo da razumemo ni izjavu da bi podela Kosova stvorila presedan u Evropi. Bivša Jugoslavija je raščlanjena na sve moguće načine. I posle svega ispada da presedan nije bilo ni komadanje SFRJ, ni SRJ, ni same Srbije – a da bi podela Kosova bila presedan. Takve izjave zvuče veoma čudno.

Iz Berlina poručuju da bi podela otvorila Pandorinu kutiju, imajući u vidu, moguće, Republiku Srpsku i BiH, gde ste bili ambasador svojevremeno?

Pandorina kutija nije sada otvorena. Da ne bude zabune oko toga da bi Rusija podržala eventualnu podelu – ne, mi možemo da podržimo samo varijantu koja donosi kompromis. Tada da. A sada nema ni pregovora, nema uslova, nema preduslova. U suštini, sada nema ničega. Treba sačekati da prođu izbori i da se pojavi rezultat u Prištini, a zatim izanalizirati njihovu realnu politiku. A ne graditi pregovaračku taktiku i tvrditi da je pregovore moguće započeti i brzo završiti, u situaciji kada nemate apsolutno ništa. Ispada da se vrše pritisci na „dve strane”, od kojih je jedna, Beograd, stvarna i opipljiva, a druga virtuelna.

Američki izaslanik Metju Palmer imenovan je neposredno po vašem dolasku u Beograd. Da li je to odgovor Vašingtona, imajući u vidu da ste već razmenili nekoliko oštrijih izjava?

Mogu u ovom slučaju da odgovorim na srpskom – nikakve događaje ne povezujem s mojom malenkošću! Mi nikada nismo govorili da u regionu koji nas interesuje, poput Balkana, ne želimo da dopustimo nečije prisustvo. S druge strane, često čujemo da treba likvidirati rusko „štetno prisustvo”. Kada govorimo o KiM, ali i o BiH, od najveće koristi će biti ako vodeći međunarodni faktori – Rusija, SAD, EU – budu govorili jednim glasom, s obzirom na međunarodno pravo i principe uzajamnog poštovanja i saradnje.

Ako žele da uklone Rusiju iz svih procesa, a bez nje nije moguće sprovesti nijedno dugoročno rešenje u SB UN, to onda znači da i ne žele rešenje?

Uveren sam da ne žele dugoročna, izbalansirana rešenja zasnovana na međunarodnom pravu. Žele da Rusija ode s Balkana i da sve zemlje, među kojima je i Srbija, uđu u NATO. Šta mislite zašto su tako uporni da Srbija uđe u NATO? Zato što bi ulazak Srbije u NATO opravdao sva zverstva koja je NATO ovde počinio.

Nedavno smo imali manifestaciju u Poljskoj posvećenu početku Drugog svetskog rata, ali Rusija i Srbija – koje su dale najveći doprinos toj borbi – nisu ni bile pozvane?

Žele da nam oduzmu istoriju, jer ona umnogome određuje poziciju u savremenom svetu. Ako želite tu poziciju u potpunosti da podrijete – osim sankcija, ekonomskog rata, političkih pritisaka – veoma je važno da lišite zemlju istorije, da joj je otmete. Ponovo imamo buđenje nacizma i fašizma. Imamo otvorenu heroizaciju nacista u Ukrajini, kao i ovde u susedstvu. Daleko od toga da je sve u redu.


Izvor: Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Bocan-Harčenko intervju – Bez Rusije nema rešenja za Kosovo

* Obavezna polja