Британска полиција званично је саопштила да је оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж ухапшен. Викиликс“ је саопштио да Асанж није „изашао из амбасаде“, већ да је амбасадор Еквадора позвао у зграду полицију да га ухапси.

„Викиликс“ је саопштио да је Џулијан Асанж био предмет софистициране шпијунске операције у еквадорској амбасади у којој се налази од 2012. године.​

Kомпанија је оптужила Еквадор да је незаконито укинуо политички азил Асанжу у супротности са међународним правом, што је довело до његовог хапшења.

У званичном саопштењу полиције се наводи да је Асанж ухапшен „јер се није предао суду“ и одведен је у централну полицијску станицу Лондона, где ће остати до одласка на суд.

У саопштењу еквадорског председника Лењина Морена, објављеном на Твитеру, наводи се да је Еквадор добио гаранције од Велике Британије да оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж неће бити изручен земљи у којој би се могао суочити са смртном казном.

„Тражио сам од Велике Британије гаранције да Асанж неће бити изручен земљи у којој би му претило мучење или смртна казна. Британска Влада је то писмено потврдила“, наводи се у изјави.

У еквадорској амбасади Асанж се налазио од 2012. године, како би избегао изручење Шведској која га терети за сексуално злостављање.

Асанж негира оптужбе и страхује да ће га Шведска предати Сједињеним Америчким Државама, како би се суочио са њиховим оптужбама за обелодањивање војних и дипломатских докумената.

Ко је, заправо, Џулијан Асанж

За присталице, Џулијан Асанж је храбар борац за истину, за критичаре, он само тражи публицитет који је угрозио животе људи објављујући масу осетљивих информација, наводи Би-Би-Си у тексту поводом његовог данашњег хапшења.

Они који су радили са њим описују га као способног и веома интелигентног човека са изузетном способношћу да „разбија” компјутерске кодове.

Асанж је основао Викиликс, који је објављивао поверљиве документе и слике од 2006. године, а 2010. нашао се на насловницама широм света када је у априлу објавио снимак на којем су амерички војници убили 18 цивила из хеликоптера у Ираку.

Он је, такође објавио поверљива војна докумената САД о ратовима у Авганистану и Ираку у јулу и октобру 2010. године.

Касније те године, ухапшен је у Великој Британији након што је Шведска издала међународни налог за његово хапшење због навода о сексуалном злостављању.

Шведске власти су желеле да га испитају због тврдњи да је у августу 2010. силовао једну жену и сексуално злостављао и присиљавао другу, док је био у Стокхолму где је одржао предавање.

Он је изјавио да су оба односа била била потпуно добровољна.

Асанж је пуштен уз кауцију децембра 2010. године, али је у мају 2012. Врховни суд Велике Британије пресудио да би требало да буде изручен Шведској.

Тражио је и добио азил у еквадорској амбасади у Лондону.

Оснивач Викиликса увек је тврдио да не може да напусти амбасаду јер се плашио да не буде изручен из Шведске у САД и где би му судили због објављивања тајних америчких докумената.

Рођен је у Таунсвилу у аустралијској држави Квинсленд 1971. године, а његови родитељи су били глумци који су путовали по земљи.

Постао је отац са 18 година, а убрзо су уследиле битке за старатељство.

Развој интернета дао му је шансу да искористи своја знања из математике, иако је то довело и до потешкоћа.

Године 1995. године Асанж је оптужен, заједно са пријатељем за десетине хакерских активности, пренео је Танјуг.

Иако је група хакера била довољно вешта да избегава детективе који су их пратили, Асанж је на крају ухваћен и признао да је крив.

Он је кажњен са неколико хиљада аустралијских долара и избегао је затворску казну само под условом да не понови кривично дело.

Потом је провео три године радећи са академиком Суелет Драјфус која је истраживала нову, субверзивну страну интернета, написавши књигу са њом „Подземље”, која је постала бестселер у компјутерском свету.

Драјфус је описала Асанжа као „веома искусног истраживача” који је био „прилично заинтересован за концепт етике, појмове правде, шта владе треба и шта не треба да раде”.

Након тога је уследио курс из физике и математике на Универзитету у Мелбурну, где је постао истакнути члан математичког друштва.

Године 2006. почео је са Викиликсом са групом истомишљеника, усвојио је номадски начин живота, водећи га са различитих локација.

Могао је дуго да издржи без хране, фокусирао се на рад са врло мало сна, изјавио је Рафи Качадуриан, новинар магазина „Њујоркер” који је провео неколико седмица путујући са њим.

„Он ствара ту атмосферу око себе, где људи који су му блиски желе да се брину о њему, да му помогну да иде даље. Ја бих рекао да то има везе са његовом харизмом”, рекао је Качадуриан.

Асанж пред судом: „Нисам крив!“

Оснивач Викиликса, Џулијан Асанж, проглашен је пред судом у Вестминстеру кривим, због кршења услова за пуштање уз кауцију.

Максимална затворска казна која може да се изрекне у том суду износи 12 месеци, напомиње Ројтерс.

Судија је рекао да ће Асанж поново бити изведен пред суд 12. јуна, када ће се разматрати захтев САД за његово изручење.

Асанж, који је данас ухапшен у амбасади Еквадора у Лондону, изјаснио се претходно да није крив што се није предао судским органима.

Оснивач Викиликса појавио се на суду у Лондону јер се тамо разматра захтев САД за његово изручење због кривичних пријава за објављивања више десетина хиљада тајних владиних докумената.

Адвокат који представља америчку администрацију изјавио је да је Асанж ухапшен на основу два налога – прво зато што се није појавио пред судом, а друго зато што је узвикивао: „Ово је незаконито, не идем!“

Асанжов адвокат је истакао да он није имао шансе да се брани пре укидања азила и да је првобитни судија у том случају био пристрасан.

Асанж је, по доласку у суд, поздравио своје присталице који су заузелии јавну галерију у вестминстерском суду и показао им подигнут палац. Он је, обучен у црно одело и „поло“ мајицу, мирно седео и читао књигу Гора Видала, америчког књижевника који је био познат по оштрој критици политике САД, док је чекао своје адвокате.

Асанж је ухапшен пошто му је влада Еквадора укинула азил.

Председник Еквадора Ленин Морено рекао је да је његова земља укинула азил Асанжу након што је он више пута прекршио међународне конвенције.

У еквадорској амбасади Асанж се налазио од 2012. године, како би избегао изручење Шведској која га терети за сексуално злостављање.

Асанж негира оптужбе и страхује да ће га Шведска предати властима САД како би се суочио са њиховим оптужбама за обелодањивање војних и дипломатских докумената.

Насилно извођење Асанжа из еквадорске амбасаде у Лондону, 11.04.2019.

Књига у руци – моћна порука Џулијана Асанжа

Док су га извлачили из еквадорске амбасаде у Лондону, оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж чврсто је у руци држао једну књигу. Реч је о књизи „The History of the National Security State“ аутора Гора Видала.

Касније, док је био пред судом у Вестминстеру, Асанж је у тишини читао ову књигу, пре него што се изјаснио да није крив.

Да ли је Асанж држањем ове књиге послао поруку? Видал је кроз збирку интервјуа овом књигом описао теме којима се опсесивно бавио и сам Асанж. Књига прати историјске основе војно-индустријског комплекса, као и експанзије извршне моћи у САД која је довела до израза „империјално председништво“.

Зашто је Еквадор предао Асанжа?

Главна уредница Међународне информативне агенције „Росија севодња“ и телевизијског канала РТ Маргарита Симоњан оценила је да је хапшење Џулијана Асанжа повезано с предстојећом посетом председника Еквадора Сједињеним Америчким Државама.

Еквадор, у чијој је амбасади у Лондону боравио Асанж од 2012. године, одлучио је 11. април да му одузме дипломатски азил. Британска полиција је после тога саопштила да је Асанж ухапшен по налогу који је издат 2012. године, зато што се није појавио пред судом.

„Председник Еквадора који је предао Асанжа 16. априла лети у САД. По каквом курсу данас продају 30 сребрњака?“, написала је Симоњанова на друштвеној мрежи телеграм.

Она је претходно Асанжа назвала главним новинаром епохе и навела да је забринута за његову будућност.

Сумињан је објаснила да је Асанж знао за „тотално праћење“ људи много пре него што је открио да је то чинила Агенција за националну безбедност САД.

„Када сам се упознала с њим, била сам зачуђена што је инсистирао на томе да не водимо никакве разговоре о времену ни у једној просторији, међу зидовима. Ишли смо да разговарамо у шуми, или у најбољем случају у бучном пабу, где је толико бучно да је прислушкивање само по себи немогуће, и без телефона“, испричала је Симоњанова.

Она је подсетила да је Асанж још пре много година написао књигу о Гуглу, у којој је открио методе за шпијунирање уз помоћ онлајн платформи.

Симоњанова је навела да не памти случај у којем је Асанж погрешио. Према њеним речима, он јој је говорио о томе да ће га сигурно испоручити Сједињеним Америчким Државама, где му се не пише добро.

Асанж је постао познат широм света након низа публикација о случајевима као што су војне операције САД у Авганистану и Ираку, као и услови у којима бораве људи у затвору Гвантанамо. Асанж је аутор програма на телевизијском каналу РТ који је 2013. године победио на фестивалу у Њујорку.

Оснивач „Викиликса“ је 2010. године у Шведској био оптужен за сексуалне преступе, које је он негирао. Шведски суд је расписао међународну потерницу за њим, након чега је Асанж био ухапшен у Лондону, али је убрзо био пуштен уз кауцију.

Случај против њега у Шведској затворен је 2017. године, али је након вести о хапшењу Асанжа шведско тужилаштво саопштило да разматра могућност обнављања истраге. Асанж и његове присталице су страховали да ће га Шведска депортовати у САД, где би могао да буде осуђен на 35 година затвора или на смртну казну због објављивања тајних докумената Стејт департмента САД. Оснивач „Викиликса“ одриче све оптужнице и тврди да су оне политички мотивисане.

Хапшење Асанжа је порука Империје слободним људима – „Долазимо!“

Хапшење Џулијана Асанжа је порука свим будућим „звиждачима“ да ће проћи на овај начин ако се усуде да обелодане неко од непочинстава које чине владе западних земаља“, каже новинар Никола Врзић, аутор књиге о „Викиликсу“.

Поводом хапшења оснивача „Викиликса“ Џулијана Асанжа, који се од 2012. налазио у згради Амбасаде Еквадора у Лондону, а којег је амбасадор те земље практично „предао“ британској полицији, Врзић каже да је још од промене власти у Еквадору претила опасност да ће Асанж бити избачен из амбасаде, односно да ће му бити ускраћен азил.

„Ако се не варам, њему је већ годину дана ускраћена свака комуникација са спољним светом и приступ интернету. Наравно да су ове оптужбе због којих га тражи британска полиција просто једна смејурија, с обзиром на то да га траже јер се није одазвао суду у случају лажних оптужби за силовање које су у Шведској већ одбачене. Наравно да је у позадини свега тога амерички притисак и америчка жеља да Џулијан Асанж буде изручен и да му се суди у САД“, категоричан је Врзић.

Ту, како каже, долазимо до онога што је најинтересантније у читавој причи о најтраженијем „звиждачу“ у свету.

„Асанжу у Америци не треба да се суди због неистине, већ због истине коју је изнео. Толико о том западном поимању слободе мисли, слободе говора и независном новинарству. Нас у Србији можда то треба понајмање да чуди. Пре двадесет година они су бомбардовали зграду РТС-а управо да би ућуткали ону истину која је непожељна, тако да је све ово сада потпуно у складу са таквим њиховим поимањем слободе, где сте заправо слободни само да понављате њихову пропаганду“, оцењује Врзић.

Иако је председник Еквадора Лењин Морено рекао да је добио гаранције британске владе да Асанж неће бити изручен земљи у којој би му могла бити изречена смртна казна, Никола Врзић сматра да је мало вероватно да Асанж не буде изручен Сједињеним Државама.

„Мислим да је поента читаве операције управо да Асанж буде изручен Америци, јер не постоји друго објашњење оволиког ангажовања британске полиције и велике бруке због једног минорног прекршаја. Ово је заправо случај који превазилази личну судбину Џулијана Асанжа или ’Викиликса‘ као организације. Наиме, ово је претња свим будућим „звиждачима“ да ће проћи на овај начин ако се усуде да обелодане неко од непочинстава које чине владе западних земаља“, указује Врзић.

И политиколог Александар Асафов оцењује да хапшење оснивача Викиликса није изненађење.

„Без обзира на то што је случај Асанжа већ застарео, мислим да ће амерички политички систем посредством колега из Лондона изравнавати рачуне са њим, не због бирачке кампање против демократа, већ због објављивања тајних докумената. Нема сумње да је Асанж награда за амерички правни систем, награда коју су се тако дуго трудили да освоје“, сматра Асафов.

Он подсећа да је Асанж током америчке председничке кампање објављивао материјале који су сметали Демократској партији.

„Сведоци смо да се руководство Еквадора предало, а да је надаље судбина Асанжа у рукама лондонске полиције. Очигледно је да ће врло брзо бити изручен, али је такође могуће да ће се међународна заједница умешати у његову судбину и он би могао бити ослобођен, чему се Русија нада. Мада, за то има мало шансе“, указује Асафов.

Како за Спутњик оцењује Израел Шамир, новинар који је сарађивао са „Викиликсом“, хапшење Асанжа је запрепашћујућа и трагична вест.

„Јасно је да је ово везано за његов политички рад. Уједињено Краљевство је одлучило да истера шта је наумило, али је очигледно да иза свега стоје САД. И Еквадор сада има много својих проблема и не баш успешног председника који је тужио свог претходника Кореу због тога што је дозволио да амбасада буде искоришћена за уточиште Асанжа. Укратко, ово још једном подсећа читав свет да се уточиште може наћи само у Москви, јер ми никада ништа не чујемо о Сноудену, он је практично ишчезао са видика“, каже Шамир за Спутњик.

Према речима Питера Тачела, активисте за људска права који сарађује са Викиликсом, одлука Владе Еквадора да преда Асанжа британској полицији представља јасно кршење његових права као грађанина Еквадора и његовог права на азил.

„Асанжово хапшење доводи га у ситуацију да може бити изручен Сједињеним Државама, где му прети казна затвора од 30 и више година. Притом, Асанж ништа није открио, он је објавио оно што је открила Челси Менинг, а што су такође објавили ’Гардијан‘ и ’Њујорк тајмс‘. Зашто се онда само њему суди?“, пита Тачел и додаје да екстрадиција Ансажа Америци није у јавном интересу.

Адвокатица Џулијана Асанжа – „Борићемо се против изручења САД“

Адвокатица оснивача Викиликса Џулијана Асанжа изјавила је да ће се он борити против могућег изручења Сједињеним Америчким Државама.

Асанжова адвокатица Џенифер Робинсон рекла је новинарима да се данашњим хапшењем њеног клијента успоставља опасан преседан за права новинара.

Робинсон је казала да је Асанж одавно говорио да ће бити ухапшен ако га Еквадор избаци из амбасаде у Лондону и додала да он сада бар може да добије здравствену заштиту. Лондонска полиција је ухапсила Асанжа у амбасади Еквадора, на основу налога САД за његово изручење и због кршења услова кауције у Великој Британији, пошто му је Еквадор претходно одузео азилантски статус, наводећи као разлог „кршење међународних конвенција и дневних протокола“.

Асанж је одмах изведен пред суд и проглашен кривим за кршење услова кауције у Великој Британији 2012. године, због чега му прети до 12 месеци затвора.

Асанж се 2012. склонио у еквадорску амбасаду како би избегао да буде изручен Шведској због оптужбе за сексуални напад, која је у међувремену одбачена. Он је остао у амбасади, страхујући да би могао да буде изручен САД, које га траже због објављивања десетина хиљада тајних владиних докумената путем Викиликса.

Министарство правде САД оптужило је Асанжа за ковање завере с бившом аналитичарком америчке војне обавештајне службе Челси Менинг, упадом у рачунар са поверљивим подацима у Пентагону. Та оптужница је објављена после хапшења оснивача Викиликса.

Трамп – „Не знам ништа о Викиликсу“

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да „не зна ништа о Викиликсу“, када су га новинари упитали да коментарише данашње хапшење оснивача Викиликса Џулијана Асанжа у Лондону.

Трамп, који је седео поред јужнокорејског председника Мун Џае-ина, је рекао „то није моја ствар“.

Трамп је хвалио Викиликс више од 100 пута за време своје председничке кампање 2016. године.

У јесен 2016. године Викиликс је објавио украдене неугодне имејлове из изборног штаба Трампове ривалке на председничким изборима Хилари Клинтон.

Лондонска полиција је ухапсила Асанжа у амбасади Еквадора, на основу налога САД за његово изручење и због кршења услова кауције у Великој Британији, пошто му је Еквадор претходно одузео азилантски статус, наводећи као разлог „кршење међународних конвенција и дневних протокола“.

САД оптужују Асанжа да је објавио десетине хиљада тајних владиних докумената, и то би могло да доведе до судске битке за његово изручење САД.


Извор: Агенције, ЦЕОПОМ-Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Хапшење Асанжа – мотиви и реакције

* Обавезна поља