У ауторском чланку “У Европи је на снази прогон јевреја, муслимана и хришћана. Са тим се мора одмах престати!” на порталу Њузвик Џони Мур и Нури Туркел, повереници Комисије за међународне верске слободе Сједињених Држава које су именовали председник Доналд Трамп као и председница Дома Ненси Пелоси, дотичу се и спорног Закона о слободи вероисповести у Црној Гори.

Они констатују да су у Црној Гори овим законом нападнути хришћани. Од децембра трају протести након усвајања Закона о религији за који многи верују да ће Влади омогућити одузимање верске имовине. Српска православна црква с правом се боји да закон служи као изговор за одузимање имовине. Ова забринутост довела је до великих и сталних протеста широм земље. Забрана верских окупљања током пандемије COVID-19, додатно је повећала тензије.

Џони и Нури посебну пажњу посвећују привођењу Митрополита Амфилохија, једног од најпознатијих црквених великодостојника. Они се критички осврћу на прилично уздржан став европских званичника на овакво гоњење хришћана. Нарочито је неоправдана одлука да Европска комисија не продужи позицију специјалног изасланика Европске уније (ЕУ), чији је мандат укључивао промовисање слободе вероисповести и веровања.

У наставку доносимо интегралан превод објављеног текста.

Активисти за људска права често не размишљају о земљама попут Француске, Немачке, Белгије, Црне Горе, Бугарске и Холандије, када брину о кршењу верских слобода.

Праве грешку.

Широм европског континента погоршава се позиција верника различитих религија. Време је да заговорници ових идеја престану давати Европи „пропусницу“ када су у питању људска права. Прошле године четири од десет европских Јевреја пријавило је да сматрају да треба да емигрирају из матичне земље, јер брину за своју сигурност. Иста анкета је показала да је скоро половина испитаних била жртва најмање једног антисемитског инцидента у последњих дванаест месеци. Инциденти нису изоловани.

Као што је наведено у Годишњем извештају Америчке комисије за међународне верске слободе за 2020. годину, антисемитизам је у алармантном порасту у Европи готово у свакој земљи са значајним процентом јеврејског становништва. Француска, земља са највећим процентом јеврејског становништва на континенту, имала је пораст антисемитизма од 27 посто. У Уједињеном Краљевству је дошло до повећања антисемитизма за седам посто, док је Лабуристичка странка такође имала историјски обрачун са растућим антисемитским ставовима унутар својих редова. У Немачкој се повећало за око 12 посто. У Холандији, родној земљи Ане Франк, повећало се за 35 посто у односу на 2018. годину.

Статистика може прикрити стварну проблематику када дође до питања живота или смрти. Физички напади на Јевреје догодили су се у многим европским земљама. У можда најсуровијем антисемитском нападу прошле године, нападач у Халу, Немачка, покушао је да провали у локалну синагогу током службе Јом Кипур – након што су немачке власти одбиле захтев за пружање полицијске заштите. Посебна сигурносна врата која убица није могао да се разнесе представљала су једини спас од масакрирања педесетак и више Јевреја који су били на молитви.

Многи европски Јевреји такође сматрају да су њихови верски обичаји под правним нападом. Само ове недеље, председник Конференције европских рабина, рабин Пинкас Голдшмит, издао је саопштење упозоравајући на предлог закона који су предложили белгијски законодавци, а којим би се забранила шехита, начин клања животиња у складу са јеврејским законом. Неке европске земље такође су тражиле забрану клања животиња у складу са муслиманским традицијама. Амерички специјални изасланик за праћење и борбу против антисемитизма, Елан Кар, назвао је ове законе „срамотним“.

Митрополит Амфилохије долази у полицију на испитивање које је трајало 6 сати – Фото: Митрополија црногорско приморска

Све се ово догађа у времену у којем је још присутно живо сећање на холокауст. Међутим, напади на верске слободе у Европи протежу се и изван антисемитизма. Извештај истраживачког центра Пју показује да је Европа доживела једно од највећих повећања државних ограничења верских активности у периоду од 2007. до 2017. године, а велики део такође одражава пораст насилних напада и дискриминација усмерених на муслимане широм континента. На пример, Француска је забранила потпуно покривање лица 2011. године, а Молдавија је забранила муслиманима клањање на јавним мјестима 2012. године. Дискриминаторне акције влада нису уперене само према Јеврејима и муслиманима у Европи.

У Црној Гори су нападнути и хришћани. Од децембра трају протести након усвајања Закона о религији за који многи верују да ће Влади омогућити одузимање верске имовине. Српска православна црква с правом се боји да закон служи као изговор за одузимање имовине. Ова забринутост довела је до великих и сталних протеста широм земље. Забрана верских окупљања током пандемије COVID-19, додатно је повећала тензије, протести су довели до привођења неких од најпознатијих православних лидера у земљи – укључујући и овонедељно саслушавање Митрополита Црне Горе Амфилохија (други пут ове године).

Уместо да буде заговорник међународних вјерских слобода, Европа занемарује посвећеност овом основном људском праву у иностранству. Европска комисија недавно је одлучила да не продужи позицију специјалног изасланика Европске уније (ЕУ), чији је мандат укључивао промовисање слободе вероисповести и веровања.

Затим ту се надодаје и европска спољна политика, посебно у односима са Кином. Док Кина наставља да ескалира своју антимуслиманску и антихришћанску унутрашњу политику, одређени европски лидери за то дају дозволу – што најбоље илуструју заиста апсурдне и кукавичке речи високог званичника ЕУ за спољна питања, Жозепа Борела, “Не мислим да Кина игра улогу која може угрозити мир у свету.” Док су неки европски лидери изјавили у УН-у да осуђују напад Кине на верске слободе, тужна је истина да поступци других европских влада ретко одговарају тим речима.

Бугарска је, на пример, била вољна да врати пет Ујгура назад у Кину, где је влада заточила милионе Ујгура и других муслимана у концентрационим логорима. Они су намеравали да то ураде док Европски суд за људска права није блокирао тај потез у фебруару.

Довољно је рећи да се стање људских права у Европи брзо погоршава. Историја нас подсећа да је верско прогонство претходница културног уништавања и етничког чишћења – и да, такође и геноцида. Европа би – због своје историје – требала да зна боље. Као повереници америчке Комисије за међународну верску слободу, и познавајући добро америчку борбу и њене недостатке, дужни смо упозорити Европу: Ниси изузета од обавеза које пласираш свету да прихвати.

Превела – Александра Мишуровић


Извор: Митрополија Црногорско-приморска

Оставите коментар

Оставите коментар на Комисија за верске слободе САД: У Црној Гори се прогоне хришћани

* Обавезна поља