Adem_JashariU ranu zoru 5. marta, 1998-e godine, grupa terorista napada policijsku patrolu u selu Lauša. Ranjavaju dva policajca nakon čega policija kreće u poteru ka Donjem i Gornjem Prekazu u reonu Drenice. Ovim je praktično počeo rat na Kosovu i Metohiji.

U okviru akcije napadnuta je mahala u selu Donje Prekaze u kojoj se nalazilo sedište terorističke grupe Jašari. Tokom akcije policije, lider OVK Adem Jašari, njegov brat Hamez Jašari kao i većina pripadnika terorističke grupe, Jašari ubijeni su sa članovima porodice koji su odbili ili od ove dvojice bili sprečeni da se predaju.

Ovo nije bio prvi sukob terorističke grupe Adema Jašarija i srpskih snaga bezbednosti.

Prvi put je Adem jašari opkoljen u selu Prekazu 30. decembra 1991. godine od strane pripadnika službe Državne bezbednosti. Razlog su bile Jašarijeve aktivne veze sa albanskim vojnim sektorom i njegovi česti boravci U Albaniji zarad obavljanja treninga i obuke za terorističke akcije. Tada je uspeo da se izvuče iz obruča nakon čega je su usledile akcije i napadi na srpsku policiju. Ta grupa je bila glavni nosilac terorizma na Kosovu i Metohiji od 1992. do 1997. godine i imali su direktnu pomoć i podršku vlasti u Albaniji.

Teroristi Jašarijeve grupe s početka su napadali poput kačaka i balista. Iz zaseda i kada bi bili znatno brojniji a kasnije su su počeli da koriste savremenije terorističke metode. Zbog toga su u Okružnom sudu u Prištini na po 20 godina zatvora osuđeni Adem Jašari i njegova grupa, a na 10 godina je osuđen i Hašim Tači.

Prvooptuženi je bio Besim Rama, koji je na saslušanju priznao da je učestvovao „samo“ u napadu na patrolu milicije u naselju Šipolje na putu Kosovska Mitrovica- Peć 17. juna 1997. kada je u službenim kolima ubijen milicioner Predrag Đorđević, a teško ranjen njegov kolega Zoran Vukojičić.

Jasari-Taci

Opisujući taj napad on je priznao da je na patrolu milicije pucao iz automata, zajedno sa Ademom Jašarijem koji je pucao iz svoje snajperske puške.

– Adem Jašari me prevario. Pozvao me da te večeri idemo u kafanu i da ponesem automat. Kada smo kolima izašli na asfaltni put, shvatio sam da ne idem u kafanu, i usprotivio sam se. Jašari mi je rekao da ćemo drugi put otići u kafanu, a sada da se ide u jednu akciju. Mislio sam da odustanem, ali sam se uplašio, pa sam morao da pristanem – ispričao je na sudu Besim Rama.

Ova drenička grupa terorističke OVK imala je svoje baze u selima Donji i Gornji Prekaz i Prelevac kod Srbice, na četrdesetak kilometara od Kosovske Mitrovice prema Peći. Ubili su tri policajdža, jedno civilno lice i ranili 16 ljudi.

Dreničku grupu OVK činilo je 15 terorista, od kojih je pre akcije hapšenja pobeglo 12 a samo su Besim Rama i Avni Nura istovremeno uhapšeni, dok je trećeoptuženi Idriz Aslani iz Vučitrna, „bombaš „, uhapšen nešto kasnije.

I Sulejman Selimi je, kao i šef albanskog pregovaračkog tima u Rambujeu Hašim Tači (31), pripadao zloglasnoj teroristickoj grupi Adema Jašarija. Selimi potiče iz sela Ovčarevo, a inače je i Jašarijev zet. Selimi i Ljuštaku su, kao članovi terorističke grupe Adema Jašarija,u odsustvu osuđeni na po 20 godina zatvora. Istražni postupak protiv njih je vodila Danica Marinković, sudija Okružnog suda u Prištini.

Marinkovićevu je, za sukob u Likošanima, Nataša Kandić optužila da je, pred tridesetak policajaca, naredila smaknuće rečima: Ja ovo neću uzeti, ubijte ih. Na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, kao svedoka odbrane Danicu Marinković je tužilac pozvao na ovaj izveštaj što je ona negirala i rekla da nikada nije bila u selu Likošane.

Prvu veću sinhronizovanu akciju teroristi Adema Jašarija organizovali su 22. aprila 1996. godine kada su u napadima u Peći, Štimlju, Dečanima, na putu Rožaje – Priština kod Kosovske Mitrovice ubili pet i ranili još pet osoba.

U prvim mesecima 1998. godine na Kosovu i Metohiji došlo je do prave eksplozije nasilja, naročito u regionu Drenice, južno od Prištine gde su lokalne albanske naoružane grupe tokom januara i februara uspostavile kontrolu.
Tzv. „Oslobodilačka vojska Kosova“ izdala je i saopštenje da je „oslobodila Drenicu“ i da na ovom „delu oslobođene teritorije Kosova vlast drže organi Republike Kosovo“. Da se „svi srpski uljezi koji se vrzmaju po Drenici“ smatraju „okupatorima i zato ih stiže zaslužena kazna“! U Drenici je na osnovu tog saopštenja ubijeno 15 ljudi.

Do prvog većeg sukoba Jašarijeve terorističke grupe sa srpskom policijom došlo je 22. i 23. januara 1998. godine. Tada je grupa od nekoliko ljudi na putu Srbica – Drenica zaustavljala vozila i matretirala putnike.

Na lice mesta je došla patrola policije koja je nakon puškaranja počela da goni teroriste među kojima je bio Adem Jašari. Grupa je pobegla u selo Donje Prekaze, a policija je stigla u selo i pozvala ih na predaju. Na policiju je zapucano ih svih kuća a teroristička grupa je uspela da se izvuče iz sela. Nakon sukoba srpska policija je javila da je Adem Jašari ranjen u sukobima.

Dana 28. februara 1998. godine grupa terorista predvođena Ademom Jašarijem napala je policijsku patrolu ubijajući četiri policajca i raneći dva. Sukob je započeo u 11.30 kada je vozilo policije upalo u zasedu tokom koje je upotrebljen raketni lanser i mitraljez.

adem jasari 1

Najbliža patrola krenula je u operaciju spasavanja ali su upali u zasedu u selu Likošane kojom prilikom su stradali Miroslav Vujković (27) i Goran Radojčić (30), a Pavle Damjanović (38) i Slaviša Matejić (28) su teško ranjeni. Oklopno vozilo je poslato u selo kao pomoć patroli. Dok su prilazili selu u 12.20 iz obližnjih kuća je zapucano iz raketnog lansera i mitraljeza. Uakciji je ubijeno 16 terorista OVK.

U ranu zoru 5. marta, grupa terorista napada patrolu MUP-a u selu Lauša i ranjavaju dva policajca. Nešto kasnije izvode još jedan napad na policijsku patrolu u selu Donje Prekaze nakon čega policija kreće u poteru ka njihovom uporištu. Teroristi OVK su bili primorani da se povuku u Jašarijevu mahalu u samom selu.Specijalne policijske snage su opkolile selo Donje Prekaze i napravile širi prsten oko drugih sela i pozvala Jašarija na predaju. Adem Jašari je to odbio i pružio je jak otpor u dobro opremljenom i pripremljenom zabarakadiranom bunkeru ojačanom džakovima peska kome se nikako nije moglo prići.

Policija im je dala dva sata da se predaju. U okviru zadatog roka, više desetina civila se predala i udaljila od uporišta.

Nakon prolaska dvosatnog roka, Jašarijeva grupa je odgovorila upotrebom teškog naoružanja – minobacača, mitraljeza, ručnih granata, snajperskih pušaka ubijajući dva policajca Radeta Radakovića (1961) i Andreasa Končarevića (1973).
Za vreme akcije, Adem Jašari i njegova grupa je pokazali su fanatički karakter. Izdajući brutalne naredbe njegovim rođacima da se bore, Jašari je lično ubio svog nećaka zbog „kukavičluka”, a zatim stvorio živi štit od žena i dece u nadi da će dobiti na vremenu dok mu ne prispe pojačanje, jer je očekivao je da će čitavo albansko stanovništvo iz zone Drenice spremno da mu krene u pomoć.
Posle pružanja snažnog otpora u sukobima u kojima je poginulo 66 terorista i člana porodice koji nisu hteli da izađu iz bunkera likvidirana je grupa Adema Jašarija.

Operacija Prekaze je, s obzirom na okolnosti, izvedena dobro ali prekasno. Dve godine ranije, na sastanku kabineta, tadašnji predsednik Milošević je izdao naređenje zameniku šefa Resora javne bezbednosti i komandantu SAJ-a da se napravi operativni plan i da se problem „Jašari“ reši u najkraćem mogućem roku. Iz nekog razloga naređenje je poništeno.

Događaji u Drenici, a pre svega u Likošanima, Albanci su koristili da predstave kao posledicu srpske represije nad nedužnim stanovništvom. Fotogafisani su ubijeni civili, poređani kovdžezi i grobovi, scene kuknjave i vapaja. Ti šokantni snimci su odlazili u svet i situacija se u SAD, Nemačkoj, V. Britaniji i Francuskoj predstavljala u potpuno drugačijem svetlu.

Posle sukoba, britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk tražio je hitan sastanak Kontakt grupe zbog „prekomernog korišćenja sile“ u Likošanu.
Dve godine nakon sukoba, na Kosovu i Metohiji je obeležena proslava „Bitka za Ćirez i Likošane 28. februar 98 – 28 februar 2000“, koja je predstavljala terorističku propagandu. Tada je istaknuto da su: „To bile prve bitke, prvih jedinica OVK… protiv srpskog okupatora.“

Po svemu sudeći on je želeo i uspeo da svoju smrt predstavi kao mučeničku a da od srpske policije napravi ubice odvodeći svesno više ljudi u smrt. U tome je, zahvaljujući zapadnoj propagandi, i uspeo što je kasnije imalo fatalne posledice koje do danas traju. Šiptari su od njega napravili svog novog heroja ali drugi izbor nisu ni imali jer časnih, poštenih i odvažnih ratnika u njihovom narodu nije ni bilo. Prinuđeni su da ili proslavljaju tuđe ili uzdižu svoje koji su među banditima prvi nastradali.adem_jashari_rugova1993_1

Njemu u čast napravljen je mauzolej u Prekazu gde se ovaj događaj svake godine obeležava. Podignuto mu je više spomenika, bista, tabli a mnoge škole, među njima kasarna „Kosovskih junaka“ u Prištini kao i obližnji aerodrom dobijaju ime po njemu. Od spomenika zanimljiv je onaj u skopskom selu Raduša na kome Jašari drži pištolj naopako u levoj ruci a u na desnoj ima šest prstiju. Takođe, za ovog teroristu se kaže da je bio krupnije građe ali po spomeniku se to ne može naslutiti.

„Kulturni“ događaji sa Jašarijem u prvom planu nisu zaobišli ni Srbiju. U Beogradu je, nekoliko dana pre nego što će Šiptari samoproglasiti svoju „nezavisnost“, pro-zapadnjačkim parama aktivan „Cntar za kulturnu dekontaminaciju“ i Borka Pavićević (danas aktivna i u međureligijskom – ekumenističkom pokretu) organizovali su izložbu na kojoj je Jašarijeva figura u pop-art printu bila jedan od eksponata.

Taman kada je oko 19.05 Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, htela, kako je bilo predviđeno, da otvori izložbu, od mikrofona ju je odgurnuo slikar Zoran Čalija, izbeglica sa Kosova i Metohije, koje je mašući kamenom, rekao: „Ovo sam doneo s Kosova, s ovim tamo dočekuju srpsku decu!“

Okupljeni su burno reagovali, uzvikivali „Kosovo je Srbija“, „Volimo te Srbijo“, „Idemo na Kosovo“. Policija je sugerisala da izložba bude zatvorena što je i učinjeno. Prethodna postavka izložbe je bila u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu i izazvala je burne reakcije javnosti. Pored prikazivanja vođe „Oslobodilačke vojske Kosova“, javnost je iziritirao i provokativan tekst u katalogu izložbe. U njemu se navodi da današnja vlast u Srbiji vrši medijski genocid nad Albancima i Srbima na Kosovu i da širu javnost „krivo“ obaveštava. Borka Pavićević je cepanje printa Drena Maljićija na kom je predstavljen lik Adema Jašarija nazvala vandalizmom.

Svake godine na ovaj dan, Prekaze posećuju i pripadnici okupatorskih snaga KFOR-a čije su vlade zemalja članica NATO pakta akciju eliminasanja terorista iskoristile kao povod za medisjku satanizaciju srpske policije nakon čega je Amerikanac Vilijam Voker izmislio i lažirao masakr u Račku koji je bio direktan povod za bombardovanje tadašnje SRJ. Kao posledica ovih događaja rezultat je preko 250 hiljada prognanih Srba sa KiM, preko 150 porušenih i uništenih pravoslavnih svetinja i govoto sva srpska groblja porušena, izorana, razvaljena.

Danas, srpska vlast na čelu sa tadašnjim ministrom informisanja Aleksandrom Vučićem, aktivno radi na tome da se ideje terorizma ostvare i Kosovo i Metohijaotcepe od države Srbije. Zakon, Ustav, činjenice, istorija i sve ostalo prepreka su ostvarenju te namere.


Izvor: KM Novine

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Likvidacija bande Adema Jašarija

* Obavezna polja