Ja ne komentarišem snove drugih. Mi imamo jasan san i niko nas neće zaustaviti u njegovoj realizaciji,

Edi Rama, Zajednička sednica Vlada Albanije i “Kosova”, 27.11.2017.

 

I dok mediji u Srbiji špekulišu šta je u Medveđi rekao, a šta nije, albanski predsednik Ilir Meta, gotovo niko se ne bavi činjenicom da je on tokom dana, 27.11.2017. iz Južne Srbije došao u obližnje Gnjilane gde je sa kosovskim „kolegom“ Hašimom Tačijem zajednički učestvovao u svečanosti otkrivanja biste Idriza Seferija, člana Prizrenske lige. Meta će na Kosovu boraviti i pre podne 28. novembra, gde će prisustvovati svečanostima povodom „Dana zastave“ koji se prvi put zvanično praznuje i na Kosovu kao neradan dan.

Paralelno, Vlade tzv. „Kosova“ i Albanije započele su 27. 11.2017. u Korči zajedničku sednicu pod sloganom „Jedna zemlja, jedan narod, jedan san“, koja će 28. novembra nastaviti rad u Valoni. Ministri ovih vlada potpisali su, kako je i najavljeno, 12 sporazuma, protokola i memoranduma o saradnji. Tri su se ticala dijaspore. Najavljeno je i otvaranje operativne kancelarije za Kosovo u luci Drač.

Kosovski „premijer“, Ramuš Haradinaj, na sednici u Korči zatražio je od albanskih predstavnika da „pomognu“ Kosovu u učlanjenju u međunarodne institucije, navodeći da se „jačanje pozicije Kosova na Balkanu može ubrzati kroz saradnju Kosova i Albanije“(1).

„Kosovo i dalje ima poteškoća u pridruživanju međunarodnim mehanizmima, u dobijanju priznavanja. Zato želim da pozovem i Albaniju da pomogne Kosovu u njenom članstvu u međunarodnim mehanizmima. Jačanje Kosova i nas na Balkanu, ubrzaće se kroz bolju saradnju između Kosova i Albanije,“ rekao je Haradinaj, navodeći da „dve vlade ispunjavaju evropski san dve države“(2), prenela je Radio-Televizija Kosova.

Najavljujući otvaranje „Operativne kancelarije za Kosovo“ u luci Drač, albanski premijer Edi Rama rekao je kako je to prvi korak ka „unifikaciji carina“, uklanjanju „tarifnih barijera“, kao i otvaranje „drugih carinskih punktova“ između Kosova i Albanije.

Posebnu pažnju sednica dve vlade posvetila je pitanjima „ujedinjenja politika i strategija prema dijaspori, bez obzira na državni identitet“(3), sa očiglednom namerom da pitanja dijaspore iskoristi kao vezivno tkivo u brisanju granica između dve države.

„Albanska dijaspora ima jednu neospornu ulogu u našoj nacionalnoj istoriji. Obe naše vlade imaju na umu konkretni preporod i preporod ljubavi i recipročne interakcije. Ono što radimo danas je prvi korak“(4), rekao je albanski ministar za dijasporu i bivši premijer Majko Pandeli, koji je pre par dana pozvao na otvaranje granica između dve zemlje od 01.01.2018.(5)

Nastavak sednice u Valoni, 28. novembra, imaće uz operativni i svečani deo, gde će se u podne, na trgu Nezavisnosti, održati ceremonija podizanja zastave, a posle toga ministri obe vlade odlaze u Tiranu na centralnu proslavu.

 Sve ove manifestacije albanskog jedinstva šalju jasnu poruku  o započetom procesu stvaranja veliko-albanskog državnog projekta pred kojim oči zatvaraju i međunarodna zajednica i države u okruženju.

Svoj „unutrašnji dijalog“ albansko rukovodstvo shvata potpuno drugačije od srpskog. I to nikom ne smeta, čak ni Srbiji.

_______________________________

Odrednice:

  1. kossev.info/strana/arhiva/zajednicka_sednica_albanija_kosovo_/13868
  2. Isto
  3. Isto
  4. Isto
  5. kossev.info/strana/arhiva/majko_u_ime_rame__hajde_da_otvorimo_granice_1_januara_2018/13849

Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Manifestacije albanskog jedinstva

* Obavezna polja