Упоредна анализа научног рада Младена Шарчевића и Галилеа Галилеја показује да су обојица веровала у хелиоцентрични систем. Галилео је веровао да се Земља окреће око Сунца, а Шарчевић да се универзитет окреће око председника Вучића.

Обојица су у једном тренутку живота, обојица у јануару, изговорили практично исту реченицу у прилог својим тезама. Галилео је 8. јануара 1642. године рекао: „Ипак се окреће“, мислећи на Земљу и Сунце, док је Шарчевић 29. јануара 2019. рекао исто то, само је додао традиционалну турско-српску поштапалицу – БРЕ, мислећи на универзитет & председника Вучића.

-Ипак се, бре, окреће – објаснио је Шарчевић у емисији „Дан уживо“, која се како је његово излагање одмицало, претворила у емисију „Ноћ уживо“.

Министар, бре, просвете, седео је тог дана у студију и само чекао када ће га питати за његово научно мишљење о – у том тренутку – 610 потписа на „Универзитетској подршци протестима“.

– Ма то је мало, бре. Па знате колика је академска заједница? Од тих 610 пола пензионера и неки млади истраживачи, почели тек јуче да раде. Немате ту озбиљних имена – објаснио је министар, бре, просвете, користећи научну методу професора доктора Небојше Стефановића, такозвану „Зимске јакне теорему“, која у свакој ситуацији може да потврди тезу: „Ма то је мало, бре!“

Стефановићева „Зимске јакне теорема“ гласи: „Рачунајте максималну густину три човека са зимским јакнама који могу да стану на један квадрат. И видећете колико је то људи! На крају крајева, имате двоје одраслих људи у зимским јакнама, станите па израчунајте, да вам ја не кажем, израчунајте ви колико може да стане – а да ходају, да се крећу а да један прави корак, и да други човек прави корак иза њега. Они не стоје приљубљени, јер да би направили корак морају да имају неко растојање“.

Тако је тог дана министар, бре, просвете, бре, науке и, бре, технолошког развоја Републике Србије, израчунао уз помоћ „Зимске јакне теореме“, да 610 професора у зимским јакнама, ако рачунате максималну густину три професора са зимским јакнама који су се потписали један испод другог, а да би се потписали један испод другог морају да имају неко растојање, јер не могу да се потписују један преко другог, пошто је онда нечитко, дају резултат: „Ма то је мало, бре!“

– Сем тога, нема ту озбиљних имена! Шта ви да мислите о професору чије име је Зец!? Је л’ то вама озбиљно име? Ево, на том списку налази се и Миодраг Зец, професор Филозофског факултета, и не можете ми рећи да професор који се зове Зец представља озбиљно име у академској заједници. Замислите, рецимо, пошаљете дете да студира филозофију, социологију или андрагогију на Филозофски, и кажу вам да ће му предавати Зец!? То, бре, нема нигде у свету, професори морају да имају озбиљна имена – рекао је министар, бре, просвете, бре, науке и, бре, технолошког развоја Републике Србије, доказајући тезу да нема озбиљне универзитетске подршке протестима са неозбиљним професорским именима, попут професора Зеца, професора Чичовачког, професора Шумарца, професорке Лудошки, професора Шећерова…

– То су неозбиљна имена! Јесте ви некад у животу чули да се неки озбиљан човек зове Лудошки? Имена луда налазе се свуда, што рече песник, али морамо ипак у академској заједници имати неке критеријуме по том питању. Па замислите да ја немам озбиљно име Шарчевић, него се зовем Шарпланинац, па да ли би ја био озбиљно име као што сам сад, или бих, у случају да се зовем Шарпланинац, био неозбиљно име? – сасвим оправдано се упитао министар, бре, просвете, бре, науке и, бре, технолошког развоја Републике Србије.

Ту је водитељ имао контрапитање.

– Министре, али да се презивате Шарпланинац уместо Шарчевић, можда би вас председник Вучић поклонио председнику Путину! Шта мислите о тој могућности? – питао је водитељ.

– Видите, бре, младићу, и неозбиљна имена имају своју предност у одређеним ситуацијама. Ако би мене, у случају да се презивам Шатпланинац, а не Шарчевић, поклонили председнику Путину, мени би то свакако била част, али ко би онда био министар, бре, просвете, бре, науке и, бре, технолошког развоја Републике Србије? Нема ту озбиљних имена која би могла да ме замене… Боље је да председнику Путину поклонимо зеца него Шарпланинца – рекао је Младен, бре, Шарчевић у епизоди „Имена луда налазе се свуда, али једино председник Вучић има ….!“

У истој емисији, „Ноћ уживо“, министар, бре, просвете, који се не зове неозбиљно Шарпланинац, већ озбиљно – Шарчевић – рекао је да „у образовним установама нема бављења политиком“, осим ако вам, рецимо, у образовну установу, као прошле недеље, на прославу Светог Саве не бане заменик градоначелника Београда Горан Весић, члан Председништва Српске напредне странке. Мада, по народном веровању, кад удари гром на Светог Саву, биће неки белај, а кад удари Весић на Светог Саву, неће бити ништа. Зато што никад и не буде ништа нарочито, кад је Весић у питању. Ту је суштинска разлика између Весића и грома.

Такође, може да се деси да у клозету образовне установе затекнете аполитичног председника Вучића, који је још као премијер обећао да ће обићи 1.000 школа ради обнављања тоалета, али их одавно не обилази, тако да је опасност од ових блиских сусрета треће врсте – прошла.

Може вам се исто тако десити да у образовним установама потпишете Проглас „За бољу Србију“, чији потписници наводе како „желе да Србија настави да напредује и да се мења, и да је Србији потребан председник, поштован и цењен у свету, гарант пристојне и уређене земље, какав је Александар Вучић“. Али то обично раде озбиљна имена, попут Симе Аврамовића, декана Правног факултета, а не неозбиљна имена која се не зову Сима.

– Углавном, ако има ишта позитивно у свему овоме, то је што сад имам списак, а ја највише волим када је све по списку – објаснио је на крају свог гостовања министар, бре, просвете, Бремладен Брешарчевић.

Озбиљно, бре, име!


Извор: Н-1

Оставите коментар

Оставите коментар на Министар, бре, просвете!

* Обавезна поља