Шестог маја ове године „Танјуг“ је пренео следеће:

Председник Србије Александар Вучић сложио се са оценом председника Црне Горе Мила Ђукановића да „Вучићу шаљу фактуру за изгубљено Косово“.

„То вам је као кад су у некој кафани гости све појели и попили, следећи се најели и поразбијали све. Онда ви пред поноћ дођете нешто да поједете, а стигне вам фактура за све оно што су они пре вас појели и попили“, илустровао је Вучић став оних који му пребацују што шта по питању решавања Косова и Метохије.

Од баке Милице Бошковић научила сам да када „Тањуга“ саопштава увек буде нешто веома значајно. Шта је значајно у овој изјави?

Неминовност планираног чина, као што је речено, представља последицу стања у некој кафани.

Претпостављам да је у налету метафоричности, председник Србије доживео своју земљу, управо тако – као кафану. А то мора да је озбиљно, чим „Тањуга“ преноси.

Ова банална слика не би заслуживала никакав коментар да њен творац није на месту званичног чувара Устава Србије.

Овако, намећу се два кључна питања за невиног госта кафане (ако у кафани, као и код Карађоза, уопште има невиних).

Ко је то – у визији господина председника – газда кафане коју назива Србија?

И важније – чиме председник Србије планира да плати газди наводне дугове бахатих претходника?


Извор: Стање ствари

Оставите коментар

Оставите коментар на Понешто о Милу и Вучића или ко је газда кафане Србија?

* Обавезна поља