Rusija je trebalo da predvidi velike geopolitičke promene širom sveta nakon ujedinjenja Nemačke, ali se pokazala nesposobnom za to, jednostrano gubeći tlo pod nogama, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za dokumentarac „Svetski poredak 2018“.

„Ne samo što smo doprineli ujedinjenju Nemačke i povukli svoje trupe, već smo povukli i snage drugih istočnoevropskih zemalja, očekujući da će NATO prestati da postoji sa okončanjem Varšavskog ugovora ili da se, u svakom slučaju, više neće širiti, kao što nam je blagovremeno rečeno, i da će se dogoditi neke tektonske promene u načinu na koji smo komunicirali“, rekao je Putin.

Kako je istakao, to se na kraju nije dogodilo, te su ruske vlasti konstatovale da je u toku geopolitička borba pod plaštom ideoloških napetosti.

Putin je ukazao na talas širenja NATO-a ka Istoku, na podsticaj SAD koji je kasnije usledio, a u tom kontekstu je naveo vazdušne napade protiv bivše Jugoslavije, koji su prošli bez sankcija Saveta bezbednosti UN, vojne operacije u Iraku i Avganistanu, kao i eskalaciju verskog ekstremizma u Severnom Kavkazu.

„To se dešavalo jedno za drugim kao grom iz vedra neba, ali to je trebalo da očekujemo. Pa ipak, blago rečeno, mi smo pokazali nesposobnost i neuspeh da shvatimo šta će se dogoditi sa zemljom i širom sveta nakon našeg jednostranog uzmicanja“, istakao je ruski predsednik.

On je naveo i da su tada mnogi saveznici Istočne Nemačke u zapadnom bloku dovodili u pitanje ujedinjenje sa Zapadnom Nemačkom, a sumnje su izražavane i u SAD.

„U Rusiji to nije bilo slučaj. Rusija je smatrala da bi bilo kontraproduktivno, štetno i nepravedno sprečavati ujedinjenje ukoliko nemački narod to želi. I tako je Rusija u tome pomogla, prilično nesebično“, zaključio je Putin.

Osvrnuvši se na događaje posle ujedinjenja dve Nemačke, Putin je naglasio i značaj povlačenja ruskih trupa iz Istočne Evrope.

„Kao što vidimo, to se nije desilo. Ispostavilo se da pod plaštom tog ideološkog sučeljavanja ide i geopolitička borba, borba za geopolitičke interese. Drugo, stari svetski poredak koji je stvoren posle Drugog svetskog rata i na osnovu one raspodele snage faktički je nestao i trebalo je sve izmeniti od nule“, konstatovao je Putin.

On je ocenio da odatle proizilazi sav nihilizam prema međunarodnom pravu i ulozi UN.

„Počela je podrška separatizma i radikalizma kod nas na Kavkazu, počelo je bombardovanje Jugoslavije 1999. bez ikakvog odobrenja SB UN. Naprosto su pljunuli na to, naneli udar, razrušili zemlju, sproveli su intervenciju“, podsetio je ruski predsednik.

Prema njegovim rečima, gledano unazad teško je reći da li je loše ili dobro ako su narodi Jugoslavije težili nezavisnosti.

„Možda je to i dobro a da li je trebalo tako raditi, da li je trebalo bez odobrenja SB UN bombardovati u centru Evrope. Sumnjam, štaviše uveren sam da to nije trebalo uraditi“, naglasio je Putin.

Usledio je, kako je dodao, Avganistan, Irak, dva talasa širenja NATO zaredom.

„To se dešavalo jedno za drugim naizgled neočekivano. A trebalo je to očekivati. Mi smo pokazali blago rečeno nekompetentost i nerazumevanje onoga što će se desiti sa svetom i zemljom posle te naše jednostrane predaje pozicija“, konstatovao je ruski lider.


Izvor: Sputnjik

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Putin – Jugoslaviju nije trebalo bombardovati

* Obavezna polja