O nuklearnom oružju

Posle stvaranja nuklearnog oružja, čovečanstvo se nalazi u relativnom globalnom miru, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa direktorima međunarodnih novinskih agencija na početku Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

Prema njegovim rečima, istorija čovečanstva puna je priča o sukobima, ali je nakon svih sukoba uvek dolazio mir. „Bilo bi bolje da ne dolazi do sukoba. Nakon pronalaska i stvaranja nuklearnog oružja, čovečanstvo se nalazi u stanju relativnog mira. Relativnog, naravno, sa izuzetkom regionalnih sukoba. Stanje relativnog globalnog mira traje skoro 75 godina“, rekao je Putin. On je naveo da Rusija možda neće produžavati Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja, ona ima oružje koje će garantovati njenu bezbednost. „Trenutno je na dnevnom redu produženje Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja. Ne mora se produžavati. Naši sistemi su takvi da će garantovati bezbednost Rusije duž prilično duge istorijske perspektive“, objasnio je Putin.

„Učinili smo značajan korak napred, treba otvoreno reći: pretekli smo naše konkurente u smislu stvaranja sistema hiperoružja“, rekao je Putin. „Ukoliko niko ne želi da produžava Sporazum, dobro, onda nećemo“, istakao je predsednik. Povlačenje Vašingtona iz Sporazuma o ograničavanju sistema protivraketne odbrane bio je prvi korak koji je iz temelja podrivao globalnu bezbednost, ukazao je on. „Naši američki partneri su se povukli iz Sporazuma o ograničavanju sistema protivraketne odbrane. Pa šta? Poštovane dame i gospodo, želim da vas pitam, ko od vas se aktivno protivio, izlazio napolje sa plakatima? Ne, tišina. Kao da tako treba. A to je bio prvi korak ka fundamentalnom podrivanju celokupnog okvira međunarodnih odnosa u oblasti globalne bezbednosti“, naglasio je Putin.

On je napomenuo da Sjedinjene Američke Države, jednostrano se povlačeći iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i shvatajući da će morati da budu odgovorne, pokušavaju da krivicu prebace na Rusiju. Ruski lider je pozvao da se pročita tekst Sporazuma i vidi da je tamo napisano da se ne smeju raspoređivati kopneni lanseri raketa srednjeg i kratkog dometa. „Ne, stavili su ih direktno u Rumuniju, a sada će ga staviti u Poljsku – ovo je direktno narušavanje. Svi se pretvaraju da ne vide, ne čuju, ne umeju da čitaju, gluvi i slepi“, kazao je Putin. „Prinuđeni smo da na to nekako reagujemo, zaista. To je očigledna stvar. Odmah se traže krivci u vidu Rusije“, dodao je ruski predsednik.

Ignorisanje savremenih pretnji i opasnosti u svetu može dovesti do globalne katastrofe, dodao je on. „Moramo imati na umu, shvatiti u kakvom svetu živimo, kakve nas pretnje i opasnosti očekuju. Ako ne budemo pod kontrolom držali ovog vatrenog zmaja, ako ga pustimo iz boce – to može dovesti do globalne katastrofe“, naglasio je Putin. „Hajde da se prisetimo Čerčila, koji je prvo mrzeo Sovjetski Savez, a zatim nazvao Staljina velikim revolucionarom kada je trebalo da se bori protiv nacizma. A nakon što su Amerikanci dobili nuklearno oružje, odmah je pozvao da se faktički uništi Sovjetski Savez“, ukazao je Putin.

On je takođe podsetio na činjenicu da je Čerčilov govor u Fultonu praktično bio početak Hladnog rata. „Čim se u Sovjetskom Savezu pojavilo nuklearno oružje, Čerčil je bio inicijator koegzistencije dvaju sistema. I ne zato što nije bio takav oportunista, već je polazio od stvarnosti“, istakao je Putin. Najznačajniji u oblasti svetske bezbednosti danas su pregovori između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, ali i druge nuklearne sile takođe treba da učestvuju u ovome, ocenio je ruski predsednik.

Komentarišući poslednji razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, Putin je rekao da je on bio optimističan, uključujući i po pitanju ograničavanja ofanzivnog oružja. „Poslednji razgovor koji sam vodio sa predsednikom Trampom ipak donosi određeni optimizam. On je rekao da je takođe zabrinut zbog toga i shvata kakve troškove imaju Sjedinjene Američke Države i sve druge zemlje sveta za naoružavanje. Ja se sa njim u potpunosti slažem“, rekao je Putin. Ako se privuku samo one države koje su priznate kao nuklearne sile, a ne privuku one koje nisu, one će i dalje razvijati nuklearni potencijal, objasnio je on. „Na kraju krajeva, ovaj proces će se usporiti i između zemalja koje su zvanično priznate kao nuklearne države. Stoga, u velikoj meri, treba stvarati tako široku platformu za diskusiju i donošenje odluka. U tom smislu, naravno, to može biti svetlo na kraju tunela“, zaključio je ruski lider.

O nepozivanju na proslavu Dana „D“

Predsednik Vladimir Putin je, govoreći o odsustvu pozivnice na događaje povodom 75. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu, izjavio da ni Rusija takođe ne poziva svakog i uvek. „U vezi sa pozivanjem ili nepozivanjem: ni mi ne pozivamo sve i na svaki događaj, zašto bi mene obavezno svuda pozivali? Nisam ja dežurni gost? Imam dovoljno posla ovde. To uopšte nije problem“, rekao je Putin na sastanku sa urednicima stranih novinskih agencija, komentarišući odsustvo pozivnice u Normandiju.

„Ali ako biste se bavili nekom zaverom, možete zamisliti da su zapadni lideri hteli da ćućore jedan sa drugim pre nego što počnu bilo kakve kontakte sa nama“, dodao je Putin u šali. Ruski lider je istovremeno naglasio da pitanje poziva nije važno. „Bitno je nešto drugo: istina o istoriji i užasnoj tragediji koja je zadesila čovečanstvo tokom Drugog svetskog rata. To nikada ne smemo zaboraviti, ne smemo izdavati te događaje i izdati naše pretke, naše očeve i dedove. To ne treba da radimo“, dodao je Putin.

Ranije je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio da francuski poziv na komemoraciju nije inicijalno podrazumevao dolazak zvanične delegacije Moskve na te događaje. Svetski lideri okupili su se juče u Portsmutu, na jugu Velike Britanije, kako bi obeležili 75. godišnjicu najveće pomorske invazije u istoriji, takozvanog Dana D.

O događajim a vezanim za „Huavej“

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da bi pokušaji SAD da izguraju kineskog giganta Huavej sa svetskog tržišta mogli biti prvi znak dolaska novog tehnološkog rata. „Uzmite situaciju u vezi sa kompanijom Huavej. Postoje pokušaji ne samo da se ona osujeti, nego da se golom silom izgura sa globalnog tržišta. U nekim krugovima to nazivaju prvim tehnološkim ratom predstojeće digitalne ere“, rekao je Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Predsednik Rusije je podsetio na suprotstavljanje pojedinih zemalja projektu „Severni tok 2“ i naveo da je takva destruktivna tendencija, prema kojoj je sve dozvoljeno, ugrozila ne samo tradicionalna tržišta energetsko, sirovinsko, robno, nego i nove sektore.

Ministarstvo trgovine SAD je sredinom maja upisalo kinesku kompaniju Huavej na crni spisak, na osnovu kojeg onemogućava kompaniji da kupuje komponente i tehnologiju američkih proizvođača. Huavej se nalazi i na spisku kompanija kojima je zabranjeno da posluju s američkim preduzećima bez odgovarajućih licenci. Gugl je već obustavio saradnju s kineskom kompanijom u sferama koje se tiču prenosa opreme i tehničkih usluga.

O dolaru i krizi globalnog finansijskog sistema

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je poverenje prema dolaru širom sveta u opadanju, te da je neophodno revidirati njegovu ulogu, budući da je američka valuta postala instrument pritiska na ceo svet. Kako je rekao, velika greška Amerikanaca jeste što su sami sebi uništili svu prednost koju su stekli još od osnivanja aktuelnog finansijskog Bretonvudskog sistema.

„Taj sistem je formiran još pre 75 godina. Potom je usaglašen i Jamajski valutni sistem, koji je dodatno potvrdio prioritet dolara u odnosu na druge svetske valute. Međutim, tada nije rešen glavni problem, a to je da se postigne balans valutnih odnosa. U međuvremenu su se pojavili novi ekonomski centri, porasla je uloga regionalnih valuta i promenio se balans snaga i interesa“, ukazao je.

Putin je takođe rekao da je uprkos rastu globalne ekonomije, aktuelni model međunarodnih trgovinskih odnosa u krizi. „Formalno, u poslednje vreme rast globalne ekonomije propraćen je pozitivnim ciframa. Od 2011. do 2018. godine zabeležen je konstantan rast ekonomije od oko 2,8 odsto. Međutim, prema našem mišljenju, a to misle i drugi svetski lideri, potrebno je otvoreno priznati da je model ekonomskih odnosa u krizi“, upozorio je.

Ruski predsednik je rekao da se problemi gomilaju već nekoliko desetina godina, te da su oni postali daleko ozbiljniji i veći nego ikada do sada. Putin je rekao i da je globalna trgovina prestala da bude bezuslovni pokretač svetske ekonomije izbili su trgovinski ratovi, a protekcionizam je sve prisutniji. Pozivajući se na podatke Svetske banke i MMF-a, Putin je ocenio da je do krize 2008. i 2009. godine odnos svetske trgovine i globalnog bruto društvenog proizvoda bio u stalnom porastu. Međutim, danas to nije slučaj. „To je činjenica, tog rasta više nema. Nakon 2008. godine te brojke nikada više nisu ponovljene“, konstatovao je Putin.

Ruski predsednik je takođe rekao i da je monopolizacija novog tehnološkog talasa glavni izvor nestabilnosti u svetu. Kako je pojasnio, postoji namera da se pristup novim tehnologijama ograniči, da samo odabrani imaju priliku da je koriste, što i stvara globalnu nejednakost. „U toku je pokušaj da se stvore dva sveta, a procep između njih je sve veći. Dok jedni imaju pristup najnovijim sistemima obrazovanja, zdravstva, kao i najnovijim tehnologijama, drugi to nemaju, a šansa da se te zemlje izvuku iz siromaštva je sve manja“, ukazao je. Kao primer je naveo i da preko 800 miliona ljudi na svetu nemaju pristup pijaćoj vodi, što je oko 11 odsto ukupnog stanovništva. „Sistem koji se bude zasnivao na nepravdi, nikada neće biti stabilan“, zaključio je.

O „Severnom toku 2“

Glavni protivnici izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ su oni koji su navikli na to da im je sve dozvoljeno, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin. „Taj gasovod ne odgovara interesima onih koji su navikli na to da njihove račune plaćaju drugi. Ti ljudi će se beskonačno truditi da torpediraju sve slične projekte“, rekao je. Putin je istakao i da „Severni tok 2“ u potpunosti odgovara nacionalnim interesima svih učesnika u tom projektu.

„Cilj ovog projekta jeste da se podigne energetska bezbednost Evrope i u skladu je sa interesima i Evrope i Rusije. Da to nije slučaj, mi ne bismo imali partnere u realizaciji ovog projekta“, ocenio je. Podsetimo, projekat izgradnje „Severnog toka 2“ podrazumeva postavljanje dva kraka cevovoda od Rusije do Nemačke, kojim bi se dopremalo 55 milijardi kubnih metara gasa. Plan je da se cevovod izgradi do kraja ove godine.


Izvor: Agencije, CEOPOM Istina

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Putin o nuklearnom oružju, Danu „D“, Huaveju, dolaru…

* Obavezna polja