nenad radicevicФРАНКФУРТ, ХАЈДЕЛБЕРГ – То што је „Зидојче цајтунг” добавио и у сарадњи с другим медијима објавио део документације, која разоткрива да је на стотине политичара, пословних људи, славних личности и њихових рођака и блиских пријатеља користило фиктивне фирме у пореским рајевима, донело је овом минхенском дневном листу неизмерно велики углед. Међутим, има и оних који се све гласније питају да ли заправо „Зидојче цајтунг”, „Гардијан”, „Монд”, Међународни конзорцијум истраживачких новинара и остали новинарски тимови који анализирају такозване Панамске папире заправо раде у складу са западном политичком агендом, па износе безмало искључиво прљави финансијски веш функционера Русије, Кине и афричких и азијских земаља и тек само по којег европског званичника.

Због тога бивши британски дипломата, а сада активиста за људска права Крејг Мари у свом коментару истиче да је онај који је баш „Зидојче цајтунгу” доставио 11 милиона докумената панамске адвокатске компаније „Мосак Фонсека” заправо погрешио, јер западни корпоративни медији опет неће објавити финансијске тајне један одсто најбогатијих на Западу. Према његовом мишљењу, то се види и на примеру лондонског „Гардијана” и Би-Би-Сија, за које је прва велика прича била објављивање материјала о руском председнику Владимиру Путину и његовом пријатељу челисти Сергеју Ролдугину.

Иако верује у истинитост приче, Мари се пита зашто је фокус баш на Русији, када је руско богатство само један мали део новца скривеног преко „Мосак Фонсека”.

У свом објашњењу методологије по којој су претраживани милиони докумената, „Зидојче цајтунг” је истакао да су претраживана имена повезана с кршењем режима санкција Уједињених нација, а слично је истакао и „Гардијан”, додавши да су у фокусу биле земље као што су Северна Кореја, Русија, Сирија и Зимбабве.

Према Маријевој оцени, то како корпоративни медији филтрирају информације о клијентима „Мосак Фонсека” директно следи политику западних влада. После прекјучерашњег објављивања спорних трансакција сарадника и рођака Путина, кинеског председника Си Ђинпинга, сиријског председника Башара ел Асада и азербејџанског председника Илхама Алијева, јуче је уследило откриће „Монда” да су сарадници лидерке француске крајње десничарске странке Национални фронт Марин ле Пен успоставили офшор систем којим су уз помоћ лажних компанија и рачуна извлачили новац из Француске, како им француске службе за борбу против прања новца не би ушле у траг.

„Нема апсолутно ни помена о томе да су адвокатску канцеларију ’Мосак Фонсека’ користиле огромне западне корпорације или западни милијардери – који су главни клијенти. И ’Гардијан’ је брзо истакао да ће ’већина процурелог материјала остати тајна’”, истиче некадашњи британски амбасадор у Узбекистану, сматрајући да се то могло и очекивати јер материјал већином анализира Међународни конзорцијум истраживачких новинара, који финансира амерички Центар за јавни интегритет. „Њихови донатори су, између осталих, Фондација ’Форд’, Карнеги задужбина, Рокфелер породични фонд, Келог фондација и Фондација за отворено друштво Џорџа Сороса. Не очекујте право разоткривање западног капитализма. Прљаве тајне западних корпорација ће остати необјављене. Очекујте нападе на Русију, Иран, Сирију и понеку малену западну земљу, попут Исланда. Биће жртвован један или два остарела британска племића – неки који већ пате од деменције.”

Он истиче да у Британији ексклузивни приступ бази података имају једино „Гардијан” и Би-Би-Си, не и обични грађани. Примера ради, „Викиликс” је поверљиве документе добијене од Бредлија Менинга, Едварда Сноудена и осталих анонимних узбуњивача у целости објавио, направивши базу података коју сваки грађанин може да претражује, без новинара као посредника. То неће бити судбина „Панамских папира” иако је ово најобимнија документација која је икада процурила.

Afera-Panamski-papir

„Шта када би они у бази података ’Мосак Фонсека’ претражили власнике свих корпоративних медија и све уреднике и новинаре на високим позицијама у корпоративним медијима? Шта када би у бази података ’Мосак Фонсека’ претражили све најзначајније људе у Би-Би-Сију? Шта када би претражили сваког донатора Центра за јавни интегритет и њихове компаније? Шта када би претражили сваку компанију која је регистрована на западним берзама и када би ушли у траг сваком западном милионеру? То би било много интересантније. Знам да су Русија и Кина корумпиране, то ми не морате говорити”, истиче Мари и пита се шта би било када би на Западу дозволили људима да виде стварне податке.

Додуше, Међународни конзорцијум истраживачких новинара је јуче објавио да ће до краја маја објавити сва имена корисника, клијената и сувласника офшор компанија који се помињу у документацији, истичући при том да пословање преко фиктивних фирми у пореским рајевима није нелегално, али је подесно за избегавање пореза и скривање порекла новца, нарочито оног стеченог криминалним радњама.

У међувремену је откривено да је у „Панамским папирима” и име жене шпанског комесара ЕУ за енергетику и заштиту климе Мигела Аријаса Кантеа – Микаеле Демек Солис-Бомон. Она је имала фиктивну компанију у Панами, при чему је Канте, када је ступао на дужност у Европској комисији (ЕК), о томе обавестио надлежне у Бриселу, рекавши да је компанија у Панами годинама неактивна, те да тако не може да дође до сукоба интереса који би могао да утиче на његов посао. Председник ЕК Жан-Клод Јункер од тога није правио проблем, што вероватно није ни чудно, будући да се и он брани од оптужби да је у Луксембургу, док је био премијер, увео моделе за утају пореза за велике међународне корпорације и банке.

С друге стране, „Зидојче цајтунг” јуче је објавио да „најмање 28” банака у Немачкој користи услуге „Мосак Фонсека” и да је најмање 14 банака основало укупно више од 1.200 фиктивних фирми у пореским рајевима. Лист наводи да права поплава оснивања фиктивних фирми настала 2005. када је ЕУ увела регулативу по којој се од банака захтева да са пореским властима земљама ЕУ деле информације о рачунима и опорезивим приходима корисника. Међутим, многи су искористили то што се ова регулатива односи само на приватна лица, а не на компаније.

Према сазнањима овог листа, само је Дојче банка основала 426 офшор компанија, од којих је 50 и даље активно. И пре објављивања ових података, Дојче банка и хамбуршка Беренберг банка изашле су са саопштењем у којем истичу да помагање клијентима да оснују фиктивне компаније у иностранству није илегално само по себи и да су они радили у складу са свим законима и прописима који се примењују. Јуче су и швајцарска банка Креди Свис и британска ХСБЦ одбациле наводе да активно користе специјализоване адвокатске канцеларије за отварање офшор компанија како би клијентима помогле у утаји пореза.

Сандерс упозоравао на Панаму

Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што сада многи политичари упозоравају да се мора нешто учинити са пореским рајевима, амерички сенатор Берни Сандерс, који је у трци за кандидата демократа за председника САД, био је 2011. један о малобројних који је у америчком Сенату упозоравао на Панаму као проблематично место где светски богаташи скривају милијарде долара од опорезивања. Он се због тога противио да САД са Панамом склопе споразум о промоцији трговине.

„Панама је светски лидер када је у питању дозвољавање богатим Американцима и америчким корпорацијама да избегну опорезивање тако што ће сакрити свој новац у овом офшор пореском рају. Споразум о слободној трговини с Панамом ће ову лошу ситуацију учинити још гором. Сваке године ће најбогатији појединци и највеће корпорације избећи плаћање пореза у износу од 100 милијарди америчких долара тако што ће легално пребацивати свој новац у Панаму и сличне земље”, истакао је тада Сандерс.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Шта се прећуткује о „Панамским папирима“

* Обавезна поља