nenad radicevicFRANKFURT, HAJDELBERG – To što je „Zidojče cajtung” dobavio i u saradnji s drugim medijima objavio deo dokumentacije, koja razotkriva da je na stotine političara, poslovnih ljudi, slavnih ličnosti i njihovih rođaka i bliskih prijatelja koristilo fiktivne firme u poreskim rajevima, donelo je ovom minhenskom dnevnom listu neizmerno veliki ugled. Međutim, ima i onih koji se sve glasnije pitaju da li zapravo „Zidojče cajtung”, „Gardijan”, „Mond”, Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara i ostali novinarski timovi koji analiziraju takozvane Panamske papire zapravo rade u skladu sa zapadnom političkom agendom, pa iznose bezmalo isključivo prljavi finansijski veš funkcionera Rusije, Kine i afričkih i azijskih zemalja i tek samo po kojeg evropskog zvaničnika.

Zbog toga bivši britanski diplomata, a sada aktivista za ljudska prava Krejg Mari u svom komentaru ističe da je onaj koji je baš „Zidojče cajtungu” dostavio 11 miliona dokumenata panamske advokatske kompanije „Mosak Fonseka” zapravo pogrešio, jer zapadni korporativni mediji opet neće objaviti finansijske tajne jedan odsto najbogatijih na Zapadu. Prema njegovom mišljenju, to se vidi i na primeru londonskog „Gardijana” i Bi-Bi-Sija, za koje je prva velika priča bila objavljivanje materijala o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovom prijatelju čelisti Sergeju Rolduginu.

Iako veruje u istinitost priče, Mari se pita zašto je fokus baš na Rusiji, kada je rusko bogatstvo samo jedan mali deo novca skrivenog preko „Mosak Fonseka”.

U svom objašnjenju metodologije po kojoj su pretraživani milioni dokumenata, „Zidojče cajtung” je istakao da su pretraživana imena povezana s kršenjem režima sankcija Ujedinjenih nacija, a slično je istakao i „Gardijan”, dodavši da su u fokusu bile zemlje kao što su Severna Koreja, Rusija, Sirija i Zimbabve.

Prema Marijevoj oceni, to kako korporativni mediji filtriraju informacije o klijentima „Mosak Fonseka” direktno sledi politiku zapadnih vlada. Posle prekjučerašnjeg objavljivanja spornih transakcija saradnika i rođaka Putina, kineskog predsednika Si Đinpinga, sirijskog predsednika Bašara el Asada i azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, juče je usledilo otkriće „Monda” da su saradnici liderke francuske krajnje desničarske stranke Nacionalni front Marin le Pen uspostavili ofšor sistem kojim su uz pomoć lažnih kompanija i računa izvlačili novac iz Francuske, kako im francuske službe za borbu protiv pranja novca ne bi ušle u trag.

„Nema apsolutno ni pomena o tome da su advokatsku kancelariju ’Mosak Fonseka’ koristile ogromne zapadne korporacije ili zapadni milijarderi – koji su glavni klijenti. I ’Gardijan’ je brzo istakao da će ’većina procurelog materijala ostati tajna’”, ističe nekadašnji britanski ambasador u Uzbekistanu, smatrajući da se to moglo i očekivati jer materijal većinom analizira Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara, koji finansira američki Centar za javni integritet. „Njihovi donatori su, između ostalih, Fondacija ’Ford’, Karnegi zadužbina, Rokfeler porodični fond, Kelog fondacija i Fondacija za otvoreno društvo Džordža Sorosa. Ne očekujte pravo razotkrivanje zapadnog kapitalizma. Prljave tajne zapadnih korporacija će ostati neobjavljene. Očekujte napade na Rusiju, Iran, Siriju i poneku malenu zapadnu zemlju, poput Islanda. Biće žrtvovan jedan ili dva ostarela britanska plemića – neki koji već pate od demencije.”

On ističe da u Britaniji ekskluzivni pristup bazi podataka imaju jedino „Gardijan” i Bi-Bi-Si, ne i obični građani. Primera radi, „Vikiliks” je poverljive dokumente dobijene od Bredlija Meninga, Edvarda Snoudena i ostalih anonimnih uzbunjivača u celosti objavio, napravivši bazu podataka koju svaki građanin može da pretražuje, bez novinara kao posrednika. To neće biti sudbina „Panamskih papira” iako je ovo najobimnija dokumentacija koja je ikada procurila.

Afera-Panamski-papir

„Šta kada bi oni u bazi podataka ’Mosak Fonseka’ pretražili vlasnike svih korporativnih medija i sve urednike i novinare na visokim pozicijama u korporativnim medijima? Šta kada bi u bazi podataka ’Mosak Fonseka’ pretražili sve najznačajnije ljude u Bi-Bi-Siju? Šta kada bi pretražili svakog donatora Centra za javni integritet i njihove kompanije? Šta kada bi pretražili svaku kompaniju koja je registrovana na zapadnim berzama i kada bi ušli u trag svakom zapadnom milioneru? To bi bilo mnogo interesantnije. Znam da su Rusija i Kina korumpirane, to mi ne morate govoriti”, ističe Mari i pita se šta bi bilo kada bi na Zapadu dozvolili ljudima da vide stvarne podatke.

Doduše, Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara je juče objavio da će do kraja maja objaviti sva imena korisnika, klijenata i suvlasnika ofšor kompanija koji se pominju u dokumentaciji, ističući pri tom da poslovanje preko fiktivnih firmi u poreskim rajevima nije nelegalno, ali je podesno za izbegavanje poreza i skrivanje porekla novca, naročito onog stečenog kriminalnim radnjama.

U međuvremenu je otkriveno da je u „Panamskim papirima” i ime žene španskog komesara EU za energetiku i zaštitu klime Migela Arijasa Kantea – Mikaele Demek Solis-Bomon. Ona je imala fiktivnu kompaniju u Panami, pri čemu je Kante, kada je stupao na dužnost u Evropskoj komisiji (EK), o tome obavestio nadležne u Briselu, rekavši da je kompanija u Panami godinama neaktivna, te da tako ne može da dođe do sukoba interesa koji bi mogao da utiče na njegov posao. Predsednik EK Žan-Klod Junker od toga nije pravio problem, što verovatno nije ni čudno, budući da se i on brani od optužbi da je u Luksemburgu, dok je bio premijer, uveo modele za utaju poreza za velike međunarodne korporacije i banke.

S druge strane, „Zidojče cajtung” juče je objavio da „najmanje 28” banaka u Nemačkoj koristi usluge „Mosak Fonseka” i da je najmanje 14 banaka osnovalo ukupno više od 1.200 fiktivnih firmi u poreskim rajevima. List navodi da prava poplava osnivanja fiktivnih firmi nastala 2005. kada je EU uvela regulativu po kojoj se od banaka zahteva da sa poreskim vlastima zemljama EU dele informacije o računima i oporezivim prihodima korisnika. Međutim, mnogi su iskoristili to što se ova regulativa odnosi samo na privatna lica, a ne na kompanije.

Prema saznanjima ovog lista, samo je Dojče banka osnovala 426 ofšor kompanija, od kojih je 50 i dalje aktivno. I pre objavljivanja ovih podataka, Dojče banka i hamburška Berenberg banka izašle su sa saopštenjem u kojem ističu da pomaganje klijentima da osnuju fiktivne kompanije u inostranstvu nije ilegalno samo po sebi i da su oni radili u skladu sa svim zakonima i propisima koji se primenjuju. Juče su i švajcarska banka Kredi Svis i britanska HSBC odbacile navode da aktivno koriste specijalizovane advokatske kancelarije za otvaranje ofšor kompanija kako bi klijentima pomogle u utaji poreza.

Sanders upozoravao na Panamu

Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što sada mnogi političari upozoravaju da se mora nešto učiniti sa poreskim rajevima, američki senator Berni Sanders, koji je u trci za kandidata demokrata za predsednika SAD, bio je 2011. jedan o malobrojnih koji je u američkom Senatu upozoravao na Panamu kao problematično mesto gde svetski bogataši skrivaju milijarde dolara od oporezivanja. On se zbog toga protivio da SAD sa Panamom sklope sporazum o promociji trgovine.

„Panama je svetski lider kada je u pitanju dozvoljavanje bogatim Amerikancima i američkim korporacijama da izbegnu oporezivanje tako što će sakriti svoj novac u ovom ofšor poreskom raju. Sporazum o slobodnoj trgovini s Panamom će ovu lošu situaciju učiniti još gorom. Svake godine će najbogatiji pojedinci i najveće korporacije izbeći plaćanje poreza u iznosu od 100 milijardi američkih dolara tako što će legalno prebacivati svoj novac u Panamu i slične zemlje”, istakao je tada Sanders.


Izvor: Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Šta se prećutkuje o „Panamskim papirima“

* Obavezna polja