Milo Đukanović sprema odstupnicu, prebacuje crnogorske pare u Tursku i uzima turske specijalce da ga čuvaju.

Sporazum o zastupanju crnogorskih državljana u turskim ambasadama širom sveta, u državama u kojima nema crnogorskih ambasada je samo jedan u nizu tursko-crnogorskih dilova, koje je Milo u poslednje vreme napravio. Tokom epidemije koronavirusa Milo je upravo od Turaka primio kontigent humanitarne pomoći, dok je ponuđenu pomoć iz Srbije odbio.

Milo Đukanović nema poverenje u svoje najbliže ljude, zato je dogovorio da u slučaju krize u Podgoricu dolazi tim turskih specijalaca koji bi preuzeli odgovornost za njegovu bezbednost. Osim toga turske bezbednosne službe su vrlo diskretno formirale prsten obaveštajne zaštite Mila Đukanovića. Milo se oslanja na Tursku i po pitanju lične bezbednosti ali i po pitanju kapitala i moguće odstupnice ukoliko u Crnoj Gori izbiju nemiri te bude morao da je napusti.

Predsednik Crne Gore nije više omiljen na Zapadu. On je sve više viđen kao balast kome žele da što pre vide leđa. Njegovi brodovi se plene po evropskim lukama, a zapadni mediji o njemu pišu kao o poslednjem komunističkom diktatoru u Evropi.

Američka ambasadorka u Crnoj Gori Džudi Rajnke optužila je crnogorske vlasti da rade isključivo u ličnom interesu a na štetu naroda, te da 90% građana Crne Gore smatra da je sistem korumpiran. Trampova administracija Mila tretira kao bivšeg saveznika klintonove administracije s kojim ne želi da ulazi ni u kakve dilove. Identitetsko pitanje, koje je Milo samoinicijativno pokrenuo bez pritisaka sa Zapada, je njegov poslednji pokušaj da se održi na vlasti preko konfrontiranja crnogorskog društva.

Milo Đukanović sa specijalcima (fotomontaža) – Izvor: Vidovdan

Sukob sa Srpskom crkvom je doveo do usijanja crnogorsko društvo, doveo je Crnu Goru do ivice građanskog rata. Uklanjanjem Srba iz crnogorske vojke i uvođenjem namesto njih Šiptara i nesrba, Milo jasno poručuje u kom pravcu će krenuti Crna Gora ukoliko dođe do nemira u toj zemlji. Ipak, Đukanović ne planira da ga zatekne građanski rat u Crnoj Gori. Zato je počeo da oprema svoju luksuznu hacijendu na obali Basfora u evropskom delu Turske u elitnom naselju Istambula gde planira da se skloni ukoliko izbiju nemiri u Crnoj Gori. Takođe, pošto nema poverenje u Zapad, novac je počeo da prebacuje u turske banke.

Milu je jasno da mu ne vredi da beži na Zapad jer će ga tamo uhapsiti, a sa Rusijom je odavno pokvario dobre odnose jer je ušao u NATO i uveo sankcije Rusiji iako im je obećavao suprotno, i mada je pokušavao u poslednje vreme da ih popravi, Rusi mu nisu oprostili što ih je izdao.

Usiljeni dobri odnosi sa Turskom, koja prolazi kroz ekonomsku krizu, i kojoj je dobrodošao Milov kapital, su zapravo poslednja slamka spasa za diktatora Đukanovića. Milo se nada da će parama kupiti lojalnost Erdogana, a naklonost Turskog establišmenta jačanjem turske pozicije na Balkanu preko brojnih aranžmana u  Crnoj Gori.

No ne treba zaboraviti da je Milo na isti način prevario i Zapad i Rusiju, pa je pitanje da li će Turci kao iskusni trgovci, nasesti na ovaj Milov performans. U svakom slučaju, Turska će možda biti poslednja destinacija na koju će Milo Đukanović otputovati.


Izvor: Vidovdan

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Sprema li Milo odstupnicu u Tursku?

* Obavezna polja