Današnja Politika (9. maj 2020) pojavila se sa naslovnim tekstom „Rezolucija 1244 treba da bude zamenjena novom“ (str. 1 i 6). Pod tim naslovom objavljen je intervju sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Bocan-Harščenkom povodom Dana pobede nad fašizmom. Najveći deo interjua tiče se samog povoda, da bi u njegovom poslednjem, manjem delu ambasadoru bila postavljena i tri pitanja povodom Kosova i Metohije. Naslov pod kojim je intervju objavljen nema veze sa glavnom temom razgovora, ali nema veze ni sa sadržajem ambasadorovog odgovora na pitanja o situaciji povodom Kosova i Metohije. Naime, naslovom se čitaocu sugeriše da zvanična Rusija misli da „Rezolucija 1244 treba da bude zamenjena novom“, što je u suštoj suprotnosti sa odgovorima na postavljena pitanja.

Najpre, na pitanje o budućim pregovorima i mogućim učešćem ruskog predstvnika, ambasador jasno kaže da je za tako nešto „potreban pre svega poziv Beograda“ i nastavlja: „Pri tome, sam pregovarački proces treba da se vodi u razumljivom, za nas prihvatljivom međunarodnom okviru, na osnovu Rezolucije SB UN 1244 i treba da ima prihvatljivu formu i sadržaj“. Na pitanje o „podeli Kosova“ ambasador daje pravi diplomatski odgovor, koji vodi računa i o prethodnom temeljnom stavu i o današnjem ševrdanju srpske zvanične politike: „Održiv rasplet kosovskog pitanja ostvariv je samo kao rezultat uzimanja u obzir izbalansiranih uzajamnih interesa, kompromisa – na osnovu međunarodnog prava, bez nametanja spoljnih šema i vremenskih okvira.“ Najzad, ko stigne do poslednjeg pitanja i poslednjeg odgovora zaprepastiće se stepenom krivotvorenja koji je sadržan u naslovu intervjua. Na pitanje o ulozi Saveta bezbednosti UN u ostvarivanju „pravnog rešenja“, ambasador je, pored podvlačenja značaja ovog foruma UN, rekao: „Definitivno rešenje kosovskog pitanja treba da bude utvrđeno u SB UN donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila važeću Rezoluciju 1244“. Znači, za razliku od nagovora Politikinog naslova „Rezolucija 1244 treba da bude zamenjena novom“, ambasador jasno govori o „definitivnom rešenju“ utvrđenom u SB, koje bi se po prirodi stvari formalno zaokružilo „novom rezolucijom“ kao zamenom za važeću  Rezoluciju 1244.

Šta je Politici trebalo da u naslov intervjua stavi ovaj falsifikat? Njoj to ništa nije trebalo, ali jeste Aleksandru Vučiću, kome je Politika samo poslužila, ili mu se namestila na uslugu. U svojim raznim zvaničnim svojstvima od 2013. godine, od Prvog briselskog sporazuma, Vučić ne pominje Rezoluciju SB UN 1244, jer je bezočno krši, kao i Ustav Srbije. Tim „sporazumom“ on se odrekao efektivnih funkcija Srbije na Kosovu i Metohiji i sve ih preveo u pravni poredak lažne države „Kosovo“. Uz to, prihvatio je i obavezu da na kraju nekakvog pregovaračkog procesa prihvati de jure priznanje tog “Kosova“. Njemu nikada nisu smetala upozorenja i kritike takvih činova unutar zemlje, jer je zaveo ličnu strahovladu. Ali, smetnju mu  predstavlja često ponavljani zvanični stav Rusije – od Putina preko Lavrova do danas Bocan-Harščenka – da ova uticajna članica SB UN insistira na Rezoluciji 1244 kao jedinom legalnom okviru „političkog rešenja“ kako doslovce u njoj i piše. Stoga zvanični Beograd izbegava da u završnoj fazi pregovora, koja je na pragu, pozove Rusiju da imenuje svog „specijalnog predstavnika“ kako su to učinile SAD i EU. Šta bi taj neko radio na pregovorima o predmetu koji Vučić tretira kao privatnu stvar. Od njihovog ishoda, naime, direktno zavisi podrška SAD i EU njegovoj doživotnoj vladavini.

Aleksandar Bocan Harčenko

Uostalom, upravo je Aleksandar Bocan-Harščenko bio član međunarodne trojke (SAD-Rusija-EU) u jednoj fazi pregovora (jesen 2007) kada je delegacija Srbije vodila državnu a ne privatnu politiku povodom Kosova i Metohije.

Ako je ambasador Bocan-Harščenko u svom intervjuu naveo dve neprijatne stvari za Vučića – podsećanje na izostanak poziva Rusiji za učešće na pregovorima i Rezoluciju 1244, i ako Politika nije mogla da cenzuriše njegove jasne odgovore, onda joj je jedino preostalo da naslovom falsifikuje pravi odgovor. Poslužila se trikom nomen est omen (u imenu je znak) sugerišući poželjno (a ne doslovno)) značenje ambasadorovih reči.

Kako vreme prolazi, i kako se bliži čas gole istine Vučićevog brižno pripremanog nedela, može se očekivati još sijaset ovakvih medijskih finti čiji je cilj stavljanje poveza preko očiju srpske javnosti. Jedini odgovor koji kreator scenarija i medijski izvođači zaslužuju jeste – iš bre, ne laži! Ako se ovaj scenario ne može sprečiti, bar će za njega ostati da važi izreka: nije meni što me lažeš, nego što misliš da ti verujem. Iz takvog stava može da se izrodi i pravi odgovor na ovu politiku laži i prevare.


Izvor: Srbija i svet

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Sramni gaf Politike

* Obavezna polja