Председник Алесксандар Вучић изјавио је вечерас да Србија нема важнију потребу од мира и добросуседских односа, али да „моли друге да то не разумеју као слабост”, зато што је Србија знала како се оружјем брани слобода и током Првог светског рата, што ће поново „сазнати други угрози ли је неко”. Он је на свечаној академији поводом 100 година од завршетка Првог светског рата у Центру „Сава” подесетио да је на данашњи дан 1918, окончана трогодишња окупација Србије.

„Доћи до Београда значило је доћи до слободе, вратити се слободи. Према подацима Конференције мира 1919. године, Србија је изгубила 28 одсто целокупног становништва. Када бисмо сваком од наших погинулих предака одржали само један минут ћутања, ћутали бисмо 866 дана, губици који су процентуално највиши у историји ратовања”, казао је Вучић.

„Данас, 100 година након велике и предивне победе, патње и страдања, стоји усправна и поносна Србија. Суочени смо са недаћама, али се руководимо својом борбом да Србија остане слободна и војно неутрална”, рекао је Вучић.

Он је додао и да нико за собом није „оставио толики дуг као та војска сељака, оних који су код куће оставили плугове и косе, и који су отишли у историју”, а да је Србија данас доказ „да ли је све то вредело”.

„Сада је наш ред да покажемо да (та жртва) јесте вредела. Све остало би обемислило наш рад, све остало би било скрнављење успомена на њих. Србија напокон упознаје своје мане и своје врлине, увећавамо своје благостање, уважавајући друге и поштујући себе. Београд ћемо учинити лепшим и богатијим, као и осталу Србију”, рекао је Вучић, преноси Бета.

У Великом рату победили су мали људи

„После пробоја Солунског фронта, Прва армија војводе Петра Бојоивића гонила је непријaтеља из часа у час, из јуриша у јуриш, ослобађала у истом даху југ Србије од Врања, Владичиног Хана, Грделице и Лесковца до Ниша, из кога су окупаторске снаге истеране 12. октобра 1918.године”, рекао је на свечаности Вучић и додао да је за само 46 дана српска војска у ослободилачком налету прешла пут од Солуна до Београда, када су комите у рану зору на данашњи дан ушле у Беогард као претходница Прве армије.

Вучић је истакао да су негде у овом граду, међу успоменама које су толико пута надзидане, у улицама које су прешле преко векова, у свом том превирању у историји магичној колико и сам град постоји још тај стари траг – Прва армија, новембар, Бојовић, слобода и Београд.

„Име које загрми као гром из ведра неба, тако га је описао Црњански. Непуних 37 месеци од херојске одбране Београда октобра 1915. године легендарна команда мајора Драгутина Гавриловића напокон је изрвшена ‘образ Београда, наше престсонице’ има да буде светао’“, рекао је Вучић.

Он је истакао да су пустош опљачканог града, ватру и дим запаљених магацина, у осветничком бесу срушену железничка станица, уз већ раније гранатиране најзначајније институције српског идентитета и културе, од Саборне цркве и САНУ, до Народног музеја, Народног позоришта, порушене цркве Ружице, школа и хотела, затекли ослободиоци Београда иза окупаторске војске која се повлачила.

„Али, затекли су и неуништиви слободарски дух грађана који су од Славије до Калемегдана пред победничким јединицама српске војске постављали тепихе од цвећа. Доћи до Београда значило је доћи до слободе, ући у Београд је било вратити Србију себи и својој деци”, рекао је председник Србије.

Истакао је да су „у Великом рату победили мали људи, обични, без великих школа, често малени по стасу и годинама, од осмогодишњег сирочета Момчила Гаврића, добровољца и најмлађег подофицира на свету, до 1.300 каплара прославлене јединице чије је гесло било ‘Ни корака назад’“.

„Мањи број њих дочекао је крај рата, заједно с редовном војском у једној мисли и осећању одазвали су се читавим својим бићем, наредби коју је пред Солунски фронт издао војвода Живојин Мишић с непокољебљивом вером и надом ‘Јунаци, напред у отаџбини’. Нису они тада само на сандуке са муницијом исписали оно чувено ‘Не штеди’. Мало је то било за њих, за Србију, за Београд који је чекао. Написали су то ‘Не штеди’ сваки од њих на своје груди, своје животе, верујући да постоји оно што вреди баш толико да се живот да расипнички, без страха И икакве резерве. Београд је толико вредео, Србија је толико и још више вредела. Била је то цена слободе”, казао је Вучић.

Истакао да је да су родољубље, јунаштво и врлине учинили да Срби из Првог светског рата изађу као победници. „Глава непријатеља, немачки цар Вилхелм, рекао је да је штета што тај мали народ није мој савезник”, рекао је Вучић и додао да су и непријатељи знали да цене Србе и њихов морал.

Додао је и да је Велики рат створио и велика пријатељства и бројне поштоваоце Србије и подсетио и да је француски маршал и почасни војвода српске и југодсловснске војске Франше д’Епере говорио о Србима као о сељацима који су се без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих.

„Због њих сам горд што сам их предводио раме уз раме с војницима Француске”, цитирао је Вучих речи француског маршала. Он је подсетио и на Енглескињу Флору Сендс, првог странца и прву жену официра у српској војсци, која се још тада супротстављала негативним представама у Великој Британији о српском народу.

Србија мора, рекао је Вучић, да упише и грчког државника Елефтериос Венизелоса, који је упркос противљењу краља Грчке омогућио српској војсци да се безбедно евакуише на Крф и опорави за офанзиву и ослобађање земље.

„Наше мислли су вечерас упућене и руском цару Николају Другом, Арчибалду Рајсу и америчком председнику Вудроу Вилсону, који је за „Њујорк тајмс” 18. јула 1918. године дао изјаву под насловом ‘Славимо Косово као дан части’. С пијететом се сећамо британског генерала Ернеста Трубриџа, који је бранио Београд са Србима 1915. године, прошао Албанску голготу, а затим ушао у ослобођени Београд”, рекао је председник Србије, преноси Танјуг.

„Заспанка за војнике”

Српски војници у униформама, постројени у два шпалира, са заставама у рукама, дочекивали су званице које су црвеним тепихом улазиле у „Сава центар”. Они су и у Великој дворани овог здања подсетили да успомене на чувену Моравску дивизију, срце војске Краљевине Србије, и Други гвоздени пук, баш као и на све друге борце, који су својим животима бранили отаџбину и извојевали слободу у Великом рату, никада не бледе. То је потврдио богат програм свечане академије приређене поводом стогодишњице ослобођења Београда у Првом светском рату.

На почетку је интонирана химна „Боже правде”. Публика која је до последњег места испунила дворану видела је кратак филмски запис о догађајима у нашој земљи за време рата, затим се чула и насловна тема филма „Заспанка за војнике” названа „Најдужа ноћ”. Њом је одата почаст палим борцима. Композицију је у пратњи Симфонијског оркестра и Хора РТС-а извела Александра Ковач. Дириговао је маестро Бојан Суђић. Круна академије била је премијера филма „Заспанка за војнике”, у режији Драгана Антонијевића и по сценарију Наташе Дракулић. Посетиоци су на дар добили це-де „Србија у Великом рату 1914–1918”.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Стогодишњица ослобођења Београда у I светском рату

* Обавезна поља