Силеџијско понашање не може да прође, силеџије и батинаши не могу и неће бити будућност Србије, поручио је данас председник Србије поводом напада и повређивања две новинарке ТВ Пинк на протесту који су организовале Двери.

Вучић је рекао да је посетио две новинарке у болници, и навео да је Гордана Узелац добила ударац између браде и уха и потрес мозга, док Мара Драговић има напрснуће ребра”.

Овакву вест емитовала је новинска агенција Танјуг 17. септембра ове године. “На питање о нападу на новинаре на инаугурацији испред Скупштине, Вучић је рекао да је било и драстичнијих напада на новинаре.

– Имали смо драстичније нападе на новинаре, које волите да пренебрегнете зато то не деле ваше политичке ставове. Па се надам да они неће бити одвојен случај, а ту су напади песницама у главу и врат дамама само зато што другачије мисле, навео је председник, алудирајући на летошњи инцидент код ТВ Пинк у Београду”.

Ову вест емитовао је такође Танјуг пре отприлике 20 дана.

Да је, рецимо, после сопствене инаугурације председник рекао: “Силеџијско понашање не може да прође, силеџије и батинаши не могу и неће бити будућност Србије”, све би било у савршеном у реду зато што је сваки силеџија у суштини силеџија, био он опуномоћени члан Двери или опуномоћени члан СНС. Исто важи и за новинаре – сваки новинар је у суштини новинар, био он са Пинка, био он из Данаса, НИН-а, Инсајдера или са Н1.

Председник, међутим, поседује једну малу ману, ма колико деловао као човек без мана: има много више разумевања за своје новинаре, него за такозване туђинске, али је много већи проблем што има много више разумевања за своје силеџије, него за туђе силеџије.

– Наше силеџије су момци за пример, спортисти, не пију, не пуше, не пишу, обожавају реформе, и ви их не волите само зато што другачије мисле. Ми смо поносни не само што имамо силеџије за пример, него и што имамо силеџије који мисле. Мисле (дугачије), али постоје. Силеџија који мисли и гледа у будућност далеко је бољи од затуцаних силеџија који гледају у прошлост и не мисле као ми – ово никада није рекао председник, и није пренео Танјуг, али немојте бити убеђени да то није рекао председник и да није пренео Танјуг.

 

Силеџија из СНС је нека врста Роденовог “Мислиоца”: набилдован је и замишљен. Силеџија из СНС сматра се ремек делом уметности позног 19. века, раног 20. века и седамнаесте године 21. века.

Роден би, да је којим случајем у пуној снази, силеџију из СНС, такозваног “Силеџију мислиоца”, извајао мало другачије: не би он представљао нагог мушкарца који замишљен седи с руком на бради, већ спортски елегантно обученог мушкарца са наочарима за сунце који мишићавом левом руком дави фоторепортера и у том тренутку размишља о свим аспектима болних реформи.

А болне су тол’ко да бол морају осетити сви грађани и новинари који тај бол већ не осећају по дифолту, чим се помену реформе.

– Оће да боли код Чика Зубе? – питају они који иду код зубара.

– Наравно! – одговоре им суморни и храбри тумачи зубарске стварности.

– Оће да боле реформе? – питају председника Вучића они који верују у будућност.

– Наравно! – каже хладнокрвно и храбро председник Вучић, који, ето, има и силеџије из врсте Роденов “Мислилац” који марљиво раде на томе да – ако већ не осећате да реформе боле – то експресно осетите.

У питању је дан када ће председник Вучић објавити књигу “Све председникове дијагнозе”, где ћете бесплатно моћи да сазнате – ако вас на пример боли што вас је неки СНС “Силеџија мислилац” давио захватом познатијим као “крагна” – да није у питању ништа страшно, класичан реформски бол, сличан фантомском болу. Боли, а уствари не боли.

– Шта је са вама? – питаће вас др Вучић по уласку у ординацију.

– Имам неки фантомски бол! – рећи ће пацијент.

– А кад сте приметили прве симптоме фантомског бола? – питаће примаријус др Вучић.

 

– Седео сам једне ноћу својој кући у Херцеговачкој улици, онда ме је неки фантом везао за бандеру, одузео ми мобилни и срушио ми кућу – причаће пацијент, узбуђено.

– Видите, није то фантомски бол! Мада личи због тих фантома, али најбоље би било да о томе никоме не причате! Прогласиће вас лудим! То вам је, да вам каже доктор, класичан реформски бол. Болело вас је да би свима нама било боље, болело вас је због Савске променаде и Београда на води. Фактички, није вам ништа! – објасниће председник како изгледа типичан реформски бол, кључно поглавље књиге “Све председникове дијагнозе”.

Међутим, ако је председнику потребно да докаже како је људима који спроводе реформе, укључујући и новинаре који спроводе реформе, далеко теже него осталима који реформе само трпе, он ће дијагнозу поставити одокативно, на лицу места.

– Ми имамо потрес мозга и напрсло нам је ребро! – рећи ће председник, па ако неко икада докаже да то није тако, јер су дијагнозе ипак егзактна ствар, за разлику од реформи, тај ће бити проглашен лудим. Иако је кључно питање српских реформи: “Ко је овде луд?”


Извор: Н - 1

Оставите коментар

Оставите коментар на Све председникове дијагнозе

* Обавезна поља