Шампањац је пенушаво вино које се производи накнадним врењем вина у боци у којој се ослобађа угљен диоксид, мада у СНС верују да је шампањац пенушаво вино које се производи накнадним врењем вина у боци у којој се ослобађа пампур који обично погоди неког у главу.

Напредњак је, са друге стране, запенушана особа која се производи накнадним врењем радикала у којој се ослобађа све на шта наиђу, од месне заједнице до Београда.

И то је на први поглед једина сличност између шампањца и напредњака, две различите текућине чије судбине се сваке године све више укрштају.

Пола деценије пошто је својеручно и својеножно спасавао децу из снега, Александар Вучић је пре неки дан спасао већу групу новинара од шампањца, једне врсте течног снега који се сипа у дугуљасте чаше.

– Немој да погодиш неког новинара! – викнуо је најпре председник Вучић овлашћеном отварачу шампањца у штабу СНС, који је успео да отвори шампањац без жртава у редовима непријатељске живе (седме) силе, иако се јасно видело да је циљао оног са Н1.

– Ако не можеш да погодиш новинара Н1 једним пампуром, покушај са рафалном паљбом! – пише у приручнику “Како најлакше отворити шампањац у изборној ноћи пред 100 новинара од којих је један са Н1”, па је овлашћени отварач шампањца у штабу СНС уперио отворену флашу ка седмој сили и почео да прска равномерно, мислећи да ће тако сигурно погодити оног кога треба, али се испред њега својим телом испречио председник Вучић и тако спречио масакр сличан “Тексашком масакру моторном тестером”, који је имао радни назив: “Напредњачки масакр хладним шампањцем”.

Тако да ваља очекивати да ће она фонтана на Калемегдану чији је централни део скулптура “Борба рибара са змијом” бити замењена фонтаном “Напредњак који се бори са флашом шампањца”.

Из те ситуације у штабу СНС јасно се видело да просечан напредњак чак и од једног обичног отварања шампањца уме да направи животну драму. Наравно, животну драму са хепиендом, и то само захваљујући традиционалној прибраности председника Вучића у свим ситуацијама.

– Да није било председника, ко зна како би се све ово завршило – рекли су очевици из штаба СНС који су присуствовали тој специфичној талачкој ситуацији која је почела тако што се председник сетио да имају два шампањца, и да један треба да се отвори за Београд, а други за Бор, Севојно и Аранђеловац.

– Умал’ изгибосмо због Севојна! – објаснили су новинари када су напуштали СНС штаб.

Једино је Драган Ј. Вучићевић, док је посматрао снимак човека који држи флашу шампањца на готовс у непосредној близини председника Вучића, у глави већ имао хит за сутрашњу насловницу Информера: “Атентат! Вучића покушали да ликвидирају пампуром!”

И као што је новинаре спасао од сопственог шампањца, тако је председники Вучић и Београђане спасао од сопственог Синише Малог, јер откад је Александар Вучић у мају прошле године изјавио да Синиша Мали неће бити градоначелник Београда, напредњаци су добили ветар у леђа, пошто са предизборним слоганом “Мали неће”, гарантовано вас ‘оће.

– Кад год кажем “Мали неће”, видим да нас ‘оће! – приметио је чак и председник Вучић, јер стара јеврејска клетва каже: “Да бог да имао Малог, па га немао”.

Тако је председник Вучић спасао грађане Београда од даље владавине Синише Малог, иначе ко зна докле би све ово потрајало.

У овом историјском тренутку за Београд од старе сентенце: “Никада не потцењуј моћ глупих људи у великим групама”, боља је једино: “Никада не потцењуј моћ Горана Весића у мањим групама са великим рејтингом”.

Међутим, откад су Горана Весића неколико сати пред изборну тишину пустили на РТС, свима је било јасно: “Никад не потцењуј моћ Горана Весића кад се дере”.

И тако се емисија “Упитник” за трен ока “претворила у “Узвичник” илити “24 децибела са Гораном Весићем”.

Када је кренуо у тај “Упитник” на РТС, Весић је самоуверено рекао: “Са’ ћете да видите како Муса дере јарца”.

И сви су мислили да ће Весић да одере Ђиласа.

Међутим, већ на почетку емисије сви су схватили да Весић не разуме шта значи народна пословица “како Муса дере јарца”, јер Весић очигледно мисли да се Муса драо на јарца ко сивоња, пошто је “ватање на галаму” опробан рецепт којим гледаоцима показујете да су аргументи на вашој страни.

“Ватање на галаму”, заправо, јесте део већ изграђеног напредњачког имиџа, пошто бирачко тело тако добија адекватну замену за оперу.

За тактику “ватање на галаму” важно је да у емисију понесете већи број разних папира чији је садржај небитан, јер они ни не служе да се читају, већ да се њима маше.

Чим почне емисија битно је да оне папире небитног садржаја стално држите у рукама и машете у правцу камере урлајући на све остале у студију. Небитно је и шта урлате, јер нико од гледалаца не прати детаље, већ је битан општи утисак.

– Што се овај Весић лепо дере! – закључило је бирачко тело, које је већ три дана касније заокружило број 1.

Наравоученије: “Никад не потцењуј запенушане особе које се добијају накнадним врењем радикала”.


Извор: Н - 1

Оставите коментар

Оставите коментар на Тексашки синдром и напредњачки шампањац

* Обавезна поља