maduro-pic510-510x340-65622У Венецуели већ месец дана бесне протести против владе Николаса Мадура, па иако се по жестини не могу упоређивати са онима у Украјини, сасвим је јасно да иза оних у Кијеву и иза насилних протеста у неколико венецуеланских градова стоји америчка администрација. То је, између осталог, индиректно признао и сам Барак Обама током јучерашње посете Мексику где је изјавио “како је недопустиво насиље које ове две владе спроводе над својим народом који само протестује и тражи своја права”.

“Желим да разговарам о ситуацији у Венецуели и Украјини и неприхватљивог насиља које се јавља у тим двема земљама, што снажно осуђују Сједињене Државе”, изјавио је Барак Обама, коментаришући протеривање америчких дипломата из Каракаса додајући “како се влада у Венецуели теши лажним оптужбама на рачун америчких дипломата, уместо да увиде властите недостатке и реше легитимне захтеве народа Венецуеле”.

Обама је јуче позвао Организацију америчких држава (ОАС) да утиче на венецуеланску владу, затражи пуштање ухапшених демонстраната и покрене дијалог са опозицијом, што су захтеви готово идентични онима који се од краја новембра упућују влади у Кијеву.

Међутим, како преноси Телесур, управо из организације у којој су чланице такође САД и Канада стиже шок за Обаму и радикалну проамеричку опозицију у Венецуели. Наиме, током ванредне седнице Организације америчких држава на којој се расправљало о ситуацији у Венецуели сви латиноамерички лидери су дали безрезервну подршку Николасу Мадуру и влади у Каракасу уз позив на дијалог с најбројнијим опозиционим блоком којег води Енрике Каприљес.

Ова ситуација подсећа на изборе у којима је Мадуро победио за једва нешто више од 1% гласова и када је Заједница латиноамеричких држава (УНАСУР), такође на хитној сједници сазваној због постизборног насиља у Венецуели, признала резултате избора и тада Каприљеса приморала да своју борбу настави кроз државне институције. Овом су се одлуком представници латиноамеричких земаља у ОАС-у још једном показали политички коректнијим и озбиљнијим од бирократа из Брисела који слепо следе америчку агенду и то без обзира на последице и крвопролиће у које уводе Украјину.

Стална представница Аргентине у Организацији америчких држава, Нилда Гери, на редовном састанку Сталног савета ОАС-а је потврдила “чврсту и пуну подршку влади Венецуеле која се суочава са очигледним покушајима дестабилизације земље “.

оас

“Влада председника Николаса Мадура је уставна и демократска влада, изабрана у миру пре мање од годину дана. Демократске владе се смеју мењати само кроз транспарентан изборни процес, а никако дестабилизирајућим маневрима или поступцима који изазивају хаос и безакоње” изјавила је током седнице Сталног савета ОАС-а аргентинска представница Нилда Гери.

Представник Венецуеле, амбасадор Рој Чадертон, догађаје у својој земљи је описао као “јасан покушај државног удара“. С њим се слаже и позната аналитичарка Ева Џилинџер која је изјавила” како је познато да је америчка администрација у протекле три године са $ 100,000,000 финансирала опозицију у Венецуели, али је, незадовољна учинком Каприљеса Радонскога, па је сада одлучила 5.000.000 $ да директно преусмери радикалним групама које ће да изазову хаос у земљи и на тај начин  оправдају насилно свргавање демократски изабране владе Николаса Мадура“.

У интервјуу за РТ Ева Џилинџер је изјавила “како је ситуација у Венецуели и Украјини готово идентична и то из разлога што у обе земље Вашингтон користи екстремне проамеричке групе како би насилно свргнуо демократки изабрану власт”. 17 фебруар су венецуеланске обавештајне службе на државној телевизији објавиле аудио запис разговора у којем организатори протеста говоре о фонду од 120.000.000 боливара и “како 300 активиста треба посебно наградити са три хиљаде боливара, и да треба наставити са започетим послом”.

Враћајући се на сједницу ОАС-а, Нилда Гери је критиковала изјаву представника Сједињених Држава који је за насиље у Венецуели окривио искључиво Николаса Мадура и ПСУВ и то без икаквог критичког осврта на одговорност опозиције, медија и венецуеланске финансијске елите. Будући да се у Венецуели очигледно ради о покушају државног удара иза којега стоји Стејт Департмент, поставља се питање ко води студенте и радикалну опозицију након што се лидер радикалног крила опозиције, Леополдо Лопез, предао властима и налази се у затвору где га очекује суђење за подстицање насиља? Лопез је иначе у контакту са Бараком Обамом још од 2008. када се с њим састао и затражио помоћ у “борби за демократска начела и вредности”.  Он је и познаник Дејвида Петраеуса, бившег генерала ЦИА-е са којим је похађао школу “Kennedy School of Government”, иначе познату по изразито “професионалном” кадру у рушењу влада и режима широм света.

lopez i obama

Иако се претпостављало да би лидер транзиционе владе у Венецуели, које након одлуке ОАС-а очигледно неће бити, требао бити Леополдо Лопез, његова предаја говори како су се организатори протеста у Венецуели одлучили заиграти на једну другу карту. Медији јављају како студенте у Каракасу и широм Венецуеле предводи Лорент Салех, младић који је 2011. пунио насловнице свих проамеричких и западних медија, а представљан је “као једини човек у целој Венецуели од кога мора страховати тадашњи председник Хуго Чавез”.

Тада је Лорент Салех штрајковао глађу и борио се за “слободу медија, безбедност у земљи, тражио да се покрене борба против криминала и корупције”, иначе све легитимни захтеви којима демонстранти широм света на улице градова излазе у режији КАНВАС-а, а што се не може порећи погледамо ли фотографију Салеховог “штрајка глађу” из 2011.

Лорент Салех, заједно са Леополдом Лопезом од којега је након предаје преузео водећу улогу у свргавању владе Николаса Мадура, “борац за људска права и демократију” и један од главних организатора протеста у Венецуели чврсто је повезан са неонацистичким организацијама у Колумбији, преноси колумбијски портал Las2 Orillas. Овај детаљ је важан из разлога што је министар спољних послова и потпредседник Венецуеле, Елиас Хауа, у интервјуу за РТ од пре два дана изјавио “како управо САД и део колумбијске олигархије коју води Алваро Урибе стоје иза оркестриране побуне којом желе дестабилизовати Венецуелу”.

„Нема никакве сумње да влада Барака Обаме и сектори колумбијске олигархије, посебно Алваро Урибе који је саветник и директни финансијер Леополда Лопеза, стоје иза овог плана за дестабилизацију владе председника Николаса Мадура. Имамо доказе, слике и аудио записе, као и обавештајне извештаје који потврђују да бивши колумбијски председник ради са Лопезом. То је било јасно и када је амерички државни секретар Џон Кери телефонски упозорио нашег амбасадора у ОАС-у и тражио да не ухапсимо Лопеза, јер би могли сносити тешке последице. Ми смо независна и суверена земља са аутономним правосуђем које ће одредити судбину Леополда Лопезом. Желимо имати добре односе са САД-ом, али не можемо прихватити њихове критике упућене сувереној влади ове земље. Сви  сценарији су могући и јасно је да Вашингтон даје подршку рушењу владе председника Мадура, али ми имамо снаге и инструменте да се томе супроставимо “, изјавио је за РТЕлиас Хауа и додао “како у Венецуели постоје снажне демократске институције и да већина народа подржава боливарску револуцију, док опозицију уопште не занима демократски легитимитет, што значи да презире вољу народа “.

venecuela-otpor_1472_4280_e

Вратимо се дакле на игроказ са предајом Леополда Лопеза и његовог наследника Лоренте Салеха који је у Венецуели стао на чело “студентских” протеста. Салех, иначе жестоки критичар Чавеза, Боливарског покрета и владајућег ПСУВ-а, ни за лидера опозиције Хенрикеа Каприљеса нема лепих речи и описује га као “бојажљивог и врло слабог када треба ићи напред”.  Но у Латинској Америци, која још памти фашистичке режиме, Лорент Салех ће тешко објаснити своје везе са неонацистима у Колумбији и на крају заиста испада да је Хенрике Каприљес, барем у одређеној мери, ипак веран демократским стандардима на које се позива.

Салехове везе са колумбијским неонацистичким покретом је открио новинар Густаво Ругелес и 21. 07.2013. све објавио у дневном листу Ел Еспектадор. На политичком скупу организованом од стране фашистичког покрета “Национални савез за слободу” уз Салеха учествује и Диего Кубиљос, познат као “Ел Команданте” групе “Трећа снага” , неонацистичке организације са седиштем у Боготи и испоставама у целој Колумбији, пише Las2 Orillas и као доказ поставља фотографије са скупа, као и видео запис говора.

На скупу који се тог дана одржао на Универзитету УДЕС у Боготи главни говорници су били бивши кандидат за председника Колумбије из Конзервативне партије, Пабло Викториа Вилчес и Лорент Салех који је представљао венецуеланску опозицију.

“Ми смо веома забринути због онога што се дешава у Колумбији. Зар и овде такође јачају и уједињују се Кастрове и Чавезове снаге? Дошао сам вам рећи да нам треба ваша подршка и да ви имате подршку од нас”, рекао је тада Салех и представио се као лидер венецуеланског удружења “Операција Слобода” .

Салех је свакако најрадикалнији представник венецуеланске деснице који отворено критикује и описује Каприљеса као “бојажљивог слабића који није студентима пружио довољно јаку подтшку какву су очекивали”, но занимљиво је како је само пре две године био “млада снага од које ће страховати и сам Хуго Чавез”. Очигледно је млади Лорент Салех дугорочни пројекат у којега су се улагала средства и који је од стране невладиних удружења (нама добро познатих, будући да су изникле на овим просторима) представљан као “херој венецуеланске омладине”.

Откриће његових веза са колумбијским  неонацистима само потврђује нераскидиве везе не тако актуелног председника Сантоса, колико Алвара Урибеа с америчком администрацијом и њиховим плановима у рушењу “непоћудних” латиноамеричких лидера.

Николас Мадуро: “Ако буде потребно, прогласити ћу ванредно стање без размишљања!”

Према последњим информацијама венецуеланске радикалне проамеричке снаге повезују се са колумбијским паравојним јединицама, а аналитичар Серано Мансила за RT Actualidad изјављује “како све води ка покушају изазивања стране војне интервенције”.

Председник Николас Мадуро, осим што је добио отворену подршку земаља Латинске Америке, на унутрашњем плану вуче потезе који указују како се зна носити са ситуацијом. Због сарадње са неонацистима и војне обуке њихових милитаната из “Народне воље”, а на основу исказа ухапшених припадника проамеричких група ухапшен је пензионисани бригадни генерал Антонио Риверо.

“Генерал Риверо је издао своју заклетву домовини, издао је Чавеза, а себе је продао оном најгорем, а то су фашизам и обавештајне службе САД”, изјавио је Николас Мадуро и потврдио “како ће се Риверо морати суочити с правдом и то на основу постојећих доказа , те исказа неколико припадника проамеричких група кои су ухапшене током протеклих недеља “.

Друга одлука коју је најавио у среду је увођење ванредног стања у покрајини Тачира, на граници с Колумбијом.

“Уколико будем морао прогласити ванредно стање у покрајини Тачира, ја сам на то спреман. Покрајина Тачира је највећа жртва опсаде проамеричких група”, изјавио је Николас Мадуро након што је добио вест да су колумбијске паравојне формације у том подручју извршиле неколико упада на територију Венецуеле и убиле неколико људи.

venecueka-40_e

Савет министара је Мадуру пружио доказе о насиљу које се подстиче из Колумбије и којим се жели да уништи Тачира.

“На националној телевизији можемо да видимо прикупљене доказе, ко су ти људи и шта су радили. Одлучили смо успоставити ред у градовима покрајине Тачира и вратити спокој људима Сан Кристобала како би могли да живе у миру”, изјавио је министар сигурности Венецуеле, Мигуел Родригез Торес, и додао “како забележене субверзије немају никакве везе са такозваним студентским протестима и да је реч о плану за дестабилизацију венецуеланске владе и њених институција”.

Нема сумње да је Вензеуела у проблемима, једним делом због високе инфлације и несташица. Ипак насилне демонстрације, иза којих стоје лидери проамеричких група, за чији је укус и сам Енрике Каприљес “преблаг”, примарни проблем кога мора да реши влада Николаса Мадура. Тек када се обрачуна са групама и појединцима који рачуне полажу Вашингтону, а директно су повезани са колумбијском десницом и неонацистима, влада у Каракасу ће се моћи успешно суочити са осталим тешкоћама, које су присутне и нико их не може порећи. У овом тренутку је ипак најважније сачувати земљу од потонућа у још гори систем од “демократије” какву нуди Каприљес, а то је проамеричка диктатура.

Поновимо још једном на крају како је Николас Мадуро ипак у бољој позицији јер има подршку свих земаља у региону, али и јер се Каприљесов опозициони блок оградио од насилних десничарских група, док се Јанукович у Украјини мора борити са политички кратковидним бирократама из Брисела и плашљивим опозиционим лидерима као што су Кличко и Јацењук. 


Извор: Advance

Оставите коментар

Оставите коментар на Украјински синдром у Венецуели

* Обавезна поља