Јуче су на тзв. Косову одржани локални избори у организацији шиптарских пара-државних институција. Гласало се за одборнике и градоначелнике 38 косовских општина, од којих је 10 са српском већином. Према незваничним подацима тзв. ЦИК-а Косова излазност је била 44,19 одсто, а право гласа имало је  1.890.952 грађана уписаних у бирачки списак. Чак 86 „државних тужилаца“ ангажовано је да прати изборни процес.

У чак 15 косовских градова, ићи ће се у други изборни круг, што је најбољи индикатор да се тзв. Косово налази у озбиљном политичком превирању и да тамо не постоји политичка снага која би се профилисала као доминантна, попут некада Демократског савета у време Ругове. Буквално сва већа места (Приштина, Ђаковица, Урошевац, Митровица, Призрен, Гњилане и др.) потражиће градоначелнике у другом кругу који се одржава за 4 недеље.

Иначе, за локалне изборе пријавио се укупно 91 политички учесник – једна коалиција, 35 политичких партија, 30 грађанских иницијатива, те 25 независних кандидата. Осамнаест субјеката је из Српске заједнице, а Срби су гласали укупно у 21 општини, од којих у 10 имају већину.(1)

Оно што је карактерисало кампању у срединама са већинским српским становништвом је изузетна агресија активиста и кандидата Српске листе на остале политичке субјекте српског народа. Представљајући ове изборе као борбу на живот и смрт Вучић-Вулинова Српска листа није презала од прљаве кампање, али ни од најдиректнијих притисака не само на своје политичке противнике већ и на бираче.

Све то праћено је тешком злоупотребом медија и државних ресурса које је спроводио званични Београд, отворено промовишући Српску листу као државни пројекат, али и избацујући невероватно опасну тезу да сви који су против ње „раде против интереса српског народа“. Овде је јасно да се ради о примени матрице коју СНС користи на локалним изборима у Србији и која подразумева тоталну сатанизацију политичких противника. Такав сценарио, сам по себи, промовише опасне поделе, што у случају Косова има посебну тежину будући да значи слабљење позиције српског народа, који тешко да може после оваквог наступа Српске листе остварити било какав степен политичког јединства. Дизање аутомобила у ваздух, бацање молотовљевих коктела на куће, избацивање са посла само су неке од тортура којима су били изложени виђенији Срби, политички противници Српске листе, што је створило пре свега атмосферу страха којој су подлегли многи активисти других политичких опција, алии и гласачи.

У кампањи није било никаквог сучељавања кандидата, нити примисли о равномерној заступљености у медијима, аРТС је током недељног гласања у више наврата кршио изборну тишину, очигледно третирајући Косово као другу државу.

По већ више пута виђеном сценарију представници Српске листе већ око 21. сат појавили су се на улицама Северне Митровице да објаве победу у свих десет општина са српском већином, са шампањцем у рукама, трубама иза себе и Марком Ђурићем на челу колоне, коме за ову прилику нико није пречио улаз на Косово.  Та парада политичког кича, потпуно непримерена ситуацији у којој се данас живи српски народ на Космету, још једна је потврда потпуне незрелости ове Вучић-Вулинове политичке групације, па се још једном мора поставити питање шта то слави Српска листа? И у чије име? 

Након што је млађани Марко, образа румених од шампањца, одржао слово хвале српском јединству и нагласио да остварени резултати показују како народ на КиМ верује Александру Вучићу, окренуо је телефоном председника Србије који се преко интерфона обратио окупљеним активистима Српске листе следећим речима:

„Хоћу да поздравим све присутне и да вам честитам на огромном успеху, да кажем да је наш народ још једном показао како уме да се бори за опстанак али и за своју земљу Србију, да уме да се бори када је најтеже“(2)

Занимљиво, али не и ново. На овакво потпиривање подела од Вучића смо већ навикли. Човек никако да се научи да је председник свих Срба. Но, без обзира на његове речи највише разлога за радовање оваквим резултатима имаће коалициони партнер Српске листе Рамуш Харадинај чија партија, према прелиминарним резултатима,  ни издалека није поновила солидне резултате на парламентарним изборима.

У општинама са албанском већином у којима су избори окончани у првом кругу најуспешнији је Мустафин Демократски савез Косова, који је однео победу у значајнијим општинама Kосово Поље, Пећ, Подујево, Витина и Љипљан, док је кандидат Харадинајеве Алијансе за будућност Kосова победио у општини Јуник, а независни кандидати изабрани су за градоначелнике Ђенерал Јанковића и Србице(3), што је више него занимљиво, с обзиром да се ради о етнички чистим албанским општинама, где је својевремено УЋК имао јака упоришта.

Сходно етничком саставу становништва, кандидат Турске демократске партије Kосова победио је у општини Мамуша.

Ето, то би био приказ првих података локалних избора на Космету, у одабиру овог аутора. Из њих се могу извући веома занимљиви индикатори даљих политичких дешавања у шиптарској парадржави Косово у наредном периоду. Рецимо, колико је била погрешна одлука Вучић-Вулинове Српске листе о коалиционом везивању за Харадинаја, које је потпуно неупотребљиво на локалном нивоу где ће његов политички утицај бити миноран, а баш на том нивоу решавају се основни егзистенцијални проблеми становништва. Но, о томе опширније и детаљније у наредним данима. Ово није дан за озбиљне политичке анализе…

… Шампањац Српске листе још увек удара у главу …

Шира верзија текста објављена на Фонду Стратешке Културе 23.10.2017.

__________________________

  1. www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-lokalni-izbori-/28808723.html
  2. rs.n1info.com/a336843/Vesti/Vesti/Srpska-lista-proglasila-pobedu.html
  3. Исто

Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Локални избори на “Косову” – ко је заправо победио?

* Обавезна поља