marina-ragus-284x300Протести широм ЕУропе против неолибералних политика „елита“ све чешће одзвањају позивима на револуције. Улице и тргови Старог континента постају попришта озбиљних сукоба жртава помахнитале глобалне доминације западног корпоративног система. Социјална држава је убијена, грађани на улицама захтевају правду! Питање: да ли ће је освојити, више се и не поставља. Јер, избора (као што знамо) скоро да и нема.

Кренимо редом…

Синоћ (26.11) улице Лондона биле су преплављене, углавном, младим људима који су желели да пруже подршку демонстрантима у Фергусону: „Лондон Фергусону“, „Нема другог решења, осим револуције“, „Црни животи су важни“ тек су неки од транспарената који су обележили (оправдани) бес обесправљених. Да подсетимо: у августу је убијен ненаоружани црнац, тинејџер-Мајк Браун. У новембру је Велика порота САД ослободила полицајца који је убио Брауна од одговорности. Одлука пороте изазвала је немире у Фергусону, који су се убрзо пренели и у друге градове, широм Америке (Сијетл, Њу Јорк, Кливленд, Лос Анђелес, Oкланд, Пoртлeнд и Атланта) и ЕУропe.

Питаћете, какве везе Фергусон има са простестима против мера штедње? Има баш све! Наиме, у Лондону, на централном тргу где се налази и зграда Парламента, нису протествовали само припадници црне популације. Напротив! На улице Лондона изашла је млада генерација која осећа дискриминацију и безнађе годинама уназад. Фергусон, како то иначе бива, у нараслим фрустрацијама, био је само окидач!

Када су новинари питали једног од демонстраната (Херија Фира) из Лондона, шта је повод протеста (који се убрзо претворио у сукобе с полицијом), Фир је рекао: „Млади људи у овој земљи имају основни страх: да се влада не стара о потребама народа“![1]

И то је тај важан, ако не и пресудан моменат: владе не чине оно што им је мандат-не старају се о потребама својих грађана. И та је чињеница објаснила моменат у коме се свет под неолибералном окупацијом нашао: а јесте слепа улица.

Тек неколико последњих догађаја управо слика призоре погрешног скретања политичких „елита“ компонованих према потребама западне корпоративне заједнице:

Париз, 15. новембра: Око 5 000 људи изашло је на улице француске метрополе да протестује против мера штедње и да осуди француског председника Франсоа Оланда због „издаје својих гласача“.[2] Већина демонстраната, пре две године гласала је за Оланда и сада говоре како их „је издао председник кога су довели на власт“. Франсоа Оланд, врло „талентовани“ левичар, скоро да је постигао рекорд у обарању сопственог рејтинга у врло кратком времену у скоријој француској политичкој историји. Скоро да не постоји чак и један политички потез који би лидера француске Републике вредновао као успешног политичара. О државничком статусу скоро да је и бесмислено говорити. Ради се о човеку који ће остати познат по бизарним приватним скандалима, класичној постизборној превари почињеној према бирачком телу које се „усудило“ да му поверује.

Изневерени бирачи, данас врло жустри демонстранти устали су против масовних радикалних  резова у буџету, као и против државног протекционизма у односу на корпорације.

Да подсетимо:  Оланд је управо у предизборној кампањи обећао супротно!

Само недељу дана пре, тачније 6. новембра Француску је запљуснуо талас протеста фармера који су у знак протеста бацили 100 тона поквареног поврћа:

„Тржиште мора да се регулише. Границе су отворене, то је Еуропа, и ми увозимо 80 одсто поврћа и 80 одсто меса. У међувремену, наши фармери сваког дана и месеца напуштају своја занимања јер не могу да продају оно што произведу. Производимо високо квалитетну робу, али је не можемо продати“[3], рекао је окупљеним извештачима један од фармера, Сирил Милард. Широм француских градова само у два дана протеста 36 000 демонстраната послало је јасну поруку: Ово више нема смисла!

Када се томе дода рат санкцијама против Русије, рачуница постаје још озбиљнија!

Шеснаестог новембра, један од највећих француских синдиката „Радничка снага“ затражио је од француског председника да под хитно испоручи Руској Федерацији Мистрале иначе ће 2 500 радника који раде у бродоградилиштима остати без посла. Синдикат је том приликом исказао „шок и бес“[4] поводом сумануте одлуке председника Француске.

Идемо даље…

brisel-demonstracije

Брисел, 7. новембар: Око 100 000 радника изашло је на улице ЕУропске престонице протествујући против најављених мера Владе која је „смислила“ да продужи радни век за одлазак у пензију (67 година), замрзне плате и отпусти раднике из јавног сектора. Овај, у почетку мирни протест, био је највећи од Другог светског рата и завршио се сукобима са полицијом: летеле су каменице, запаљени су аутомобили, употребљени су сузавци и водени топови. Педесеторо људи је повређено а 40 приведено, како говоре службени подаци.

„Радници железара, докери и учитељи били су међу хиљадама протестаната против владиних мера штедње. ‘Ударају раднике, незапослене (…) не траже новац тамо где га има међу људима са пуно пара’“[5] рекли су новинарима неки од протестаната.

Марш демонстраната у Бриселу означио је почетак синдикалних протеста који ће 15. децембра одржати Национални штрајк против владиних ригорозних мера.

„Влада нам говори као и све странке да нема алтернативе. Ми не доводимо у питање да треба да нађу 11 милијарди евра, али подуже истичемо да их је могуће наћи на другом месту а не у џеповима радника“[6], изјавила је том приликом Мари-Елен Ска генерални секретар синдиката ЦСЦ.

Италија, 17. новембра: Национални протести широм Италије синдиката, студената и миграната изазвани најављеним реформама у радном законодавству (Закон о раду који ће компанијама олакшати отпуштање и запошљавање радника), као и мере штедње које захтева ЕУ Тројка (Европска комисија, Европска Централна банка и Међународни монетарни фонд) запалили су улице Апенинског полуострва.

Демонстранти су се сукобили с полицијом од Милана на северу до Палерма на југу. У Риму неколико демонстраната гађало је јајима и фарбом зграду немачке амбасаде. Овоме треба додати и национални штрајк транспортних радника који је такође блокирао ову земљу.[7]

Упркос, оштрим протестима Матео Ренци, премијер Италије наставља са форсирањем мера које, све су прилике, у овој земљи неће проћи. Макар не без још веће радикализације протеста.

Грчка, новембра 2014: Хиљаде Грка протествовало је против владиних мера штедње 1. новембра у Атини[8]; Пет дана касније, 6. новембра устали су и грчи студенти исказујући протест против „образовне реформе“. Око 4 000 студената, предавача, професора устало је у одбрану права на образовање. Демонстранти су се упутили ка згради Парлемента покушавајући да пробију барикаде испред којих их је сачекао неочекивано велики број снага безбедности[9].

18. новембра дошло је до сукоба демонстраната и полиције испред зграде америчке амбасаде у Атини поводом обележавања 1973. године када су Грци показали отпор САД због тадашње подршке војној хунти. Око 70 демонстраната је ухапшено, спаљиване су заставе САД и ЕУ и до сукоба је дошло пошто је 40 000 студената, радника, пензионера марширало од зграде Парламента до америчке амбасаде. Демонстранти који су оптуживали САД за подршку војној диктатури (1963-1974) узвикивали су „ЕУ, ММФ напоље“![10]

После свега написаног, да ли је свака сличност са поробљеном Србијом намерна?

Јесте!

Да ли убијање социјалне државе долази из једног западног корпоративног центра?

Да!

Да ли финансијском и привредном фашизму долази крај?

Да! И, то показују управо слике све већег процента ЕУ скептичне ЕУропе и обесправљених и осиромашних грађана. Уосталом, сви ти експерти, људи од аналитике уколико не виде надолазећи талас револуционарних преврата, урушавања неолибералне методологије, стварања нових елита које ће грађанима и државама повратити суверенитет… за почетак… онда под хитно треба да траже нову статусну дестинацију за своје пропагандне трикове… јер…

Почело је!



[1]
http://rt.com/uk/209287-london-protest-ferguson-solidarity/

[5]http://www.bbc.com/news/world-europe-29944648

[6]исто

[7]http://www.dw.de/anti-austerity-protests-erupt-across-italy/a-18066304

[8]http://rt.com/news/201543-greece-protest-austerity-athens/

[9]http://rt.com/news/203007-greece-students-reform-protest/

[10]http://rt.com/news/206359-greece-clashes-us-embassy/


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Свака сличност је намерна …

* Обавезна поља