Svi citati su preuzeti iz knjige «Besede svetog oca našeg Jovana arhiepiskopa Šangajskog i Sanfranciskog». Sabrani na jednom mestu oni daju sveobuhvatnu sliku koja odražava pastirsko-bogoslovsko iskustvo vladike.   

Može se zapaziti da se živa eklesiološka i soteriološka svest o tome šta je Evharistija često ne slaže s ustaljenom praksom: retko pričešćivanje, odlazak posle Vaskršnjeg jutrenja pre pričešća, što po mišljenju vladike ne samo da obesmišljava sam praznik Vaskrsa, već i sav pripremni Veliki post (v. 19), svođenje pričešća na individualne, često samo ovozemaljske potrebe (zdravlje, sreća i t.sl.).

Tome sv. Jovan beskompromisno suprotstavlja uzvišenu namenu pričešća: ono ne samo da osvećuje (v. 3), jača (v. 4) i preobražava čoveka (v. 7), već mu otkriva viđenje slave Hrista (v. 11), kroz Kojeg ga čini zajedničarem sve punoće Božanstva (v. 6). U pričešćivanju svetim Tajnama, koje vernike uvode u večni život (v. 16) i predstavljaju zalog njihovog budućeg opštenja sa Hristom (v. 10) ostvaruje se takođe (i sv. Jovan to više puta podvlači) Crkva, kao novo sabranje koje nije od ovoga sveta, i koje okuplja članove objedinjene u «veliko Telo Hristovo» (v. 12, 14). Vladika Jovan takođe insistira na tome da se dostojno pričešćuje onaj ko na dobijeni dar odgovara svojom ustremljenošću ka Gospodu (v. 17), uključujući i samoodricanje (v. 8)

Citati su prikupljeni iz različitih propovedi (od kojih nijedna nije specijalno posvećena Tajni pričešća), a radi lakšeg usvajanja dati su im naslovi.  

1. Tajnu Pričešća Gospod je ustanovio na Tajnoj večeri.

Istovremeno u Hristovo Telo i Krv se pretvaraju hleb i vino na Svetoj liturgiji i vernici se njima pričešćuju. Tako je ustanovio Sam Hristos, Koji je pričestio Svoje apostole na Tajnoj večeri rekavši: «Uzmite, jedite; ovo je telo Moje; pijte iz nje svi, jer je ovo Krv Moja novoga zaveta» (Mt. 26, 26-28).

2. Pričešće je liturgijsko sećanje na Tajnu večeru.

Gospod u Veliki četvrtak služi Tajnu večeru i na Liturgiji ovog dana nas izuzetno upečatljivo podseća na to da pričešćujući se Svetim Tajnama sa sveštenim strahom zajedno s apostolima jedemo Telo i Krv Hristovu, a oni koji se pričešćuju nedostojno postaju slični Judi. Ali neka svako teži tome da se pričesti iskreno se kajući za svoje grehove i dobiće milost od Gospoda

3. Pričešće osvećuje čoveka.

Radi potpunog osvećenja čoveka telo sluge Gospodnjeg treba da se sjedini s Hristovim Telom i to se dešava u tajni Svetog pričešća.

4. Pričešće je izvor umilenja i duhovne topline.

Hristos nam već ovde daje da osetimo radost i sladost Njegove Blagosti. Jača naše duše i telo Svojim Božanskim Tajnama… Ponekad nas ispunjava neizrecivim umilenjem i duhovnom toplinom kad se sa sveštenim strahom pričestimo Njegovim svetim Tajnama.

5. Pričešće je početak raja na zemlji.

Početak pakla je već ovde na zemlji. Isto tako i raj počinje u čovekovoj duši još u zemaljskom životu. Već ovde ima Božanskih dodira na dan Svetlog Vaskrsenja i kad se dostojno pričešćujemo.

6. Pričešće čoveka čini zajedničarem sa svom punoćom Božanstva i večnim životom.

Sjedinjujući se s Vaskrslim Gospodom i kroz Njega sa svom Prisnosušnom Trojicom, čovek od Nje crpi snagu za večni život i sam postaje besmrtan.

7. Kroz pričešće i delovanje u skladu sa sopstvenom dobrom voljom čovek postaje nova tvar.

Ne osvećuje se i ne opšti s Bogom samo duša, već i telo čoveka u pričešćivanju Telom i Krvlju Hrista kroz Kojeg se sjedinjuje sa svom Svetom Trojicom. Po blagodati Božijoj, uz učestvovanje sopstvene volje i napora, čovek postaje nova tvar, član večnog Carstva Božijeg.

8. Čovek koji se dostojno pričešćuje i koji je spreman da služi Gospodu postaje oruđe Božanske volje.

A onaj ko se pričešćuje sa sveštenim strahom, ljubavlju i spremnošću da Mu služi, tesno se sjedinjuje s Njim i postaje oruđe Njegove Božanske volje.

9. Pričešće je pobeda nad grehom i smrću.

Pričešćivanje Telom i Krvlju Hristovom jeste primanje u sebe Vaskrslog Hrista, Pobednika smrti, Koji onima koji su s Njim daruje pobedu nad grehom i smrću.

10. Pričešće je početak večnog života.

Čuvajući u sebi blagodatni dar Pričešća, imamo zalog i početak večnog blaženog života duše i tela.

11. Pričešće je izvor večne radosti i viđenja slave Vaskrslog Hrista.

Onaj ko se duhom i telom sjedinio sa Hristom u ovom životu, duhom i telom će biti s Njim i u budućem životu. Blagodatne struje Životvornih Tajni Tela i Krvi Hristove predstavljaju izvor naše večne radosti u opštenju s Vaskrslim Hristom i viđenju Njegove Slave.

12. Kroz pričešćivanje vernik postaje član velikog Tela Hristovog (odnosno Crkve).

Kad primamo istinsko Telo i istinsku Krv Hristovu postajemo deo velikog Hristovog Tela.

* * *

Pričešćujemo se Hristovim Telom i Krvlju (u svetim Tajnama) kako bismo sami postali članovi Hristovog Tela (Crkve).

* * *

Božanska Evharistija, prinošenje beskrvne žrtve i pričešćivanje njom, osvećuju i ukrepljuju njene učesnike, one koji primaju Telo i Krv Hristovu čine istinskim članovima Njegovog Tela Crkve.

13. Spasenje ljudi kroz dostizanje srodnosti s Božanskim životom Hristovog Tela je cilj Crkve.

Svi delovi Vaseljenske Crkve imaju jedan zajednički cilj – propovedanje Reči Božije, pripremu ljudi za to da postanu sposobni da budu članovi Hristovog Tela, i kad takvi postanu, da sve više i više, sve iskrenije i jače postaju srodni s Božanskim spasonosnim životom Tela Hristovog, jer se upravo u tome sastoji spasenje ljudi.

14. Ali i sama Crkva je evharistijsko jedinstvo vernika.

Po pravoslavnom shvatanju Crkvu ne čine samo jerarsi i sveštenoslužitelji, nego i sav verujući pravoslavni narod. Ovaj skup i jedinstvo u pričešćivanju Svetim Tajnama Hristovim i jesu Crkva, Telo Hristovo.

Sveti Jovan Šangajski – Foto: Designed by jannoon028 / Freepik

15. Zbog čega se treba stalno pričešćivati?

Hrišćanin se kroz pokajanje očišćuje, na najbliži način sjedinjuje sa Hristom u pričešćivanju svetim Tajnama, ali zatim na njega ponovo pada prašina greha i udaljava ga od Hrista i Crkve, zbog čega su ponovo potrebni pokajanje i pričešćivanje.

Sve dok se ne završi čovekov zemaljski život, do samog rastanka duše i tela, u njemu se odvija borba između greha i istine. Bez obzira na to koliko da je neko uzvišeno, duhovno i moralno stanje dostigao, može da postepeno ili brzo i duboko padne u bezdan greha. Zato svako treba da se pričešćuje svetim Telom i Krvlju Hristovom, koji jačaju naše opštenje s Njim i napajaju nas živonosnim strujama Blagodati Svetog Duha, koje teku kroz Telo Crkve. Koliko je važno pričešćivanje svetim Tajnama pokazuje žitije prepodobnog Onufrija Velikog, kojem su kao i drugim otšelnicima koji su živeli u pustinji, anđeli donosili sveto Pričešće; prepodobne Marije Egipatske, čija je krajnja želja bila da posle dugih godina pustinjskog života primi svete Tajne; prepodobnog Savatija Soloveckog i mnoštva drugih. Jer nije slučajno što je Gospod rekao: «Zaista, zasita vam kažem: ako ne jedete Telo Sina Čovečijega i ne pijete Krvi Njegove, nemate života u sebi» (Jn. 6, 53).

16. Često pričešćivanje je zalog opštenja sa Hristom u budućem Carstvu.

Što se više čovek nalazi pod dejstvom blagodati pričešća i što se više sjedinio sa Hristom, tim više će se naslađivati opštenjem sa Hristom i u Njegovom budućem Carstvu.

17. Pričešćujući se Telom Hristovim, stremimo ka Njemu duhovno.

Hristova Crkva je Hristovo Telo, On je lično predvodi i Svojim Božanskim Telom i Krvlju hrani vernike, hrani decu Svoje Crkve, tako da treba da budemo jedinstveni sa Hristom i telesno, i duhovno. Telom se sjedinjujemo sa Hristom kroz Božansko Pričešće, a duševno treba odmah da usvojimo i poštujemo Njegove zapovesti.

* * *

Naravno, za jedinstvo sa Hristom nije dovoljno samo sjedinjenje našeg tela i Hristovog Tela. Primanje Hristovog Tela je blagotvorno kad duhom stremimo ka Njemu i sjedinjujemo se s Njim. Primanje Hristovog Tela, ukoliko se duhom odvraćamo od Njega, ima sličnosti s tim kako su Hrista dodirivali oni koji su Ga tukli, koji su Ga udarali i razapinjali. To što su Ga dodirivali nije im poslužilo na spasenje i isceljenje, već na osudu.

18. O pričešćivanju u budućem Carstvu.

U budućem Carstvu Hristovom neće biti potrebe za pričešćivanjem Telom i Krvlju Hristovom, jer će svi oni koji se udostoje biti u najtesnijem opštenju s Njim i naslađivaće se predvečnom svetlošću Živonačalne Trojice, osećajući blaženstvo koje se jezikom ne može izraziti i koje naš slab um ne može da pojmi. Zato se posle pričešćivanja svetim Hristovim Tajnama na Liturgiji, u oltaru, uvek uznosi molitva koja se peva u dane Vaskrsa: «O, Pasha velija i svjaščenejščaja Hriste! O! Mudroste i Slove Božij i Silo! Podavaj nam istjeje Tebe pričaščatisja v nevečernjem dni Carstvija Tvojego.» («O, Pasha velika i najsvetija Hriste! O! Mudrosti i Reči Božija i Silo! Daj nam da se savršenije pričešćujemo Tobom u nezalaznom danu Carstva Tvog.»)

19. O pričešćivanju na Vaskrs.

A kakav najdragoceniji dar Božiji dobijamo tada, šta predstavlja završetak našeg podviga posta? O tome nam govori već prva pesma, kojom započinje svakodnevno pojanje stihira u postu: «I podajetsja nam v snjed Agnec Božij, vo svjašenjej i svjetonosnej nošči voskresenija, nas radi privedenoje zakolenije, učenikom priobščenoje v večer tainstva.» («I dato nam je da jedemo Jagnje Božije, u svetoj i svetonosnoj noći vaskrsenja, Koje je zbog nas zaklano, a Kojim su se učenici pričestili na tajnoj večeri.»)

Upravo pričešćivanje Telom i Krvlju Vaskrslog Hrista uvečni život jeste cilj svete Četrdesetnice. Ljudi se ne pričešćuju samo za Vaskrs. Naprotiv, za Vaskrs treba da se pričešćuju oni koji su postili, ispovedili se i pričestili za vreme Velikog posta. Uoči samog Vaskrsa nema mogućnosti da se čovek dobro ispovedi za sve, vreme i sveštenici su zauzeti službama Strasne sedmice. Za to čovek treba da se pripremi unapred.

Svako pričešćivanje Hristovim Tajnama je sjedinjenje sa Samim Hristom i za nas je spasonosno. Zašto se onda takav značaj pridaje pričešćivanju u noći Svetog Vaskrsa i zašto smo svi na to pozvani? Tada nam je dato da posebno osetimo Hristovo Carstvo. Tada nas posebno obasjava Večna Svetlost i dobijamo snagu za duhovno ushođenje.

To je nezamenjiv Hristov dar, neuporedivo blago. Neka se niko sam ne lišava ove radosti i neka umesto pričešćivanja u Pashalnoj noći ne žuri da jede meso i druga jela. Ako se tada pričešćujemo Svetim Tajnama, to nas priprema za trpezu u večnom Carstvu Božijem.

Priprema svetog pričešća – Foto: Arhiv SPC

* * *

Jedemo Jagnje Božije u svetoj i svetonosnoj noći Vaskrsenja. Za to se molimo čim počnemo da se pripremamo za post, a zatim više puta u toku Velikog posta: da nas Gospod udostoji da se pričestimo u noći Svetog Vaskrsa. Blagodat Božije tada posebno deluje na ljudska srca. Mi se tada pričešćujemo Vaskrslim Hristom, postajemo učesnici u Njegovom Vaskrsenju.

Naravno, treba postiti ranije i kad se već pričestimo u toku Velikog posta, treba ponovo da se pričestimo Svetim Tajnama. Uoči Vaskršnje liturgije nemamo vremena da se detaljno ispovedimo, to treba da učinimo ranije. A u svetonosnoj noći, dobivši zajedničko razrešenje, treba da pristupimo Božanskom Jagnjetu, zalogu našeg Vaskrsenja. Neka niko ne ode iz Crkve pre vremena, žureći da jede meso životinja umesto da okusi Prečisto telo i Krv Hristovu.

* * *

Na Svetli dan Vaskrsa je glavno naše opštenje s Vaskrslim Hristom, što se posebno ispoljava u pričešćivanju na Svetloj Službi, za šta više puta uznosimo molitve na službama Velikog posta. Odlazak s Vaskršnje službe pre završetka liturgije je greh ili neshvatanje crkvene službe.

Izbor citata i naslovi – protojerej Leonid Grilihes.


Izvor: Bogoslov.ru/Pravoslavie.ru

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Sveti Jovan Šangajski o tajni pričešća

* Obavezna polja