Dragan 24Posle silnih peripetija, melodramskih zapleta i zanimljivih raspleta završena je ključna faza do sada, u političkoj teoriji i praksi, neviđenog procesa koji su srpski vlastodršci i od njih kontrolisani mediji nazivali rekonstrukcijom, bez obzira što je on umnogome odudarao od onoga šta se pod tim pojmom obično podrazumeva.

Niti po dužini trajanja procesa, ni po obimu promena, a pogotovo ne po motivima koji nam se serviraju kao razlog za ovu političku papazjaniju to se ne može nazvati  “rekonstrukcijom” u klasičnom smislu reči. Tim pre što vidljivi nosioci ovog procesa, Vučić i Dačić, najavljuju njegov nastavak “po dubini”, odnosno usmeravanje prema nižim činovnicima Vlade, ali i nosiocima funkcija u ostalom delu državne uprave i javnim preduzećima. Na taj način nešto što, inače, predstavlja kratku i u svakom smislu ograničenu političku operaciju, postaje beskonačni proces koji njegovi kreatori mogu usmeravati i oblikovati kako god požele. Dakle, imamo rekonstrukciju koja teče, političku novinu, koja miriše na totalitarizam, budući da nosiocima procesa stavlja u ruke “batinu” kojom mogu zveknuti bilo koga ko im se nađe na putu.

Naravno, takvu stvar nisu osmisli ni Dačić ni Vučić, već kreatori savremenih globalističkih procesa, odnosno njihovi super-vizori za Balkan. Njih dvojica su samo izvršioci. Radi se o još jednom političkom eksperimentu, nalik na mnoge koje smo iskusili (poput ”Otpora”, recimo) koji će, ako se uspešno pokaže, biti primenjivan i na drugim teritorijama koje osvaja Imperija.

Postavljeni cilj je uvođenje “mekog” totalitarizma kroz formu legalnih političkih institucija, odnosno razrada još jedne metode za prekrajanje izborne volje kroz nagodbu političke elite. Najbolja potvrda toga je što se iz nekih evropskih centara već čuje ideja da se napet odnos u vladajućoj koaliciji Crne gore reši rekonstrukcijom po „srpskom modelu“.

Novi ministri 1Novi ministri 3

Drugi pokazatelj da se nad Srbijom nadvila opasnost evro-atlantskog totalitarizma jeste kadrovska struktura nove Vlade, koja jasno ukazuje na njenu potpunu i bezuslovnu posvećenost evro-atlantskom konceptu koji će se ovde uvoditi kroz proces tzv. evro-integracija, kao i njenu spremnost da u potpunosti izvrši sve ciljeve postavljene od strane globalističkih gospodara, bez obzira na teške posledice koje to može imati po narod i državu.

Ovo se posebno dobro može sagledati kroz sledeće momente rekonstrukcije:

          Poveravanje Ministarstva Finansija Lazaru Krstiću, mladiću bez ikakvog političkog i radnog iskustva u državnim organima, ali diplomcu sa Jejla, prestižnog univerziteta koji se smatra centrom edukacije kadrova savremenog globalizma.

          Spremnost da se ispune svi restriktivni uslovi MMF-a i istraje na neoliberalnom pristupu ekonomiji koji predstavlja generator raznih vidova kriza i koga napuštaju čak i njegovi tvorci.

          Jedan ministar i najmanje tri sekretara ministarstava su članovi organizacije „East-West-Bridge“, ispostave Trilaterarne komisije u Srbiji.

          Angažovanje stranaca, isključivo sa Zapada, za stručne savetnike u rekonstruisanoj Vladi, pri čemu najviše upada u oči Vučićev budući saradnik za ekonomiju, politiku i evro-integracije, Alfred Guzenbauer, nekadašnji austrijski kancelar koji je doskora lobirao za nezavisno Kosovo, kao i Stiven Bajers „devojka za sve“ srbomrsca Tonija Blera.

GuzenbauerBudući da je Guzenbauer član “Madridskog kluba”, globalističke organizacije koja predstavlja neku vrstu rezervnog položaja bivših predsednika i premijera zaslužnih za stvaranje Novog svetskog poretka, a čiji su pripadnici i Marti Ahtisari, Bil Klinton, Karl Bilt, pa i Boris Tadić, jasno je u kom pravcu će se usmeravati politička kretanja Aleksandra Vučića, čoveka skromnih mogućnosti u čiji je um, Tavistok metodama, ubačen mesijanski sindrom.

          Uklanjanje iz Vlade ministara koji su izražavali određenu dozu evroskepticizma, poput Bratislava Petkovića ili Milutina Mrkonjića.

          Isticanje u prvi plan potrebe menjanja svesti srpskog naroda u medijiskim istupima svih ministara rekonstruisane vlade, a posebno njenih čelnika, što predstavlja najavu niza planiranih operacija koje treba da slome svaki otpor slobodarskog srpskog duha predstojećem “mekom” totalitarizmu.

Sve ovo, ali i mnogo toga drugog, nedvosmisleno ukazuje u kom smeru će se kretati aktivnosti rekonstruisane Vlade, što njeni čelnici uostalom i ne kriju. Pri tome, ovakva mobilizacija i koncentracija evropejstva, nagoveštavaju da će se, kao i u slučaju Kosmeta, nastaviti put koji je trasirao Tadićev režim u predavanju Srbije centrima globalističke moći, ali krupnijim i bržim koracima. Namera je da se političkim “blic-krigom”, uz primenu medijskog manipulativnog presinga stvore uslovi da se članstvo Srbije u NATO predstavi kao prirodna etapa njenog evropskog puta i “nove” budućnosti, kao i da se “reformama” dovrši započeto i celokupni privredno-finansijski sistem definitvno ugradi u korporativnu filozofiju i organizaciju Novog Svetskog Poretka.

I rekonstruisana Vlada će se ka tom cilju kretati što brže bude mogla. Budući da je vode beskompromisni ljudi, koji svesno parališu i suspenduju institucije sistema kada god ih ove ograničavju u namerama, a koriste njihov represivni aparat kako za uklanjanje tako i zastrašivanje neposlušnih (što su evidentne naznake dolazećeg totalitarizma), valja očekivati  da se pri tome neće previše obazirati na ograničenja koja proističu iz ustavnih i zakonskih odredbi.   

Istina, na svom putu neće imati ozbiljnijih sistemskih i političkih prepreka, budući da evro-atlantizam praktično kontroliše celo srpsko političko pozorište, ali će se neminovno sudariti sa interesima i osećanjima većine građana koji na svojoj koži osećaju bič „svetlih“ evropskih perspektiva.

vucic-preti-prstom-e1364375867580

Svestan neminovnosti sukoba u koji uvlači Srbiju, ali bez percepcije alternativa da se on izbegne, Aleksandar Vučić, ovih dana govori o sebi i svom narodu patetičnim tonom koji treba da ga predstavi kao mogućeg stradalnika borbe za bolje srpsko sutra. No, nemojte misliti da je on ozbiljno zabrinut. Njegov nastup je, ustvari, pretnja. On poručuje svima koji će ostati bez posla, penzija, socijalnih primanja, stanova, lekova i hleba, da neće odustati. Jer, on ima viziju, on se bori za Sutra.

Ali, problem je što oni kojima se obraća ovom mekom pretnjom ne mogu odustati. Ne da neće, kao on, već ne mogu. Nestaće. Ljudi koji umiru Danas ne misle o boljem Sutra.

I zato je sukob neminovan. Između njega koji neće i koji instrukcije globalističkih gospodara doživljava kao viziju sopstvenog političkog mesijanstva i narodakoji više ne može i nema gde neće biti kompromisa. A tamo gde nema kompromisa uvek miriše totalitarizam…

… I kako god ta priča bude tekla ona će biti loša za Srbe i Srbiju, a dobra za njegove globalističke gospodare.  Jer, miris totalitarizma je ono što njima najviše prija…


Izvor: CEOPOM-Istina

Komentari

Jedan komentar na Miris totalitarizma nad Srbijom

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Miris totalitarizma nad Srbijom

* Obavezna polja