Nebojsa-Pavkovic2904Са посебном пажњом сам прочитао Ваше мемоаре, који су, не без разлога, привукли велику пажњу домаће и светске јавности.

Овим писмом не желим, да на био који начин, оспорим Ваше ставове и оцене које сте написали о најважнијим догађајима из наше најновије, нажалост трагичне историје, и о људима који су учествовали у њима.

Међутим, с дужним поштовањем, желим да прокоментаришем оцене и ставове које сте изрекли о мени, опет зарад историје, и тачног информисања јавности, без намере да полемишем са Вама.

Уверен, да моји коментари и чињенице које предочавам, могу помоћи приликом штампања трећег издања Ваших мемоара, одлучио сам да Вам се обратим и кажем ”било је то овако”.

На страни 206, у последњем пасусу, описали сте наводно, наш сусрет 5.октобра увече.

Између осталог, кажете, да сам збуњен, стајао насред радне собе Председника Милошевића, када сте  Ви ушли…итд.

То се значајно разликује од онога, како је то било, шта сам ја записао о том догађају, и шта је евидентирано у документима ГШ ВЈ.

Уважена госпођо, 5.октобра нисам напуштао зграду ГШ ВЈ, од 06,00 до 06,00 часова 6.октобра 2000.

То могу да потврде генерали, чланови колегијума, са којима сам пратио догађаје на улицама Београда, и више пута разговарао са Председником Милошевићем, тачније у 13,00; 14,30; 15,40; 16,00 и 20,00 часова.

Наш разговор, који Ви описујете, био је преко телефона, ”специјала” МУП-а.

Био сам изненађен Вашим позивом, а још више питањем:

Ко ће да заустави хаос у граду?

Не знам да ли сте могли да ме видите ”збуњеног”, али сам одговорио прецизно, да то није задатак војске, и да се на улицама налази ненаоружани народ.

Знам да нисте били задовољни одговором, јер сте одмах спустили слушалицу!

Није ми познато да ли је Председник Милошевић знао да сте ме звали али сам убеђен да он то не би одобрио.

MILOSEVIC-I-PAVKOVIC

Не знам како сте Ви замишљали, и очекивали да војска тенковима растера народ који изражава протест? Посебно, да ли је у стању да у оноликој маси људи, лоцира и издвоји острашћене партијске лидере и страначке јастребове, који су призивали рушилачке демонстрације.

Истине ради, Председника Милошевића сам у неколико наврата упознао са проценама ГШ ВЈ о резултатима који се могу очекивати на изборима, и о плану за његово насилно рушење са власти.

О резултатима на изборима упознао сам га још на прослави његовог рођендана у Дубашници. Наиме у току шетње, на којој су били сви гости, мушкарци,  разговарало се и о томе. Неки од њих су говорили да ће председник Милошевић добити око 60 одсто гласова.

Његов коментар је био да у том случају може, да све гласове које добије на Косову поклони Коштуници. Ја сам му тада рекао да ВЈ располаже информацијама да ће добити између 30 и 40 одсто, што су сви одбацили.

О плановима за његово насилно уклањање са власти, упозоравао сам га више пута, после првог круга избора, а посебно 4.октобра, на састанку са члановима ужег дела колегијума НГШ ВЈ, у Белом двору, а затим и на састанку који је имао истог дана, са ста вврешинама ГШ ВЈ и МУП-а. Информацијама које му је давала ВЈ није придавао потребну пажњу.

У истом пасусу сте навели да сам се:

”целог лета у Карађорђеву, у Београду, у Дубашници, у свим приликама у којима је био са нама самоиницијативно клео Слободану у вечну верност, изражавао своје дивљење према њему…”

Нисам од Вас очекивао да ћете написати толико неистина, без аргумената. Подсетићу Вас на све наше приватне сусрете.

У Карађорђеву сам боравио само једном, са породицом два дана, на позив Председника Милошевића, за Први мај 2000. (био је и господин Мркоњић са супругом).

У Дубашници сам био са породицом, само једном, опет по позиву Председника Милошевића, на прослави његовог рођендана.

У Београду сам био са породицом, само једном на приватној вечери, на позив Председника Милошевића. Други пут сам у Београду присуствовао прослави вашег рођендана.

Заборавили сте да наведете још један град у коме смо се срели, Пожаревац. Тамо сам присуствовао манифестацији Љубичевске спортске игре, на позив, сад покојног, Влајка Стоиљковића. За време трајања игара, добио сам позив од Председника да дођем код Вас у породичну куцу. Тамо сам са породицом остао око два сата. Подсећам да смо том приликом ручали пицу.

То је госпођо Миро, све време које сам провео у Вашем друштву.

Не знам да ли се може рећи да је то ”цело лето”.

svedok-nebojsa-pavkovic-1

Но без обзира на то, мени су сусрети са Председником Милошевићем и његовом породицом били пријатни и остали у лепом сећању.

Што се тиче заклињања, било би боље да сте описали сцене ”заклињања” и навели неке реченице, или речи моје заклетве.

Мени је потпуно јасно што сте незадовољни, и што сте о мени написали такве неистине.

Мислим да је од Вас и Ваших партијских другова, посебно господина Љубише Ристића (мог некадашњег пријатеља), кренула прича о издаји Милошевића, у којој сам ја главни кривац, јер нисам употребио ВЈ за разбијање демонстрација, и спасавање Председника Милошевића.

Оптужба је неоснована, али озбиљна ако се не објасне сви аспекти и учесници догађаја.

Ја сам био НГШ ВЈ, са одређеним овлашћењима. Нисам био НГШ председника државе, већ народа и Војске. Председник Милошевић, као командант ВЈ, није ми издао наређење да употребим Војску на улицама Београда. Ако он није наредио, како сам ја то, по Вама, требао самоиницијативно да наредим употребу ВЈ?!

И како сам ја, у том случају издао Милошевића?

Председник Милошевић је био интелигентан и образован човек, који је знао шта би значило појављивање тенкова 5. октобра, на улицама Београда, препуних људи.

Све процене су указивале да се само чека да се на улицама града, појави Војска, па да избије хаос и грађански рат, што су многи у земљи, а и вани – прижељкивали.

У периоду непосредно пред изборе, ГШ ВЈ је располагао информацијама, да демонстрације могу да прерасту у рушилачке, и да у тим околностима дође до насилног уклањања Председника Милошевића са власти. То би био увод у грађански рат са несагледивим последицама.

У вези стим висе пута сам  говорио: да ВЈ неће дозволити да дође до грађанског и братоубилачког рата, и да ће стати између супростављених страна, о чему постоје бројни записи. Те моје изјаве су поједини страначки лидери тенденциозно тумачили, алудирајући да се ја и ВЈ сврставамо уз Милошевића и његову странку, и да ћемо по сваку цену бранити власт.

Једини који је веровао у оно што сам говорио био је, сад почивши, његова светост,  Патријарх Павле, с ким сам више пута био у контакту.

Догађаји који су уследили показали да се ВЈ није мешала у изборе и изборне резултате, и да је одговорним и неутралним ставом, обезбедила мирну смену власти, без проливене крви и жртава, не само у престоници већ у читавој земљи.

Због таквог професионалног и патриотског односа, нико од тадашњих лидера ДОС, али и осталих, није одао признање ВЈ, већ су се обрушили свим расположивим најпрљавијим методама, и средствима да је разбију и уруше. У прилогу мојих тврдњи, постављам питање, свима који мисле да је Милошевић издат од ВЈ: Због чега Милошевић није употребио Гардијску бригаду, тада најјачу, најопремљенију и најобученију, јединицу у Београду, која је била под његовом непосредном командом, за разбијање демонстрација, ако већ Павковић није хтео? Командант те јединице био је генерал Бојовић,  његов ађутант који је стално био уз њега?!

kostunica-pavkovic

Одговор на питање је јасан: Председник Милошевић је знао да употребом Војске не може да реши питање победника на изборима, и био је свестан последица у случају употребе Војске.

И последње на шта желим да Вам одговорим је, да сам и тада и сада поштовао и ценио Слободана  Милошевића као председника и ВК, због његовог професионалног и коректног односа према мени и ВЈ.

 

Нисам ”бдио над његовом политиком”, већ над професионалном и одговорном извршењу задатака које ми је постављао. Међутим, да ми је 5.октобра наредио да употребим Војску, против народа, то наређење не бих извршио. То се не односи само на Милошевића, већ било кога који би био на тој функцији.

Хоћу да Вас подсетим да се хашка Оптужница, па и пресуда, добрим делом базирају на тврдњи:

”Да је Павковић био најближи сарадник Слободана Милошевића”.

Та прича је потекла управо од људи из ВЈ који су много дуже времена провели са Председником Милошевићем него ја.

Председника Милошевића сам први пут видео и упознао 30.маја 1998. на састанку у Београду, а Вас 10.маја. 1999.године, на изласку из лифта у објекту ”Караш”.

Председник Милошевић је политичар, а ја војник. Он је командант, и наредбодавац, а ја извршилац!

Каква ту блиска сарадња може да постоји?

Наш однос био је регулисан правилима и прописима. Војнички речено субординацијом. Био сам са њим близак колико су војнички односи дозвољавали. Поштовао сам га и уважавао као председника, команданта и човека. На дужност НГШ сам дошао својом заслугом и минулим радом. Да Вас не подсећам на то.

Ништа ми није дато ни поклоњено. Превремено сам пензионисан, јер нисам хтео да злоупотребљавам ВЈ.

Тадашњем председнику сам рекао све шта сам требао да му кажем, а то му се није допало.

Пензионисан сам као једини НГШ који није добио кућу, већ сам остао у стану који сам добио као командант 3.А.

Ако нисте упознати, да Вас информишем, да сам убрзо после смене власти 5.октобра, новом Председнику Војиславу Коштуници понудио своју оставку, пред колегијумом НГШ.

Нисам никада припадао ни једној странци, и нисам се сврставао ни у какве ”кланове”, и  интересне групе. Нисам се ”продао” никоме.

Зато сам овде где јесам, али чисте савести и образа, јер сам радио све у интересу државе и народа.

С поштовањем

Небојша Павковић
11.11.2015.године
Финска


Извор: Сведок

Коментари

Један коментар на Генерал Павковић – “Није било тако него овако!”

Оставите коментар

Оставите коментар на Генерал Павковић – “Није било тако него овако!”

* Обавезна поља