Безбедносни пропусти и терористички напад на Вучића

У тексту „Сребренички напад на премијера Вучића као чин тероризма“ објаснио сам на чему темељим став како је предметни догађај погрешно квалификовати као убиство у покушају. У питању је перфидно осмишљен и изведен терористички напад у геополитичким околностима какве сам објаснио у тексту „Сребреница од последице до средства“ (1). Због обима текста нећу се задржавати на различитим питањима етиолошких аспеката напада појашњеним у ранијим текстовима.

Само дан пре терористичког напада на премијера Александра Вучића министар полиције Драган Лукач обавестио је јавност како су предузете све неопходне мере да скуп прође у најбољем реду, те како искључује могућност инцидената. При томе се похвалио како МУП Српске у обезбеђењу скупа учествује као субјект међуполицијског тима на нивоу државе, али и кроз штаб формиран у оквиру министарства којим руководи. Колико се његова процена показала квалитетном и професионално утемељеном најбоље показује чињеница да су један премијер и један председник државе (Борут Пахор) били подвргнути „каменовању“ као најтежем облику смртне казне по шеријатском праву.

Лоша безбедносна процена је довела до тога да је више радикално-муслиманских екстремистичких група из Санџака, Сарајева и других крајева дошло на меморијални скуп и без потешкоћа реализовало свој наум. Сви ти екстремисти превозили су се територијом Републике Српске и прошли поред наше полиције. Такве екстремистичке и вандалске групе заустављају се далеко од одредишта и под полицијском пратњом враћају у своја пребивалишта. То су есенцијалне радње предупређивања или превенције насиља на скуповима високог ризика за какве изгледа да у МУП-у Републике Српске још увек нису чули.

Кад већ предметне насилничке групе нису благовремено елиминисане, долазимо до питања: како им је омогућен улазак у простор одржавања скупа? МУП РС-е је чинио „спољни прстен“ обезбеђења и директно је одговоран за недвосмислен пропуст у виду омогућавања екстремистима да остваре своје намере унутар меморијалног центра.

Но, тиме се не завршава низ пропуста који су директно довели до животног угрожавања штићених личности. Према изјавама самог премијера Вучића видљиво је како су се хулигани и екстремисти позиционирали поред хале у којој су делегације боравиле на почетку скупа. Одмах по Вучићевом изласку започиње манифестовање насиља према њему, од увреда до директних претњи убиством. Озбиљним пропустом може се сматрати  сама чињеница је екстремистима дозвољен приступ тој локацији, а то што им је омогућено вршење насиља над штићеним личностима је крајње незамисливо. У тим тренуцима интервентне снаге морале су реаговати и насилнике удаљити. Но, питање је да ли су интервентне снаге биле и предвиђене од стране силних „штабова“ обезбеђења?

У даљем долазимо до наредних грубих пропуста у обезбеђењу скупа. Насилне групе се слободно крећу простором одржавања скупа и настављају са вршењем насиља према премијеру Вучићу. Све то преко 2 100 полицајаца, ангажованих на обезбеђењу скупа, посматра немо  и без икакве намере да спречи оно шта је уследило.

Сам премијер Вучић је можда најбољи сведок немилих догађаја. Небројено пута је изјавио како је након полагања цвећа усмерен кроз насилну масу. Александар Вучић тврди како је лично приметио да су заштитне ограде биле уклоњене и како су насилници припремили напад. Са друге стране, министар Лукач као своју велику „умотворину“ истиче да је у окупљену масу убацио специјалце у цивилној одећи. Сад, занимљиво је како „специјалци“ нису уочили уклоњене ограде и припремање напада, које је уочио премијер – иначе лаик за безбедност. Лукачеви „специјалци“ су лежерно посматрали како премијера и друге делегације уводе међу насилнике спремне на усмрћивање. Скандалозно!

Но, овај тренутак намеће потребу истицања једног од најважнијих пропуста учињеног приликом планирања обезбеђења. Скраћивање деонице кретања штићених личности и што мањи дотицај са окупљеном масом су есенцијални постулати безбедности који овде нису поштовани. При том, „стручњак“ који је осмислио да се штићене личности крећу трасом на једној страни обезбеђеном заштитном (покретном) оградом, а на другој страни обележавајућом траком, очигледно нема ни дана полицијског образовања. Када штитите делегације нивоа председника држава, премијера, монарха и сл., онда је обавезно постављање кордона униформисане полиције са обе стране штићене трасе. Уз то је обавезно размештање значајног броја оперативаца у цивилној одећи унутар првих редова окупљених грађана.

Ту треба нагласити како се униформисана полиција и оперативци тако распоређују ради предупређивања напада од стране појединца или мање групе. Омогућити насилној маси (већем броју лица) да приђу штићеним личностима је незамисливо. Такви се елиминишу много пре доласка штићених личности. Наши „врли специјалци“ омогућили су насилној маси и позиционирање и уклањање ограда и сам напад!

Надаље, сам напад на премијера открива следећи тежак пропуст учињен приликом планирања обезбеђења. Видљиво је да су „стручњаци“ одредили трасу извлачења штићених личности у случају напада, као и возила за даљу евакуацију. При том су трасу извлачења „заштитили“ само обележавајућом траком, а возила са два униформисана полицајца. Професионално гледано то је напросто неодговорно.

На локалитету где су се налазила возила за евакуацију требало је поставити два-три тима Јединице за подршку под пуном опремом и са обавезним штитовима. Њихово позиционирање на тако узвишеном и лако уочљивом локалитету има своју превентивну улогу – одвраћања потенцијалних насилника. Међутим, много важнија је њихова реактивна улога. Задатак таквог тима јесте муњевит улазак у масу, те кориштењем штитова и других средстава принуде, стварање коридора за извлачење штићених личности.

Такво позиционирање снага и њихово деловање омогућило би колико-толико безбедно извлачење председника Вучића и Пахора, а никако онакве паничне реакције какве су уследиле. То што истиче премијер Вучић да су њега и његово обезбеђење буквално секунде делиле од пресецања одступнице и бруталног умлаћивања од стране разуздане масе ноторна је чињеница!

НАПАД НА ВУЧИЋА СЛЕДИ ЈЕДИНСТВЕНУ МАТРИЦУ ТЕРОРИСТИЧКОГ ДЈЕЛОВАЊА

Оно шта „стручњаци“ у врху полиције Српске никако не схватају јесте да спорни сребренички напад представља трећи у низу терористичких напада изведених на подручју Републике Српске по јединственој матрици. Исламски терористи увек (у правилу) прво нападају сопствену популацију са циљем хомогенизовања око њихових циљева и наметања шеријатских правила. Такав напад прошле године изведен је у Трнопољу код Приједора, ком приликом су усмрћена двојица Бошњака. Убијени су се отворено супростављали снажној приједорској вехабијској заједници, чак до нивоа директног сукобљавања. Тек након убиства откривено је да су борци Исламске државе боравили у том месту и да је сукоб једног од настрадалих био управо са њима.

Убиством ова два грађанина Републике Српске и противника вехабизма локалном становништву је одаслана јасна порука како пролазе они који се супростављају шеријату. Међутим, МУП РС-е нити једном службеном радњом није се бавио овим догађајем као потенцијалним чином тероризма, него је једно лице осумњичио за кривично дело тешко убиство. Но, колико је квалитетно проведена истрага у том кривичном предмету понајбоље говори чињеница да је и тај један осумњичени пуштен из притвора. Норвешки држављанин се данас слободно (као херој) шета приједорским улицама и ништа га не спречава да оде у Сирију, како је то и намеравао пре злочина.

Треба истаћи како је овај приједорски злочин открио још једну скандалозну димензију рада полиције на сузбијању исламског екстремизма. Осумњичени, иначе регистровани припадник вехабијског покрета и сарадник Исламске државе, поред војног наоружања посједовао је и пиштољ за који му је МУП РС-е одобрио набављање и држање. Требало би да се ту запитамо: какав то надзор над екстремним вехабитима врши полиција кад им дозвољава легално наоружавање? Но, то нас доводи до следећег проблема: и Нердин Ибрић, починилац терористичког напада на зворничку полицију, сам чин напада починио је ловачким пушкама (две) за које је поседовао оружне листове издате од стране наше полиције.

Ту долазимо до питања какво сам МУП-у јавно више пута постављао: да ли је истинит податак да је Бошњацима до сада издато 40 000 одобрења за набављање ловачких пушака, од чега 15 000 са оптичким нишанима? Нисам добио ни одговор на питање: колико још грађана Републике Српске (а сад и страних високих функционера) треба да смртно настрада, пре него наша полиција започне са супростављањем исламском екстремизму.

Надаље, помињањем Нердина Ибрића дошли смо до „друге фазе“ екстремистичко-терористичког деловања муслимана на подручју Републике Српске. Према утврђеној матрици, након напада на сопствену популацију ради хомогенизације и увођења шеријата, уследио је напад на органе безбедности. У везаним текстовима можете видети како сам напад на премијера Вучића и зворнички терористички напад подвео под идентичну матрицу деловања. Овде ћу само напоменути како је у Зворнику упућена јасна терористичка порука да у ширем окружењу више нико није сигуран. Нападима на службе безбедности терористи увек упућују поруку грађанима да нису сигурни (кад се полицајци не могу заштитити, а како да то успу обични грађани).

По већ устаљеној матрици, а као највиши чин застрашивања, уследио је напад на високе званичнике земаља окружења. Овим нападом упућена је јасна порука да више нико није сигуран на укупном простору Балкана. Колико је брутална порука упућена можда најбоље говори начин извршења терористичког чина. Нападачи су јасно демонстрирали моћ да над својом жртвом примене најстрожу казну шеријатског права – каменовање! У онаквом хаосу и уз крајње скаредне пропусте обезбеђења премијер Вучић је врло лако могао бити убијен. Само, питање је да ли би тиме била одаслана жељена порука? Овако је грађанима поручено да Исламска држава и исламски екстремисти могу каменовати једног премијера, па нека грађани поразмисле шта тек чека њих незаштићене.

На крају морамо поставити и нека крајње забрињавајућа питања. Запитајмо се због чега се МУП РС-е понаша као „слон у стакленој башти“ у односу на очигледну ескалацију тероризма и исламског екстремизма? Бојим се да незнање и нестручност нису довољна објашњења крајње скаредних и контрапродуктивних понашања. Данима тражим одговор на питање: да ли можемо говорити о „случајним“ пропустима и незнању, или о намерним и циљним активностима у правцу опште дестабилизације?

___________________________________

(1) – http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/srebrenichki-napad-na-premijera-vuchi-a-kao-chin-terorizma/

http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/srebrenitsa-od-posleditse-do-sredstva/

Извор: ЦЕОПОМ-Истина