marina-ragus 3Блокада граница од стране чланице ЕУ, Хрватске и контра мере које је Србија увела уз сву очекивану баражну паљбу политичких елита отвара многа питања али се једно и то најважније упорно избегава-ко ће да плати штету коју Балкан трпи због избегличке кризе: од финансијске, економске до политичке и изнад свега безбедносне?

Брисел?

Потпуно је јасно да од тога нема ништа. И, одатле треба кренути. Проста логика уз по коју математичку операцију даје одговоре на све: постављање актуалне ситуације као и прептостављање блиске и даље будућности у једини могући-реални оквир. А, то је да су најјаче земље ЕУ блока одредиле нову (пре)расподелу статуса на тлу Старог континента. Исток Европе у том ријалитију добија „канту за отпатке“. Балкан, као по правилу остаје „затечен и изненађен“. Или је то још једна од медијских представа која треба да маскира оне „планове и програме“ који се отклимају главом током бројних (не)званичних сусрета. Сусрета током којих, да се послужимо немачким стилским фигурама, „џинови“ причају а „патуљци“ послушно климају главом. Подједнако како и сама Немачка пролази у „разговорима“ с Вашингтоном.

Свако има свог „џина“. Они који су добро разумели „план“ макар су покушали да предузму мере које ће амортизовати буџетске ударе који, свакако јесу пропратни ефекат избегличке кризе. Посебно за земље које се боре с високим јавни дугом, последицама политике „мере штедње“, презадуженошћу и озбиљном социоекономском кризом. Међу првима у ЕУропи, мађарски премијер Виктор Орбан саградио је жичану ограду и послао сигнал да му не пада на памет да скупо плати, како то одскора зове, немачки „морални империјализам“. Уочи, постављања ограде, Мађарска је саопштила да њу дневно избеглице „коштају“ око 750 хиљада евра![i] Иако, само у транзиту, избеглице треба регистровати, нахранити, пружити им неопходну медицинску помоћ а све то, иако у потпуној шизофреној ситуацији није популарно рећи, кошта.

Наравно, севнуле су одмах реторичке „моралне“ лекције из развијене Еуропе. Суштински, нико није конкретно реаговао на ситуацију која ће изазвати домино ефекат на Балкану. Постављање ограде, било је јасно, требало је да преусмери кретање избеглица и ослободи прву земљу Шенгена „терета“ који више није могла да поднесе. Као што је било јасно да је остатак блока управо не предузимањем било каквих „мера“ подржао „строгу контролу спољних граница ЕУ“. Данас већ официјелно слушамо о тој контроли, „без које није могућ слободан проток робе, капитала, људи“ али, наравно, само унутар Шенгена! Сви који нису део „Шенгенског режима“ мораће да трпе, управо оно кроз шта пролазе Србија и Хрватска последњих дана. И, као што видимо Брисел апсолутно није реаговао у правно чистој ситуацији у којој је чланица ЕУ једнострано блокирала друмси саобраћај и тиме онемогућила слободу кретања која је даље произвела како финансијске и привредне тако и политичке губитке у односима две балканске земље које су и овај пут показале како трајни мир и стабилност на Балкану (ипак) нису могући. Због просте чињенице коју су потписали „џинови“ некадашњег униполарног света правећи балканске границе на колективној „кривици“ српског народа.  И, онда, је сасвим очекивано да свака тензија између земаља ослободи „духа из боце“ који је препознатљив у предратним и ратним околностима. Уз гомилу тешких речи две су се земље заглавиле у последицама бриселске пропасти да администрира мир, стабилност и највише цивилизацијске вредности. Јер, у ствари, Брисел то и не може. Кад је колонија могла самостално да уређује живот?! Како нам историја говори, а треба јој се чешће враћати у овим данима-никад!

И, стога простора за изненађења нема. Поготово после катастрофалних одлука које не да нису донеле оно за шта се ЕУ декларативно залаже, већ рашиле по шавовима ионако врло климав пројекат.

Поменимо неке: Изградња Јужног тока обустављена је директним притиском на транзитне државе за које је то значило стабилно снабдевање драгоценим енергентом, као и нижу цену гас, тако и приход од транзита у буџет; коначно, у свеопштој клими незапослености значајно повећање пораста запослених. За Србију тај губитак се књижио са губитком капиталне инвестиције вредности две милијарде евра, и годишњим приходом од 300 милиона евра. За Бугарску која је и сама под притиском произвела обуставу пројекта, то је значило минус од око четири милијарде евра у инвестицијама и око 600 милиона долара прихода од транзита. Мађарске процене губитка кретале су се у распону између 400 и 600 милиона долара.[ii] Да не говоримо о компанијама, и државама које су учествовале у самој припреми пројекта Јужни ток. Да не идемо у све детаље о којима смо већ писали, битно је да се тада врло јасно видело ко је где у ЕУропском политичком мозаику и ко је под директном управом Вашингтона. За нашу тему битно је подсетити да је тада самосталност у доношењу одлука које су биле у интересу једне државе и њених грађана (а конкретне цифре то и показују) изразио једино мађарски премијер Виктор Орбан на кога се слила диригована киша медијских напада. Напросто, није био на корпоративној линији.

Још један „детаљ“ нимало безначајан а проистекао из украјинске кризе, јесу директни губици ЕУропске привреде због налога (поново) Вашингтона да се Русији уведу санкције. И, очекивани одговор Руске федерације у контрамерама. Брисел је дуго крио конкретне податке о губицима, покушавао да спинује незадовољства оних привредника који су били везани за друго по реду извозно тржиште ЕУ блока, или Русију. И, тако све док шпански министар спољних послова није у фебруар ове године изашао с фрапантним податком да је до тог момента ЕУ на губитку од 21 милијарду евра и да су „санкције скупо коштале све нас: до сада ЕУ је изгубила 21 милијарду евра (23,7 милијарди долара). Шпанија је највише погођена у областима пољопривреде и туризма“[iii], рекао је тада Хосе Мануел Гарсија-Маргало шпански министар спољних послова износећи по први пут податке о губицима ЕУ.

izbeglice-4

Неколико месеци касније, тачније јуна ове године, аустријски Институт за економска истраживања (WIFO) урадио је нову студију којом су се њихове хипотезе о великим губицима за европску привреду из октобра прошле године обистинила:

„Наше хипотезе, од прошле јесени, о погоршању нивоа пада извоза постале су стварност“рекао је Оливер Фриц, један од аутора студије. WIFO је израчунао да уколико се санкције наставе у наредне две године, Немачка ће изгубити 465 000 радних места због смањења извоза у Русију, Италија ће изгубити 215 000 радних места, Шпанија 160 000, Француска 145 00 и Велика Британија 110 000 радних места. Швајцарска која није чланица ЕУ али је у блоку земаља које су увеле санкције Русији, изгубиће 45 000 радних места, укључујући и 5 000 из области туризма. Укупно, према овој студији ЕУ губи 100 милијарди евра због потпуно погрешне и контрапродуктивне одлуке Брисела.[iv]

И, коначно долазимо до још једне кризе која ево бележи значајне губитке за Стари континент, а јесте егзодус народа из ратом захваћених подручја Блиског Истока и Африке. Такође, и у овом случају не постоји прецизна структура трошкова збрињавања избеглица које су наметнутим ратом, насиљем и тероризмом биле приморане да напусте своје куће. Међутим, постоје извесни оквири кроз које можемо да посматрамо још један катастрофалан финансијски и економски губитак настао као последица погрешних политичких одлука: пре изградње ограде на Хоргошу, Мађарска је саопштила да дневно троши око 750 000 евра због избегличке кризе; скоро смо од српског премијера чули, опет без прецизне структуре трошкова, да Србија из ионако катастрофалног буџета издваја 75 евра по избеглици. Уколико знамо да је до сада регистровано 174 000 избеглица које су прошле кроз Србију, то значи да је до сада потрошено из буџета из Србије 13 050 000 евра. Овде, наравно треба бити опрезан јер начин на који је то речено не даје потпуну ни прецизну структуру трошкова. Уколико је по избеглици потребно 75 евра, није речено да ли је то цифра која се дневно троши. Као што не знамо колико је било илегалних прелазака, нерегистрованих избеглица, миграната и азиланата. Дакле, претпоставимо да су трошкови значајно већи. Почетком септембра немачки званичници су саопштили податак да ће Немачка потрошити око 6,6 милијарди евра на 800 000 избеглица које ће до краја године ући у ту земљу. Данас су претпоставке о броју избеглица веће и финансијски неподношљивије  за „џина“.

Утицајни немачки лист Шпигл, већ сада, анализира „шта је то спопало“ Mutti Меркел, како од скора зову своју канцеларку. Наиме, гувернери 16 савезних држава, коалициони партнери (ЦСУ), као и партијске колеге унутар саме ЦДУ у потпуном су џуду с новим лицем канцеларке. Покушавају да га разумеју на разне начине: од медијске пропаганде, преко подлегања емоцијама које су недопустиве посебно у кризним моментима у политици, до: можда је и време да се мисли о променама. Јер, Немачка, иако у суфициту, врло јасно зна да ова криза може бити врло кобна по њу. Посебно када се еуфорија излиже. Ових дана из немачке штампе углавном долазе упозорења да ситуација неће моћи да се контролише, и да то што је Немачка покушала да одигра улогу „моралног вође“ и позивом избеглицама наложи ЕУропским „партнерима“ исти модалитет понашања, није уродило плодом. Напротив! Још више је утемељило сада већ непремостив јаз посебно у Источном делу ЕУ. А, таласи избеглица тек се очекују.[v]

Дакле, Mutti је добила аплаузе преко океана, у ЕУропи раскол, а унутар Немачке полако се диже талас екстремних полова политичког спектра који ће добијати на интезитету колико криза буде трајала. И, док не постане јасно да је све време био план да се криза искористи за прекомпоновање односа и позиција унутар Старог континента, посебно унутар Еу блока. Сви они који су на спољним границама ЕУ, биће препуштени сами себи и проблемима немогућим за смостално мирно решавање. Уосталом, слике које долазе с Балкана то само потврђују. Тако да хрватски премијер мора бити свестан да ће итекако постати сабирни центар и да с тим Србија нема баш никакве везе. Као и да се Србија може наћи у врло опасном џепу у који ће се сливати десетине хиљада избеглица у жељи да стигну до Mutti.

„Постоји реална опасност да Европска унија затвори границе и да на Србији остане да удоми велики број избеглица“ између осталог је рекао Џејмс Кер Линдзи са Лондонске школе економије у разговору за београдски дневни лист Блиц. Ништа бољу визију за Србију није дао ни Вилијам Монтгомери, некадашњи амерички амбасадор у Србији. Али све то опасности за званични Србију мало значе јер она „чека“ да чује из Брисела „како треба да се понаша“ и „на кога да се угледа“ у Европи када је реч о приступу кризи.

Као да јој није јасно да је ЕУ то већ јасно рекла: Оштра контрола на спољним границама ЕУ! Или, „суверено је право сваке државе да осигура своје границе“..или, да ли сада званична Србија заиста „разуме“ ЕУропу после пада Берлинског зида или јој зидови који се свакодневно рађају на ЕУропским границама не говоре довољно?

_________________________________

[i] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/europske-granice-ocaja-i-straha/

[ii] http://sputniknews.com/business/20141212/1015781475.html

[iii] http://www.businessinsider.com/afp-russia-sanctions-have-cost-eu-21-bn-euros-says-spain-2015-2#ixzz3km52c554

[iv] http://www.welt.de/wirtschaft/article142742046/Russland-Krise-kostet-Europa-bis-zu-100-Milliarden-Euro.html

[v] http://www.spiegel.de/international/germany/refugee-policy-of-chancellor-merkel-divides-europe-a-1053603.html


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Чему изненађења кад је концепт ЕУ јасан

* Обавезна поља