Искрено, нисам веровао да ћу икада имати потребу да се у својим текстовима бавим спортом, без обзира што се од оног несретног 5. октобра спорт, политика и токови новца преплићу на начин какав пре тога нисмо познавали, а који сигурно није пример друштвене транспарентности.

Али, околности су ме, као навијача Црвене Звезде, и уредника сајта који се бави разоткривањем манипулација просто натерале да се мало осврнем на недавну чудну конференцију  коју је одржао Небојша Човић у својству председника КК Црвена Звезда, а на коју је „привео“ и свог тренерског пулена Душана Алимпијевића, капитена Бранка Лазића, као и главну ведету тима Перу Антића како би „душманима“ показао да у Звезди тече мед и млеко, влада љубав и поверење, а да проблеме заправо праве новинари и „зли Партизан“.  А ко би их други и правио?

Непосредни повод за ово ванредно обраћање биле су гласине о лошој атмосфери у звездиној свлачионици након очајних игара у Купу и катастрофалног пораза од осредњег Бамберга у Евролиги. Наравно, Човић је све оповргао, посебно приче о наводном физичком обрачуну Лазића и Алимпијевића, али при томе није говорио о узроцима бледих издања на терену, посебно против АБА друголигаша Борца, кога су из Купа, уместо Звезде, избациле судије. Уместо тога, говорећи мало директно, а мало алегорично, попут питијске пророчице, ударио је на завере спољног непријатеља, оличеног у појединим новинарима и управи Партизана. Ако је ишта у његовом излагању било недвосмислено, то је да је његова подршка тренеру Алимпијевићу неупитна и да нити лоши резултати, нити они који већ доста дуго говоре да је тај момак једноставно недорастао месту на коме се налази, неће променити његово мишљење. Не верујем ни да би будућег зета тако отворено бранио.

Ни млађани тренер, када му је Човић дао реч, није говорио о узроцима бледих игара, нити свом најблаже речено хистеричном вођењу тима током утакмице са Партизаном, већ је причао о својој температури од 38, и убеђивао нас како нема, нити је имао, подлив испод ока. Поштујући правила комуникације која му је неко, вероватно Човић, напабирчио пред конференцију трудио се да звучи позитивно, говорио о првом месту у АБА лиги, и тако то. О томе како за 40 минута игре није успео да реши комбиновану одбрану Борца није рекао ни реч. Али, ваља га разумети. Он се само рукама и ногама бори да сачува нешто чега се „вољом Богова“ ненадано дочепао и при томе има у глави време у коме живи и онога ко му чува леђа. Друго га не занима. Просто речено, зар је Небојша Стефановић бољи политичар, него што је он тренер? Сигурно да није, па траје. И то му, ето, даје право да својом недовољном стручношћу и апсолутном незрелошћу малтретира сјајне играче, армију навијача и доводи у питање репутацију Црвене Звезде.

Али, зашто се један стари лисац какав је Човић одлучио за тако шкакљиву варијанту, која и њему дрма функцију?

Да би добили одговор на то питање вратићемо се мало унузад, на сјајну Звездину прошлу сезону, када су узети сви домаћи трофеји и АБА лига, а до пласмана међу 8. у Евролиги недостајала само једна победа. Тренер Дејан Радоњић направио је тиму сјајну хемију и био стварни лидер екипе, како и треба да буде. Но, било је јасно да његов растући утицај у клубу, медијима и међу навијачима смета Човићу. Избрисао га је гумицом. Упркос сезоне коју су сви оценили као сјајну, са Радоњићем није ни било правих разговора о продужетку уговора и он је клуб напустио пре почетка прелазног рока, што је за последицу имало да је комплетан прелазне рок (и продају старих и довођење нових играча) Човић одрадио сам. Треба ли да објашњавам шта то заправо значи?

Истовремено, Човић је наводно кренуо да тражи новог тренера, али у старту је било јасно да су имена која су помињана била шарена лажа. На крају је објавио да се одлучио за Алимпијевића и Топића као помоћника. Учинио је то мало необичним речима:

„Ми смо бирали и одабрали. Па шта ако је млад? Многи су нам се нудили, али смо ми ти који смо одлучили … Нећу да доводим некога од 75 година па да плаћам посебно осигурање … Стојимо иза њих, иако сам свестан да ће бити свега и свачега …“ (1)

Признаћете да ове Човићеве речи данас звуче пуно јасније него онда када су изречене. Као и да нема потребе учити Човића да између 32. и 75. постоји много других старосних вредности примеренијих озбиљности тренерског позива. Зна он то одлично! Али, тешко да би та озбиљност прихватила да дође на почетку сезоне, а ни најмање не утиче на обликовање тима који треба да води.

И тако је на клупу Звезде сео тренерски јуноша Душан Алимпијевић. Амбиција му не недостаје, можда ни талента, али једноставно снага клуба га умногоме надраста. Такође, ниво његовог кошаркашког знања је такав да једном Пери Антићу или Тејлору Рочестију мора изгледати смешно када црта оне своје акције које опозива после тридесетак секунди.

Публика је брзо рекла своје и напуштање утакмица почетком треће четвртине незабележено у Ззездиној историји морало је бити опомена господину Човићу. Уместо тога и он и његов пулен Алимпијевић оптужили су публику за неразумевање. Следећи корак било је принудно отказивање празне Арене и враћање евролигашких утакмица у дворану Александар Николић, што није мали финансијски губитак, мада господин „Управа-то сам ја“ о томе не говори.

И тако редом. Спирала наниже. На крају очигледан отпор играча према филозофији игре младог тренера манифестован као безвољност на утакмицама, кулминара у мечевима Купа и срамном издању против Бамберга. Јасно је да Алимпијевић више нема ни ауторитета, ни знања да нешто промени када у игри кола крену низбрдо. А да нема озбиљан концепт игре јасно је од почетка. Против Партизана, рецимо, Гагић је у трећем минуту имао три личне грешке, а дозвољено му је да буде не само равноправан под обручима већ и да одлучи утакмицу, док се Бјелица за то време крајње нерезонски и потпуно неуспешно испуцавао са дистанце, трошећи живце саиграча и навијача.

Све у свему Звезда није само изгубила Куп. Тим, који има одличне играче, чији индивидуални квалитети одскачу од регионалне конкуренције, нема хемију, склон је апатији, делује немотивисано а, чак и када побеђује, најчешће игра испод својих могућности. То што у Евролиги има више победа него раније, а лошије је пласиран, говори о нечем другом а не о успешности клуба или тренера.

Баш као што и сама ова конференција говори о подметању Црвене Звезде испред личних интереса појединаца. По ко зна који пут.

Али, оно што је евидентно и што највише боли јесте што под тим Човићевим потрчком умире Срце Звезде! А Звезда без Срца биће што и Србија без Косова. Запамтите то Вучићу и Човићу!

_____________________________________


Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Човић, Алимпијевић и Срце Звезде

* Обавезна поља