andrej aresev24.децембра у Москви је одржано заседање Високог Евроазијског економског савета (ВЕЕС) на коме су учествовали председници Русије, Белорусије и Казахстана. После сусрета државних вођа, који чине срце нове интеграције, њима су се придружиле колеге из Јерменије и Киргизије, као и премијер Украјине Николај Азаров, који је на заседању учествовао као посматрач. „У два месеца, колико је прошло од нашег последњег сусрета у Минску, успели смо да у послу продубљивања интеграционих процеса постигнемо нове резултате“ – подвукао је Владимир Путин. Припремљен је нацрт оквирног дела уговора о Евроазијском економском савезу (ЕЕС), којим се одређују међународно-правни статус, организациони оквири, циљеви и механизми функционисања организације; фиксирани су основни принципи евроазијског интеграционог пројекта… Рад организације треба у пуној мери да одговара националним интересима свих њених учесника, посебно због специјалних услова неких од њих (то се, на пример, односи на Јерменију која се са земљама Царинског савеза уопште не граничи, а која је дала ниже увозне царине за цео низ робних позиција). Планирано је се да се до 1.марта 2014. припреми списак изузетака и ограничења који постоје у оквиру Царинског савеза и Јединственог економског простора и да се одреде рокови за њихово отклањање – рекао је председник Русије.

Рад форума је размотрио и резултате економског пословања у области интеграција, који су постигнути у 2013.години, као и приоритете за будућност који су тесно повезани са радом у 2014. години, а односе се на припремање оснивања Евроазијског економског савеза. Нови Савез треба да органски споји постојеће интеграционе структуре – Царински савез и Јединствени економски простор. Да подсетимо да, ако основни правац рада Царинског савеза представља усаглашена политика на спољним границама земаља у односу на робе из трећих земаља, основни циљ Јединственог економског простора је стварање услова за прогресиван развој економија земаља које га сачињавају и повећање животног стандарда њиховог становништва. При том се акценат ставља на обезбеђење слободе у кретању роба, услуга, капитала и радне снаге преко граница држава-учесница. Да подсетимо да исте пројекте својим „источним партнерима“ активно натура и званични Брисел, чију је позадину (на примеру бивше совјетске републике, највеће после Руске Федерације) објаснио Романо Проди, у једном периоду шеф Европске комисије: „Украјина је потребна Европи као извор економског раста и безбедности у економији. Људски и инжењерско-технички потенцијал, као и подземна блага Украјине ће помоћи да се настави преображај Европе у центар светских сразмера“.

evroazijska carinska unija

Евроазијски интеграциони пројекти претпостављају истовремени развој. Важна тенденцију у години која је на крају је представљало укључивање у те пројекте Јерменије и Киргизије. Тако је 24.децембра направљен детаљан план за Јерменију. Почетком децембра је ова република, смештена у јужном делу Кавказа, добила попуст за најосетљивије за њу позиције руског извоза: гас, нафтне производе и дијаманте. Према прелиминарним прорачунима Евроазијске развојне банке (ЕАБР) ступање Јерменије у Савез ће у двогодишњој перспективи, изражено у годишњем расту БДП-а, дати економски ефекат од 4– 4,5 процентна поена. Без обзира на поједине моменте који нису потпуно договорени, обнављање производно-кооперационих ланаца у оквиру (у своје време јединственог, а доцније вештачки искиданог привредног организма) ће удахнути живот у гране код којих је додата вредност, када се дође до коначног производа, висока.

Билатерални руско-украјински споразуми који су постигнути 17.децембра отварају широке перспективе за тешње заједничко деловање Кијева са Евроазијским економским савезом у формирању, за обнављање рада читавог низа високо-технологичних грана које су постојале у време СССР-а у економији Украјине. Конкретно, ради се о различитим типовима бродова, између осталог и оних који треба да освајају арктичке плитке воде. „Русија осваја арктичке плитке воде, и ми смо се договорили да ће се бродови за превоз гаса градити код нас у Николајеву. Укупна вредност уговора за период до 2020.године износи приближно 4 милијарде долара. То ће омогућити да се тај регион развије, и да наше фабрике – раде“ – каже потпредседник Украјине Јуриј Бојко. Такође су, преко дњепропетровског комплекса и руског КБ „С.П.Корољов“, предвиђени и заједнички пројекти у космичкој индустрији. Предстоји сложен посао на производњи тешке ракете која ће моћи у орбиту да достави скоро 90 тона корисног терета.

У сфери индустрије авиона Украјина и Русија намеравају да заједно произведу 80 авиона Ан-124 у вредности од 12,9 милијарди $. Прорачуни стручњака Евроазијске развојне банке показују да раст производње од 1000 америчких долара у руској индустрији авиона повећава украјински извоз у Русију за 45$, обезбеђујући при том да обим производње расте за 119$. То значи да ће, када руска индустрија авиона повећа обим производње за једну милијарду долара, код украјинских предузећа обим производње порасти за 119 милиона долара. Може да се претпостави да ће то важити у обе земље и за друге привредне гране.

Такође, обе стране добијају и усавршавањем руско-украјинских односа у царинско-тарифној сфери. На пример, Русија може да дозволи да се на њеном тржишту појаве украјински произвођачи цеви, а суседна братска украјинска земља ће то вратити тиме, што неће спречавати испоруке руског угља. Такође, Украјина ће се одрећи специјалних царина на увоз путничких аутомобила из Русије.

putin-evroazija

Председник Русије Владимир Путин је говорио и о потреби чвршће сарадње Русије и Украјине и у војној и војно-политичкој области. Како би се заједничко деловање подигло на квалитетнији ниво комплексан развој билатералних односа претпоставља и међудржавне консултације по широком спектру питања. У вези с тим важно место је заузело заседање Високог државног савета Русије и Белорусије, одржаног 25.децембра, после кога је В.Путин саопштио да ће влада Русије Белорусији у 2014.години пружити допунске позајмице до 2 милијарде долара. Руско-белоруска интеграција у неким својим правцима представља привлачан модел и за друге државе, настале на простору некадашњег Совјетског Савеза, између осталог и за Украјину. У оквиру општих интеграционих структура ефикасно се решавају и безбедносни проблеми; Белорусија је захваљујући изградњи нуклеарне електране стекла реалне шансе да постане највећи извозник струје у Источној Европи; приоритет у доступности руском тржишту за многа белоруска предузећа значи сигурност у стицању наруџбина, између осталог и за рад у најсавременијим технологијама; такође, такав однос омогућује да се са много повољнијих позиција разговара са партнерима изван региона (на пример, са Кином). Не треба обезвређивати ни функционисање јединственог система противракетне одбране, заједничке програме за борбу са наркобизнисом и тероризмом, за одупирање илегалној миграцији, незаконите финансијске шеме, потраге за украденим аутомобилима.

Рекло би се да се белоруско искуство допало и Казахстану. Владимир Путин и Нурсултан Назарбајев су потписали уговор о војно-техничкој сарадњи, као и детаљан план за заједничко коришћење космодрома Бајконур у следеће три године. Закључен је и међувладин споразум о испорукама руске нафте Казахстану, као и о њеном транзиту преко те републике за Кину.

Резултати заседања Високог Евроазијског савета у Москви омогућују да се настави рад на низу докумената, који се између осталог односе на усаглашавање прописа о конкуренцији, јединственој царинској политици и регулисању рада код постојања природних монопола. 10.децембра је влада Русије преко своје комисије за појединачне профиле одобрила формирање заједничког осигуравајућег тржишта држава које су чланице Евроазијске економске заједнице.

Сва та питања указују на неопходност да постоји ако не јединствена, а оно бар усаглашена политика у индустрији и опорезивању. Обнова јединственог културно-информационог простора претпоставља и сарадњу у хуманитарној области; без тога је немогуће стварање јединствених социјалних и образовних стандарда, што је критички важно са гледишта заједничког тржишта рада, које се такође управо формира.

Потписивање Уговора о Евроазијском економском савезу је планирано за мај 2014.године тако, да нови Савез почне са редовним радом већ 1.јануара 2015. Формирање снажне конкурентне индустријске и финансијске базе ће омогућити да ово удружење постане једно од главних учесника светске економије. Решавање тог стратешког задатка у свој његовој пуноћи представља прави смисао интеграционе политике земаља-чланица Евроазијског економског простора у сагледивој будућности.


Извор: Фонд Стратешке културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Евроазијска економска интеграција кроз 2013

* Обавезна поља