jevtovic-goranU ponedeljak, u večernjim satima 25. jula ove godine, a zatim sutradan od ranog jutra, pa sve do poslednjih vesti i raznoraznih informativnih emisija, Srbijom su odjekivale ne tako slabašne eksplozije medijske bombe koju je bacio, gle čuda, dnevni list „Danas“. Prvo u elektronskoj, pa onda i u štampanoj verziji, pod naslovom „Republičko tužilaštvo tvrdi da Šabić ugrožava bezbednost Srbije“.[i] Ostali, na prvom mestu (pro)zapadni mediji[ii] kao zapete puške su dočekale ovu vest i krenula je lavina. 

Ko je ispao kolateralna šteta svojevrsne bitke koja se već duže vreme vodi na relaciji: Fond za humanitarno pravo – Ministarstvo odbrane – Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – Republičko tužilaštvo? Ni manje ni više nego autor ove kolumne glavom i bradom, i to kao osumnjičeni (prema nalazima istrage Fonda za HP – nesumnjivi) ratni zločinac.

O čemu se zapravo radi i gde je kvaka za razumevanje ovog slučaja, to jest na šta treba obratiti pažnju?

Utisak koji je prevagnuo je da je Tužilaštvo[iii] nepravedno i ničim izazvano targetovalo gospodina Rodoljuba Šabića, koji se stavio na stranu istine i pravde ne bi li pomogao čuvenom Fondu za humanitarno pravo u potrazi za još uvek neidentifikovanim i posakrivanim ratnim zločincima. 

A istina je da je navedeni pravosudni organ reagovao na jedini mogući način predviđen zakonom, postupajući po zahtevu zvaničnog državnog organa – Ministarstva odbrane, kako bi se zaštitio ne tamo neki osumnjičeni ratni zločinac, već važeći propisi i pre svega principi vojne službe. 

To što se u tužbama koje su pokrenute (napisane su rogobatnim pravničkim stilom i opširno jer, valjda, propisi tako nalažu) ne napada Šabić lično, već njegova rešenja kojima se Fondu za humanitarno pravo, kao nevladinoj organizaciji, daje pravo koje niko nikada nije imao ne samo na ovim prostorima i posebno ne na Zapadu (odakle od samog početka stiže ogroman novac za finansiranje klasične agenturne, plaćeničke i autošovinističke družine), malo je koga zanimalo u sveopštoj halabuci. 

Zamislimo hipotetički prosrpsku NVO usred Amerike, koju finansiraju razni fondovi i (ne)vladine agencije iz Beograda, koja se bavi istragama ratnih zločina američke vojske u Avganistanu ili još bolje u Iraku ili Libiji, a koja se obraća Pentagonu zahtevajući podatke iz personalnih dosijea njihovih generala i pukovnika? Kako bi prošli kod tamošnjeg poverenika (ukoliko ga uopšte ima) i posebno tužilačkih organa? 

Ono što srpskoj javnosti uglavnom nije poznato – personalni dosijei i to ne samo starešina vojske, već i vojnika, vojnih obveznika, civilnih lica na službi u vojsci, se čuvaju trajno i, ukoliko se nešto nije menjalo u međuvremenu, mogu se otvoriti ali samo za naučnu javnost (istoričare) tek nakon sto godina. Dosijei u Vojsci (od Kraljevine Srbije i Jugoslavije, preko JNA, VJ, VSCG, VS), kao uostalom u svim vojskama sveta, su u ravni policijskih ili dosijea bezbednosnih službi. Ko može u realnom vremenu, osim ovlašćenih državnih organa, da ostvaruje uvid u ista? Isključivo pravosudni organi i to tek kada krene zvaničan istražni i sudski postupak. 

No, da batalimo čak i tako važne formalnosti i da se, makar simbolično, stavimo na stranu gospodina Šabića i posebno Fonda za humanitarno pravo. Zbilja, koje su to tajne iz personalnog dosijea pukovnika Gorana Jevtovića, a posebno one koje se odnose na njegovo učešće u ratu 1999. godine, koje bi uzdrmale bezbednost ostatka Srbije? I kako je moguće da se Fond za HP, koji je neskrivena ispostava Haškog tužilaštva, nije do sada istih dokopao, nego je bio prinuđen da se nateže sa Ministarstvom odbrane?

natasa kandic

Odgovor na ova ali i brojna druga pitanja – pre svega na ona o kakvim se manipulantima i agentima radi – nalaze se upravo u njihovim materijalima, koji su dostupni javnosti na sajtu: http://www.hlc-rdc.org/

Da obelodanimo navedene atribute samo kroz nekoliko primera, zato što će se ova priča o navodnim zločinima, neplanirano nastaviti kroz više tekstova. Pa, ili oni na čistinu i po sudskim holovima da dokažu ono što tvrde ili autor u zatvor. Treća varijanta ne postoji.

Fond za HP se 11. septembra 2014. godine obratio zvaničnim zahtevom (broj: 170-F99916)[iv] Ministarstvu odbrane R. Srbije, da im dostavi sledećih šest informacija: kada je Goran Jeftović (umesto Jevtović – prim. aut.) imenovan na mesto štapskog oficira Prištinskog korpusa VJ zadužen za operacije; do kada se nalazio na tom mestu; koji je čin imao u to vreme; da li je danas aktivan pripadnik Vojske Srbije; ukoliko jeste, na kom mestu je raspoređen i koji čin ima danas?

I, naravno, prosečan građanin Srbije, pogotovu onaj koji je zadojen evroatlantskim vrednostima i demokratijom, zapitaće se – pobogu, što mrcvare neumornu ekipu Nataše Kandić i ne dostave odgovore na tako jednostavna pitanja, već ih drže u neizvesnosti i, jelte, u neznanju?

Pogledajmo šta između ostalog stoji na portalu Fonda za humanitarno pravo, u rubrici „Krivična pravda“ i u okviru toga u naslovu „Dosijei“, pa dalje, u sadržaju pod nazivom „Dosije Operacija Reka“,[v] u kojem je detaljno obrađeno kako su krajem aprila 1999. godine snage Vojske Jugoslavije i MUP-a R. Srbije u selima zapadno od grada Đakovica na Kosovu, sprovele opsežnu zajedničku operaciju i tom prilikom ubile najmanje 350 civila – kosovskih Albanaca, a njih nekoliko hiljada proterali u Albaniju.

U tački 76. obimnog materijala, na strani 27. stoji doslovno sledeće:

„O ulozi VJ tokom iseljavanja kosovskih Albanaca iz doline Reka svedočili su oficiri VJ Goran Jevtović i Vlatko Vuković. Naime, Goran Jevtović, referent na Isturenom komandnom mestu PrK u Đakovici, potvrdio je da su srpske snage zaista slale civile sa prostora doline Reka u Albaniju, ali sa namerom da ih, kako je rekao, „zaštite“ od delovanja NATO avijacije i od minskih polja koja su postavljena na tom području…“

Za sadržaj navedene tačke vezana je fus-nota pod rednim brojem 125. koja nosi naziv: „Izjava svedoka Gorana Jevtovića, MKSJ, Šainović i dr, dok. pred. br. 5D1384, par. 21-22. 

Dakle, Fond za humanitarno pravo raspolaže pisanom izjavom ovog autora i snimkom njegovog svedočenja u Haškom tribunalu s početka 2008. godine u predmetu Šainović i ostali, gde je nastupao primarno kao svedok odbrane generala Vladimira Lazarevića. Kad je već tako, da vidimo šta zaista stoji u tom delu izjave.

Prvo da razobličimo navedeni sadržaj tačke 76. dosijea FHP gde se tvrdi kako su „srpske snage zaista slale civile sa prostora doline Reka u Albaniju…“ i to, dakle, podvodi pod dešavanja u navedenoj „operaciji Reka“. Težište je na izrazu „slale“. A evo šta je ovaj autor u Hagu zaista izjavio tim povodom:

Paragraf 21: „Pokazan mi je dokazni predmet Tužilaštva P-2930 koji predstavlja Redovni borbeni izveštaj Komande grupe (KG) PrK. Str.pov. broj 12-278 od 31.03.1999. godine. Iz ovog dokumenta se vidi da sam ga ja sačinio, jer se toga sećam a i stoje inicijali G.J., a ja sam ga i potpisao po ovlašćenju…“

Paragraf 22: „U tački 4. ‘stanje na teritoriji’ ja sam obuhvatio u tom trenutku najaktuelniji problem, a to je masovan pokret civilnog albanskog stanovništva prema Republici Albaniji. Zbog otpočete NATO agresije i masovnog bombardovanja ovog područja oko državne granice, veliki broj civila je krenuo u izbeglištvo. Iako smo imali podatke da, pored straha od bombardovanja, civili masovno napuštaju svoje domove i po nalogu OVK, mi nismo imali zakonsko pravo da ih zaustavljamo i zabranimo im izlazak iz zemlje, iako nam ova migracija, najpre u vojnom, a potom i u političkom smislu, nije odgovarala. S obzirom da je, zbog već izvesne kopnene invazije, deo prostora oko državne granice bio miniran odnosno zaprečen, uz već postavljen borbeni raspored jedinica, to je, zbog sigurnosti civila, bilo nužno da se isti kanališu odnosno usmeravaju sigurnim pravcima, kako neko ne bi nastradao…“ 

operacija-rijeka

Dakle, deo izjave koji dokumentovano tretira događaje duž granice, nema ama baš nikakve veze sa „operacijom Reka“ koja će se odigrati 27. i 28. aprila, skoro mesec dana kasnije, a koji je od strane Fonda za humanitarano pravo očigledno, da očiglednije ne može biti, zloupotrebljen.

I ne samo to, već je ovaj deo izjave autora interpretiran tako, da neinformisanom čitaocu direktno sugeriše kako su pripadnici snaga VJ proterivali Albance sa svojih ognjišta. Uostalom, taj deo i jeste smešten u njihov „Dosije operacije Reka“ u tački 2. pod nazivom „Deportacija“.

E, sada, da pređemo na ono glavno zbog čega se „tresu“ Ministarstvo odbrane, poverenik Šabić i Tužilaštvo.

Dakle u navedenoj tački 76. Dosijea FHP, koji je baziran na originalnom dokumentu Haškog tribunala, nedvosmisleno stoji „Goran Jevtović, referent na Isturenom komandnom mestu PrK u Đakovici“. Apsolutno tačan i u Hagu verifikovan podatak. Tačka. Šta to onda FHP buni i šta im nije poznato? 

Pisana izjava autora kojom, dakle, Fond za HP raspolaže najmanje osam godina, sadrži 31 (trideset jedan) paragraf. I sada sledi najvažniji biser. Počev od paragrafa 1. pa sve do paragrafa 7. (uključno), podaci se nižu sledećim redosledom: kada sam rođen, gde se to dogodilo, koje sam sve škole završio počev od osnovne, zatim srednje, pa preko Vojne akademije i Generalštabne škole. Iza toga su nabrojane sve moguće dužnosti na kojima sam se nalazio od prvog dana aktivne vojne službe, uključujući u to one u ratu i  nakon završetka rata. 

A onda sledi vrlo detaljan opis upravo onoga što interesuje Fond za humanitarno pravo – kada je i zbog čega formirano Istureno komandno mesto Prištinskog korpusa u Đakovici, koja je bila mesto i uloga te komandne formacije, šta se sve tamo dešavalo, čime smo se bavili, po čijoj naredbi sam postavljen prvo 1998. a zatim i 1999. godine, kako se precizno nazivalo moje formacijska mesto, kao i činjenica da sam na toj ratnoj dužnosti ostao do završetka oružane agresije i izvlačenja jedinica VJ sa Kosmeta, nakon potpisanog Kumanovskog sporazuma. 

Ukoliko bih sada predočio taj deo izjave izvorno, napravio bih problem svima u ovom sporu, a verovatno najviše Upravnom sudu koji će rešavati po tužbi. Ipak, i sa ovako „malo“ podataka – „goneći zeca, isterasmo lisicu“. I to kakvu. Lukavija, licemernija i zlokobnija „lisica“ na ovim prostorima, teško da je viđena još od doba okupacije Osmanlija.

Pogledajmo sada krunu laži i manipulacija američkih i ko zna sve čijih plaćenika zaposlenih u Fondu za humanitarno pravo, tačnije „šlag na torti“ organizovanog maltretiranja bar tri državna organa. 

U tački 165. njihovog „Dosijea operacije Reka“ stoji doslovno sledeće na „lepoj“ srpskoj latinici (kao i kompletno štivo, podrazumeva se):

„Goran Jevtović i Veroljub Živković više nisu u VS. Jevtović je od 2005. godine pa do penzionisanja 2008. godine bio pomoćnik načelnika Vojne akademije za operativno-štabne poslove. Živković je u martu 2003. godine odlukom Vrhovnog saveta odbrane Vojske SCG zajedno sa još 15 generala razrešen dužnosti.“

Znači, ne samo da raspolažu biografijom autora do momenta svedočenja u Hagu kada je isti još uvek u aktivnoj vojnoj službi, već im je poznato da je imenovani penzionisan šest meseci nakon povratka iz Tribunala, sa dužnosti „pomoćnika načelnika Vojne akademije za operativno-štabne poslove“ (nakon što je premešten – proteran iz Kabineta načelnika Generalštaba), što je potpuno tačno. Dakle, pedantno su me pratili. 

Zbog čega onda zahtevaju od Ministarstva odbrane pod rednim brojem 4. odgovor na pitanje „Da lije Goran Jeftović danas aktivan pripadnik Vojske Srbije?“, a onada pod brojem 5. „Ukoliko jeste, na kom mestu je raspoređen?“ i pod brojem 6. „Koji čin danas ima Goran Jeftović?“.

Što bi se narodski reklo – da su sačekali lokalnog poštara mogli su da doznaju ne samo od kada mi donosi penziju, već i kolika je visina iste. 

Poruka ove najnovije papazjanije koja bez prestanka traje punih 16 godina (ne ulazeći ovom prilikom u to da li je udar bio tempiran i prema Šabiću, ili je isti doveden u zabludu, ili je možda i sam deo igre), dakle, poruka bi otprilike glasila – povuci ručnu majstore. U prevodu, ‘oladi malo, smanji doživljaj, a ako već moraš da piskaraš, mani se NATO-a i evociranja ratnih uspomena. U protivnom, ponovo ćeš imati „Danas“ ili ćemo ti pripremiti neku (ne)zgodu za „danas“… sutra, prekosutra… 

Goran-Jevtovic-pukovnik-u-penziji

To je poruka. A odgovor je – tek će uslediti pisanije! Pa da do kraja razobličimo podvalu koju nazivate „operacija Reka“, ali i sve ostale podvale povodom oružane agresije Alijanse i naše odbrane Kosmeta.  Jer, ako ne mi, a ko će drugi? Ćutali o tome vajni novinari ili ne, setili se ili zaboravili da pozovu ovog osumnjičenog ratnog „zločinca“ da ga bar nešto priupitaju, svejedno, istina će izaći na videlo. 

Budemo li i dalje nemi, na kraju ćemo odgovarati i za štetu pričinjenu NATO avijaciji, tomahavcima, bespilotnim letelicama, specijalnim američkim, britanskim i ostalim snagama, 2. pešadijskoj diviziji Albanske armije… ali i borcima terorističke OVK, koji su na bezbednoj daljini bili pedantno naoružani i uniformisani, a na bliskim odstojanjima, kao po pravilu i nakon uvežbanog presvlačenja, naprasno prelazili u nedužne civile. 

Istina je, zaklinjem se – tako mi Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija.

____________________________

Odrednice:

[i] http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=324225&title=%20Republi%C4%8Dko%20tu%C5%BEila%C5%A1tvo%20tvrdi%20da%20%C5%A0abi%C4%87%20ugro%C5%BEava%20bezbednost%20Srbije

[ii] http://rs.n1info.com/a179857/Vesti/Vesti/Tuzba-protiv-Sabica.html

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/ugrozava-bezbednost-srbije-danas-tuzilastvo-podnelo-tuzbu-protiv-sabica/z6e4nwp

http://www.b92.net/video/vesti.php?yyyy=2016&mm=07&dd=26&nav_id=1159321

[iii] http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2016/07/Tuzba_Republickog_javnog_tuzilastva_protiv_Poverenika_za_informacije_od.pdf

[iv] http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2016/07/Zahtev_za_pristup_informacijama_od_javnog_znacaja_upucen_Ministarstvu_Od.pdf

[v] http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2015/10/Dosije-Operacija_Reka.pdf


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Fond za humanitarno pravo i dalje lovi…

* Obavezna polja