У оквиру манифестација везаних за овогодишњи Сајам књига у Београду, немачка књижевница Херта Милер, добитница Нобелове награде за књижевност 2009. године, била је гост трибине у Југословенском драмском позоришту под називом „Логика 29. фебруара”, где је са са нашим књижевником и преводиоцем Иваном Ивањијем и немачким писцем Михаелом Мартенсом водила разговор о експлозији национализма на простору бивше Југославије.

Том приликом ова жена чија политичка схватања и морални кодекси о оправданости употребе насиља у решавању политичких конфликата одговарају онима које је својевремено заступала протагонисткиња Четвртог Рајха, Медлин Олбрајт, изнела је не само низ неоправданих и ничим поткрепљених оптужби против Србије везано за ратове деведесетих на овим просторима, већ је према српском народу испољила отворену, рекло би се патолошку мржњу. И према руском, такође (“Душа ме боли кад видим шта Руси раде у Украјини … Кад видим колико је људи тамо настрадало, треба дати људима оружје. То ја говорим. НАТО зато и постоји.”)(1)

Дрско замењујући тезе, говорећи о НАТО бомбардовању Србије рекла је: “Србија је сама себи нанела зло и њени грађани морају да живе са истином да су сами себи нанели патњу”(2), а за злочине на тлу бивше Југославије рекла је “У свему је учествовала и Српска православна црква“(3).

Нема потребе наводити даље изливе мржње према српском и руском народу немачке књижевнице. А било их је. Када је оно што је рекла изазвало снажно неодобравање у делу публике, али и међу њеним саговорницима, књижевница је додала да је све везано за Југославију рекла у оно време, али и да данас мисли тако, те да због тога никоме не жели да се правда.

Нема ни потребе за правдањем. Мржња не може имати оправдања. Али може имати своје узроке. Зато се треба запитати одакле толико мржње Херти Милер? Одакле јој толико моралне бескурпулозности да тако говори у земљи над којом је њен народ четри пута вршио зверства у прошлом веку? Или је разлог баш у томе што нису успели?

Да ли ју је, можда, како мисли Кустурица, требало одвести на стратиште у Крагујевац, па је питати чиме су те 1941. године српска деца и просветни радници заслужила фашистичке метке. Зар само тиме што њихови очеви и рођаци нису прихватили нацистичку чизму као божији дар?

Искрено, не верујем да би то ишта променило у њеном ставу о Србима, распуду бивше Југославије, па ни о нацизму. И баш у томе, односу према нацизму, лежи одговорна питање о корену њене мржње према Србији и Русији, коју је тако отворена изразила Херта Милер. О томе нам је сама рекла:

“Мој отац је био у СС јединицама. Цела та генерација је била у СС јединицама” (4) – казала је  тоном као да су SS-овци били модни креатори, а не носиоци најзверскијих злочина у историји Човечанства. Очигледно њено васпитање наметнуло јој је став да су Срби довољно глупи да не знају од кога су и како умирали, нити ко су били SS-овци.

Али, знамо! И зато јој кажем:

Ви лажете, госпођо нобеловко, гошћо Друге Србије! Можда је цела та генерација румунских Немаца (Херта Милер рођена је у Румунији) била у немачкој војсци,мада ни то није морала, али рецимо да је то био израз некаквог патриотизма. Но, госпођо мржњо, немачке регуларне јединице и SS  дивизије два су различита појма. Потпуно. У SS су улазили само одабрани. „Витезови злочина“. Сви су морали бити чланови нацистичке партије, сви су морали сами да се пријаве, сви су морали да положе посебне заклетве и сви су морали да имају беспрекорно немачко порекло. Као доказ њихове “посебности”, која се испољавала као бескурпулозност у злочинима над цивилима и заробљеницима, на десној подлактици имали истетовирани број – што мањи број тим виши ранг и историја у SS-у. То је онај број због кога су, када су рат изгубили, себи одсецали комаде меса да би га уклонили, јер био је доказ ко су и шта су урадили.

Не, госпођо Милер, то што је био ваш отац није био ни хир, ни грех, генерације већ искрена оданост мрачним циљевима Рајха и спремност да се на олтар томе принесе сваки израз људскости и човечности, који је у SS-идеологији сматран слабошћу. Жртве те идеологије биле су и деца SS-оваца са којима се у Рајху радило по посебним програмима. Зна се то, робињо мржње!

Отуда су,  госпођо Милер, ваше речи изречене у Београду одраз ваше мржње стечене још васпитањем у детињству од оца SS-овца, и специјалних рајх-програма, у којима је мржња према Словенима била саставни део. Из вас не говори књижевница која за себе отворено каже да није пацифисткиња, већ ћерка SS-овца добро упозната са оживљавањем фашизма у новом времену.

И ваша нобелова награда део је тог процеса, који подразумева да нацистичка деца освајају простор у евро-атлантској политици, култури, науци и свим другим областима. И то се зна. Као што се и зна да су све земље сараднице нацистичке Немачке на том таласу стекле своју независност (од Хрватске до Естоније), и да су све оне данас непријатељи Србије и Русије. А није ни тајна да нобелова награда већ давно није признање већ начин наметања изокренутих цивилизацијских вредности.

И зато само напред, сипајте своју нацистичку мржњу. Можда ће ваше речи помоћи Србима да схвате где су кренули. А што се тиче онога што сте изрекли о Путину и Русији, мислим да вас он још увек само посматра. Није мудро да га терате да се мршти …

Ако ми Срби, Словени и православци, као “нижа раса то не можемо”, ваљда ви Немци, Аријевци, имате довољно националне мудрости да научите своје историјске лекције. Или, можда, мислите да је дошло време да пробате четврти пут …

___________________________________

 

  1. www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/odgovor-kusturitse-herti-miler/
  2. Исто
  3. Исто

Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Херта Милер, ћерка SS-овца

* Обавезна поља