Подгорички режим је искористио увођење ванредних мера поводом избијања вируса Корона за обрачун са СПЦ у Црној Гори . СПЦ није давала повода за такво понашање режима Ђукановић-Марковић. Напротив, ректор Цетињске богословије Гојко Перовић је већ 19. марта 2020. понудио властима црквене објекте ради формирања стационара и позвао вернике да ”слушају надлежне и Институт за јавно здравље”. Власти су само два дана касније одговориле тако што су блокирале прилазе цркви у Никшићу. Митрополит Амфилохије који има 82 године и неколико свештеника су приведени 12. априла . Држани су у Центру безбедности у Подгорици неколико сати. Најугледнији свештеник у Боки которској 76-годишњи ставрофор Момчило Кривокапић је са сином позван на информативни разговор у станицу полиције у Котору 20. априла. Ноћ пре тога је на информативни разговор позван јеромонах Саво Вукајловићу у Бијелом Пољу.

Митрополит је поново позван на информативни разговор 23. априла само зато што је служио опело угледном историчару Владимиру Јовићевићу на Цетињу у складу са прописима (пред најужом родбином и пријатељима). Ставрофор Момчило Кривокапић умире само девет дана након информативног разговора. Режимски медији нападају митрополита Амфилохија јер се појавио на сахрани. Окружно државно тужилаштво у Котору на захтев Управе полиције тражи ”информације о особама које су присуствовале сахрани” и подноси  кривичне пријаве.

Тринаестог маја са жаром Исусовог прогонитеља Кајафе, власти хапсе епископа Јоаникија (и осам свештеника) и одређују му притвор од 72 сата. Долази до великих протеста народа  у Никшићу, Беранама, Андријевици, Будви, Бијелом Пољу и  Пљевљима. МУП користи сузавац,  брутално туче народ , чак и децу . Војска излази из касарни ради борбе против цркве.  Против Јоаникија ОДТ у Никшићу подиже оптужни предлог и тражи казну затвора од једне године.

Председник Србије Александар Вучић се тек 16. маја (или скоро два месеца након почетка терора над народ и црквом) благо, огласио . Рекао је да је ”забринут”. Изјавио је и да ” мисли” да се са Ђукановићем ”не слаже” око свега.  Приметно је било да је  мање емоционалан него 24. априла када је говорио о ”браћи и сестрама из Италије” којима треба помоћ поводом Короне. (Никада није у таквом контексту поменуо заточену српску држављанку Бранку Милић). Такође, поводом прогона цркве у Црној Гори и иродовског понашања Ђукановића, није контактирао ниједног од бројних западних државника  са којима је разговарао у време Короне. Није позвао Џонсона, Меркелову, Макрона. Није позвао  чак ни  високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Бореља иако је то било прикладно и логично јер је Црна Гора као и Србија кандидат за чланство у ЕУ.

Вучић није позвао ни америчког државног секретара Помпеа и директора свих обавештајних служби Гренела са којима се састао у Вашингтону почетком марта . Нису позвани амбасадори ЕУ и Црне Горе у Министарство спољних послова иако је то урадио црногорски министар у Подгорици 9 . и 12. маја .

Александар Вучић и Мило Ђукановић – Фото: Борис Пејовић/ЕПА

Све што је српски председник урадио је организовање видео састанка од 16 . маја са представницима Срба из Црне Горе. Тада је углавном говорио о ћирилици, Српској кући, неуспелој куповини Луке Бар и попису становништва.

Истог дана је веома оштро и недипломатски, напао председника Северне Македоније Пендаровског назвавши га ”полторном Немачке” иако у тој држави полиција није пребијала Србе као у Црној Гори нити бацала сузавац као Ђукановићева власт.

Такође, неколико дана раније, српска власт је упутила протесну ноту ЕУ јер је на интернет презентацији представила Теслу као Хрвата . Протесна нота Подгорици је  изостала када је ухапшен владика Јоаникије и када су пребијана деца и српски народ .

Ова правне и диппломатске чињеница указују да Ђукановић има већи утицај у Београду чак и од ЕУ. Оне нас наводе на закључак да су тачне тврдње о Беби Поповићу као неформалном министру информисања Србије и Црне Горе. На сличан закључак нас наводи и изостављање протестне ноте Подгорици због емитовања усташког певача Томсона на јавном сервису РТЦГ 9. и 10 маја . Ову  србофобну провокцију на државној телевизији је осудио чак и грађански покрет УРА у Црној Гори,  који сигурно није просрпска странка.  Међутим,  српски председник је прећутао тај скандал . Чудно, ако се зна да је коментарисао чак и Томсоново појављивање на дочеку хрватских фудбалера 2018. Чудно, јер без његовог одобрења  карикатурални министар спољних послова (познат и по сликама са извесним Родољубом Мишом Радуловићем из Котора) није могао да упути Хрватској 2016. протесну ноту поводом Томсоновог предавања у основној школи у Шибенику.

Носилац ордена Светога Саве већ 6 месеци упадљиво ћути о атентату који је у центру Београду у хотелу Crownе Plaza извршен на ктитора СПЦ Миодрага Давидовића Даку . Тада је поред њега у смртној опасности био и најомиљенији епископ СПЦ Јоаникије

Коначно, упркос чињеници да је носилац ордена Светога Саве, који је добио на прослави 800 година аутокефалности СПЦ, српски председник је благо реаговао и поводом иродовског поклича Ђукановића изреченог на Цетињу 18. маја . Тада се се црногорски председник, и у слободно време надритеолог, заложио за формирање некакве ”цркве православних Црногораца” и отимање имовине канонске СПЦ.  Вучић је одговорио тако што је 20. маја након састанка са патријархом поручио да морамо да будемо ”обазриви” и да ”не разуме” изјаве које долазе из Црне Горе од ”неког ”и неких ”политичара”.  


Извор: НСПМ

Оставите коментар

Оставите коментар на Милово дивљање и Вучићева благост

* Обавезна поља