tito-i-pavelicНије познато о чему су крајем септембра 1942. године на излазу из логора у Старој Градишки код Јасеновца разговарали Вјекослав Макс Лубурић, командант свих концентрационих логора Независне Државе Хрватске, и Андрија Хебранг, један од челника Комунистичке партије Југославије односно Хрватске. Зна се да је неком другом приликом Лубурић казао и ове речи: „Синови ће нас проклињати шта радимо, али ће нас унуци благосиљати!“ Он је током ратних година само извршавао оно што је обећао свом поглавнику Анти Павелићу: борба за чисту Хрватску а то значи без Срба!!!

И Хебранг се борио за Хрватску, додуше за комунистичку са Јосипом Брозом Титом на челу, са што мање Срба!

Потомци Павелића и Броза, то јест Хебранга и Лубурића, данас на специфичан начин владају Србијом, њеном економијом, културом и ко зна чиме све још.

А Србија је од 1. децембра 1918. године вољом престолонаследника и регента Краљевине Србије Александра Карађорђевића отишла у историју а оно што данас називамо тим именом, то је двоструко окупирана земља. Прва окупација је страна, англоамеричка, а унутрашња је домаћа предвођена екипом – коју је Слободан Антонић, професор Филозофског факултета у Београду – оквалификовао као олош-елиту. Можда је и легендарни Србин из Северне Далмације Симо Дубајић био дубоко у праву када је, после нестанка Крајине, устврдио да је та трагедија била последица стања што су Србе западно од Дрине водили психијатри а оне источно од те реке њихови пацијенти! Данас нема психијатара али има болесника!

Да бисмо разумели данашњицу морамо да се мало вратимо у блиску прошлост.

Добро је познато да су у време Другог светског рата у Југославији четири личности утицале, свако на свој начин, на судбину српског народа.

Били су то двојица Хрвата – Јосип Броз, Анте Павелић, и двојица Срба – или је можда боље рећи један Југословен Драгољуб Дража Михаиловић и један Србин Милан Недић.

Није утврђено које је школе завршио Броз. За Павелића се зна да је докторирао правне науке. Михаиловић и Недић су школовани на војним академијама.

Није познато шта је Павелић радио у годинама Првог светског рата, за Броза се зна да је као аустроугарски војник ратовао најпре у Србији а потом у Русији. Михаиловић и Недић су били официри војске Краљевине Србије.

Маршал Јосип Броз био је генерални секретар Комунистичке партије Југославије која је предводила Народно-ослободилачку војску Југославије и спровела комунистичку револуцију. Познато је да су у партизанској војсци Срби били најбројнији борци.

Поглавник Анте Павелић био је вођа усташког покрета који је – захваљујући Римокатоличкој цркви, Италијанима и Немцима – 10. априла 1941. године задобио Независну Државу Хрватску, током које је, с благословом Адолфа Хитлера и папе Пија XII, покушао да реши проблем Српства и православља остављајући иза себе небројена стратишта и незнано колико жртава. Нема доказа да је и један Србин припадао структурама усташке војске.

Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић одбио је да призна капитулацију Краљевине Југославије, касније је предводио Југословенску војску у отаџбини и Равногорски покрет, који су у грађанском рату били поражени. Зна се да је у тој војсци и покрету било нешто Словенаца и Хрвата.

nedic-mihailovic

Милан Недић, вољом немачких генерала, водио је Владу Војно-окупационе територије Србија од почетка септембра 1941. до средине октобра 1944. године. Та Србија није имала елементе државности јер су немачки генерали били ти чија је свака реч представљала последњу реч у сваком погледу! Недић је прихватио немачку понуду јер је њено одбијање значило довођење мађарских, бугарских и хрватских војски и распарчавање те војно-окупационе територије.

Немачки генерали су имали специфичан однос са Недићем. Нема трагова да су га уцењивали, додуше било је честих одбијања његових предлога. Зна се да су немачки генерали почетком 1942. године саслушали Недићеве предлоге о потреби одвајања Источне Босне из Независне Државе Хрватске и припајања Србији. Мада су Немци у Београду имали донекле разумевања за Недићеве молбе због великих злочина који су тамо чињени непрестано, Немци у Загребу су здушно подржавали Павелића.

Има историчара који тврде да је Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин 1941. године понудио Анти Павелићу признање Независне Државе Хрватске, али од тога није било ништа.

Совјети су преговарали са Хрватима крајем 1944. и почетком 1945. године. Зна се да су почетком новембра 1944. предложили састанак вође комунистичке Народно-ослободилачке војске Југославије Јосипа Броза, председника југословенске краљевске Владе Ивана Шубашића и поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића – тројице Хрвата. Павелић је, по истим ауторима, захтевао да га на састанак у штабу Трећег украјинског фронта у Крајови, код генерала Фјодора Михаиловича Толбухина, прете британски војници. Како су Совјети то одбили, од састанка није било ништа!

Има индиција да су Немци последњег дана августа 1941. године у Земуну уприличили састанак Недића и Павелића. Нема трагова о чему су разговарали, али се може са сигурношћу претпоставити да се радило о исељењу српског народа из Хрватске.

Познато је да су се Броз и Михаиловић 1941. године састали два пута. Мада има довољно чињеница о садржају разговора, може се закључити да је код Михаиловића била изражена велика наивност а код Броза свесна превара.

Познато је да су Недић и Михаиловић још од јесени 1941. имали индиректне контакте, као и да је Недић предлагао Михаиловићу да иде у Независну Државу Хрватску да тамо штити српски народ. Зна се да су се 1943. лично састали и да су о свакој њиховој речи знали Немци.

Нема трагова да су се Павелић и Броз састали током ратних година мада је на нижем нивоу било контаката. Тако је први контакт комуниста са Павелићем био већ 16. априла 1941. у Загребу, када су Андрија Хебранг и Владимир Бакарић разговарали са Милом Будаком и Андријом Артуковићем и том приликом подржали Независну Државу Хрватску.

Има сведочења да су се представници генерала Михаиловића састали 1945. године са Павелићем. Остало је забележено да је том приликом, поред Павелића, био и Макс Лубурић. Лубурић је на примедбу генерала Светомира Ђукића, Михаиловићевог изасланика, о пореклу презимена одговорио: Не знам тко ме је градио, али се осјећам усташом!

luburic-filipovic-sakic

У доступној архивској грађи нема трагова о евентуалним контактима Совјета и Милана Недића.

Зна се понешто о контактима Совјета и представника генерала Михаиловића.

Не зна се зашто из совјетских архива никада није „процурио“ ни један вреднији документ, како о поглавнику Павелићу тако и о генералу Михаиловићу?

Британци су у лето 1945. помогли Анти Павелићу да се скрива по Аустрији и касније да стигне до Ватикана. Павелић је умро 28. децембра 1959. године у Мадриду и његова гробница је нека врста места поклоњења!

Британци су издали ђенерала Михаиловића и дозволили маршалу Брозу да га стреља. Брозови наследници до данашњег дана не дозвољавају да се дозна где је Михаиловићев гроб.

Британци су изручили Брозу и ђенерала Милана Недића. Остало је непознато како је Недић окончао живот и где је сахрањен.

Јосип Броз је, по свему судећи, умро 4. маја 1980. године и сахрањен неколико дана касније у гробу на једном од најлепших места у Београду. Додуше, остало је нејасно, да ли је сахрањен онда када смо гледали сахрану или наредне ноћи!

На почетку сам рекао да је оно што називамо Србијом окупирана земља. Додуше, данас нема окупатора у класичном смислу речи, али је окупација присутна у свакој сфери живота. Уосталом, то се и не крије: сетимо се колико је пута странац седео на седницама Владе Србије!

Познато је колики је утицај странаца на резултате избора, а то значи и на састав Владе. Овакве чињенице могао бих ређати у недоглед. А на крају бих ипак дошао до следећег закључка: припадници те Владе из здања у Немањиној 11 уклањају слику Милана Недића, оптужујући га за служење окупатору и издају националних интереса!

У нашем лепом српском језику има много реченица које приличе да барем једну на овом месту морам да цитирам: Ко је овде луд, а ко збуњен?


Извор: Стање ствари

Оставите коментар

Оставите коментар на Потомци Броза и Павелића данас владају Србијом

* Обавезна поља