risiУ  Руском институту за стратешка истраживања (РИСИ) одржан је округли сто под називом “Рeјтинг непријатељства светских медија према Русији“ .

Сарадници института су извршили темељну анализу информативне политике 60 земаља света у 2014. години. На основу приказаних података, очигледна је антируска пропаганда, води се велики информативни рат против Русије.
Анализа ко је Русији „пријатељ“, ко је „непријатељ“, а ко није „ни пријатељ ни непријатељ“ – рађена је у оквиру две равни: по индексу агресивности и броју чланака месечно.

Индекс агресивности показује колико је пута број негативних чланака о Русији већи од броја неутралних чланака. Сматра се да информативни рат воде земље у којима на један неутрални чланак долази пет негативних материјала.

Прво место по непријатељским текстовима против Русије у 2014. години припада Немачкој. Она је по томе неприкосновени лидер: на један неутрални чланак долази 7,5 негативних, а број негативних чланака месечно премашује 500. Док у периоду од 2010. до 2012. године индекс агресивности Немачке није био већи од 1, а то је за Запад нормална појава, тј. могло се сматрати да је однос Немачке према Русији био прилично лојалан, у 2014. години приметно је померање ка политици Меркелове.

Очигледан је незапамћени пораст негативног расположења, и то се не може прокоментарисати другачије него као потпуни рат немачких медија против Русије.

А какве теме интересују геополитичке опоненте Русије?

На првом месту је украјинско питање; далеко на другом месту су привреда и инвестициона клима у Русији. Значајан део БДП Немачке зависи од извоза у земље Јужне Европе и она је изузетно заинтересована да повећа извоз захваљујући Украјини (то је 40 милиона потрошача). Зато економисти „сложно завијају“ да се смањује извоз и жале се да им Меркелова квари игру.

Тема Крима се у Немачкој није много помињала, али веома жестоко и у негативном контексту.

Раније руско-немачки односи били маргинална тема у немачком информативном простору, а данас се о њима активно расправља.

Мало иза Немачке налазе се САД: на један неутралан чланак долази шест негативних.

Канал CNN прави о Русији 362 репортаже годишње. То је веома много.

У 2013. години као да је између Русије и САД било почело извесно зближавање. Међутим, чим је настао украјински проблем, моментално су САД, које делују у оквиру доктрине Бжежинског да се ни у ком случају не сме дозволити уједињење Русије и Украјине чак ни у ембрионалној форми, свесрдно су се прихватиле за формирање унутрашњег јавног мњења да је Русија агресор, да Украјина треба да остане независна и сл.

Користе се медији, води се пропаганда, и када се постигне одређени ефекат – врши се истраживање јавног мњења, прво међу народом, потом међу елитом.

Аутор анализе је навео следећи интересантан пример: 1993. године САД су питале своје испитанике да ли би требало да се баве физичком уклањањем Фидела Кастра? Готово 100 одсто становника је одговорило – да, ту звер треба коначно стрпати у затвор. Међутим, америчка елита је рекла – не, ни у ком случају.

resetnjikov-risi

С Украјином је те 1993. године све стајало потпуно супротно: нико није знао где се та Украјина налази (да ли да је ставе у Канаду или Индију) и америчком народу је било свеједно да ли Украјина постоји или не, али је 100 одсто америчке елите сматрало да треба почети рат са Русијом уколико она покуша не да окупира, већ и да лепо погледа ка Украјини.

Ово је значило: не сме се допустити обнова Велике Русије, зато се може и треба радити све, укључујући нуклеарни напад, само да би се то спречило.

Из резултата анализе се види да украјинска тема пуно „бежи“ следећој теми која интересује Американце – руско-америчким односима.

Проблем Крима је на 3. месту. Затим следе Олимпијске игре. Узгред, САД су једина земља која је тако високо подигла тему Олимпијских игара у Сочију, тј. оцрнила их. То је зато што Американци воле спорт, воле да читају о спорту, па је то веома згодно за оцрњивање Русије: тема наводно постојеће корупције приликом градње олимпијских објеката се експлоатисала више него санкције; и ако у Русији буде неки велики спортски догађај, непријатељ број један на том информативном пољу ће бити САД.

Француска. Теме које су кружиле у француским медијима су, наравно, Украјина (Француска покушава да остане међу лидерима ЕУ, зато подржава Немачку у свему) и ситуација са носачима хеликоптера „Мистрал“. То је било толико значајна тема, да се развој ситуације нашао да 2. месту, мало иза украјинског проблема.

Аутор анализе је ситуацију с „Мистралима“ назвао „накарадном политичком комедијом“, без преседана у историји. Најгрубље кршење правила о трговини оружјем.

Наведена је следећа историјска чињеница: током припрема за Други светски рата, Хитлер је продао неизграђену крстарицу СССР и при том није износио никакве политичке захтеве.

Трговина оружјем је специфичан сегмент међународних односа, и грубо кршење тих правила од стране Француске, без преседана, по речима аутора, „светиће јој се веома дуго“.

Велика Британија. Мониторинг медија показује да на један неутралан чланак у квалитетној штампи (на пример, Financial Times) има 86 (!) негативних. Али, то у великој мери има везе с Литвињенком: Украјина Велику Британију није много интересовала, реакција је веома млака, зато је укупна слика веома мирна. На Крим Велика Британија исто није много реаговала.

Пољска: четири негативна чланка на један неутралан. О Русији се пише мало, али изузетно негативно: својеврсни злобни информативни патуљак.

У закључку се наводи да су таква количина критика на рачун Русије, толика негативност, такво кршење новинарске етике у односу на Русију довели до ерозије поверења читалаца према својим медијима у западним земљама.

Почело је рушење представе о медијима као о чврстој институцији демократског друштва. Медији су почели да губе читаоце, почели су да добијају гневна писма.

На пример, МИП Немачке свакодневно добија 10-15 протестних писама својих грађана због антируске кампање у медијима. Западни читалац је схватио да је то да је штампа независна, па да увек говори истину и остало – само лепа бајка. За сада још нема великих и ефикасних грађанских акција у том правцу, али је несумњиво да се оне манифестују и развијају.

У једном од својих интервјуа, директор РИСИ Леонид Решетњиков је истакао: „Ми треба да схватимо зашто се тако тешко договарамо с Европом. Као прво, њих у потпуности контролишу САД, десетине земаља су просто протекторати којима се управља. Не само балтичке земље, Пољска, Словачка, Чешка, Румунија, Бугарска итд, већ и „водеће западноевропске земље такође се налазе под великом политичком и економском контролом САД. И оне су, упркос жељама истих тих Берлина или Париза, да не говорим о Риму или Мадриду, који су веома незадовољни тим диктатом поводом Русије, принуђене да се поређају у ту колону и марширају иза САД“.

putin-zapadni mediji

По речима Решетњикова, на челу Европе су тренутно полуфункционери, полуполитичари, полуинтелектуалци, полуобразовани. Сви они играју улогу марионета. Чим се појави мање више самостални политичар, одмах га оцрњују, дискредитују, исмевају, спречава се и најмањи покушај самосталности, такав лидер се уклања. Може се навести пример Берлусконија, Саркозија, Строс-Кана.

Путин такође смета. Што се тиче садашње политичке кампање против Русије, данас 19 одсто Американаца сматра да је Русија непријатеља број један, следи Северна Кореја са 18 одсто. А пре три године само одсто је тако сматрало.

Још гора је статистика о Путину. Пре три године – 14 одсто, а сада се 85 одсто Американаца односи негативно према Путину. То јест, док у Русији 85 одсто становништва подржава Путина (нарочито после Крима), истих тих 85 одсто Американаца, задојених пропагандом против Путина и Русије, подржава своју владу да у Русији организује нешто попут мајдана, Болотног трга-2.
Замислите се ви који покушавате да реализујете програм „Русија без Путина“! Америчкој влади је потребно да се ослања на јавно мњење у тој антируској кампањи. Није њима потребна Украјина, већ да код свог становништва створе претпоставке да, ослањајући се на јавно мњење, дестабилизују Русију и издејствују њен распад по сценарију распада Совјетског Савеза.

Овде је веома умесно навести речи руководиоца РИСИ: „Мислим да су сада у овој ситуацији у којој се нашла Русија, у ситуацији у којој се нашао наш државни врх, потребни митинзи, првенствено са једном паролом: „Ујединимо се у борби против САД и Запада, који покушава да уништи Русију и свргне нашег председника“! Поводом других тема сада нису потребни митинзи. Тиме отварамо противнику наш фронт, развлачимо наше снаге у ланац који је лако покидати“.


Извор: Факти

Оставите коментар

Оставите коментар на Русија и Путин очима западних медија (анализа)

* Обавезна поља