tamara-skrozzaАко је тачна само половина онога што власници “Курира” и “Информера” објављују једни о другима, медијска прљавштина у Србији далеко је већа него што се донедавно чинило, а однос између таблоида, тајкуна и политичара довољно инспиративан за озбиљну акцију надлежних правосудних органа

Старо је правило да су најгори непријатељи они који су се некада клели у пријатељство. Само током ове године, два водећа српска таблоида то су правило потврдила у чак два наврата.

Сукоб између власника “Информера” и “Курира” који баш ових дана помало јењава, заправо је наставак правог малог рата који је избио почетком јула 2014, а по свему судећи, тек увертира за неке будуће кавге — или, што је за ширу јавност много значајније, за врло информативна штива о систему рада овдашње жуте штампе.

Упркос чињеници да се многи медијски експерти и новинари баве феноменом династије Родић (власника “Курира”) и исто тако фасцинантним феноменом Драгана Ј. Вучићевића (власника и уредника “Информера”), потпуно је јасно да нико под капом небеском о њима не може рећи више него што могу они сами, једни о другима.

С једне стране, актери ове приче се одлично познају: у периоду од 2003. до 2005. године, Драган Ј. Вучићевић осмислио је, уређивао и у данашњој форми успоставио “Курир” Радисава Раје Родића. С друге, ни један ни други таблоид никада се нису либили да (зло)употребљавају информације потекле из полицијских и безбедносних кругова, а ни “добро обавештених извора” никада им није мањкало.

Захваљујући дугогодишњем познанству и поменутим изворима, јасно је да се у рату који се управо води на страницама “Информера” и “Курира” не оскудева у прљавштини, простаклуку, политичком и сваком другом разоткривању.

Све је почело, чинило се, прилично наивно: у тексту “Зашто блицовце и курировце сврби Томислав Николић” (http://​imgur​.com/​c​f​w​2​jRu), објављеном у “Информеру” 4. децембра, Вучићевић је устврдио како “лицемери крију своје лоповлуке”, оптужујући Родиће за неплаћене дугове штампаријама, а уреднике “Блица” за “порекло стамбених јединица” које поседују. Сви они, како је у свом стилу и прилично емотивно објаснио уредник “Информера”, фокусирани су на председника, а заборављају много важније теме, као и чињеницу да због својих ранијих грехова немају право да држе “моралне лекције” било коме. Зашто је Вучићевић отворио ту тему, баш сада? Да ли му је заиста засметало писање “Курира” и “Блица”? Да ли заиста толико воли Тому, да мора да га брани? Или му је неко, хајде да мало развијемо “теорију завере”, дошапнуо да би било добро да неко ко важи за “блиског власти” коначно устане у одбрану председника републике? Све су то питања на која одговора нема, али која свакако морају да буду постављена.

Но, вратимо се хронологији. За разлику од “Блица” који се уздржао од коментара на Вучићеве оптужбе, “Курир” је моментално одговорио текстом маштовито названим “Писмо уреднику службеног гласника ‘Информер’: Извини што пишемо о лоповима” (http:// ​www​.kurir​.rs/​v​e​s​t​i​/​p​o​l​i​t​i​k​a​/​p​i​s​m​o​-​u​r​e​d​n​i​k ​u​-​s​l​u​z​b​e​n​o​g​-​g​l​a​s​n​i​k​a​-​i​n​f​o​r​m​e​r​-​i​z​v​i​n​i ​-​s​t​o​-​p​i​s​e​m​o​-​o​-​l​o​p​o​v​i​m​a​-​c​l​a​n​a​k​-​1​6​2​9​721). Иако је тон био сличан Вучићевићом, овај урадак показао је приличну нервозу у Родићевом табору — био је невешто написан, сувише брз, непрецизан, скоро непромишљен. С друге стране, у склопу низа теза којима су се обратили власнику “Информера”, нашло се и неколико врло отворених оптужби које су обећавале буран наставак: Вучићевић је, између осталог, оптужен да је лист Пресс оставио у дугу од девет милиона евра, да је новцем који је “зарадио од Мишковића и Ђиласа” направио “Информер”, да му је Мишковић купио фамозно “повишено возило” и златни ролекс “на који си био тако поносан”.

rodic-vucicevic

Оно што је ипак нарочито бизарно јесте да је Вучићевић означен као “главни режимски новинар” који напада сваког ко критикује “Владу, премијера или председника Николића”.

Да је овај текст прочитао неко ко је јуче пао с Марса или се пробудио из вишегодишње коме, рекао би да је — за разлику од “Информера” — “Курир” све време стајао на бранику независне штампе, до изнемоглости критикујући и Владу и Александра Вучића, а још жешће бранећи оне који су се нашли на удару њихове таблоидне конкуренције. Истина је, наравно, да су и један и други таблоид своју уређивачку политику у последњих годину дана базирали баш на уздизању Александра Вучића и Владе Србије, односно на нападима против оних који му се противе: “Информер” се у тој дисциплини, додуше, више истицао, што га ипак не чини јединим “службеним гласником”. Напротив. Његова конкуренција се у том смислу такође високо котира.

Када је следећег дана “Курир” објавио текст “Распакивање лажног газде службеног гласника Информер: извините се Вучићевићу што га зовете новинаром” (http:// ​www​.kurir​.rs/​v​e​s​t​i​/​d​r​u​s​t​v​o​/​r​a​s​p​a​k​i​v​a​n​j​e​-​l ​a​z​n​o​g​-​v​l​a​s​n​i​k​a​-​s​l​u​z​b​e​n​o​g​-​g​l​a​s​n​i​k​a​-​i​n ​f​o​r​m​e​r​-​i​z​v​i​n​i​t​e​-​s​e​-​v​u​c​i​c​e​v​i​c​u​-​s​t​o​-​g​a ​-​n​a​z​i​v​a​t​e​-​n​o​v​i​n​a​r​o​m​-​c​l​a​n​a​k​-​1​6​3​0​671), постало је јасно да се прича неће тако брзо завршити. Под овим мамутским насловом крио се не напад, него читав есеј о Драгану Ј. Вучићевићу, гарниран коментарима читалаца и таблоидним увредама типа “новинарска карикатура”. То ни овај пут није прошло без бизарних детаља, попут поднаслова у којем се дословце наводи: “БУЂЕЊЕ НАРОДА: Људи су се ослободили страха да кажу и покажу шта мисле о моралној громади Драгану Вучићевићу”.

Вучићевић им, наравно, није остао дужан. У тексту “Мрачне тајне газде Курира: Родићу, ми нисмо лопови, а ти?”(http:// ​www​.mc​.rs/​m​r​a​c​n​e​-​t​a​j​n​e​-​g​a​z​d​e​-​k​u​r​i​r​a​-​r​o​d​ i​c​u​-​m​i​-​n​i​s​m​o​-​l​o​p​o​v​i​-​a​-​t​i​.​6​.​h​t​m​l​?​e​v​e​n​ t​I​d​=​6​7​630), Александра Родића опутужио је да је свог оца Радисава “држао у затвору”, да дугује повериоцима, да је умешан у различите афере и да је, у две речи, “људска п..” (женски полни орган, пежоративно — прим. Т.С.).

Оно што се догађало након тога, заузело би много простора, али укратко изгледа овако: Вучићевић је свакодневно наставио да оптужује “Курир” за медијско рекетирање, нелегалну пререгистрацију фирме, дугове штампаријама, покушај тајне куповине “Политике” и “Новости”, умешаност у афере, пријатељство са сумњивим ликовима, док је “Курир” узвраћао оптужбама да је Вучићевићу кућу опремио Мирослав Мишковић и да лаже, да је режимски новинар и цензор, као и тврдњама поверилаца да никоме ништа не дугују. После вишедневне паљбе, Вучићевић је Александру Родићу понудио ТВ дуел у емисији “Тешка реч”, а овај му је одговорио најавом да ће против њега поднети 22 тужбе по различитим основама.

Мира није било ни на друштвеним мрежама. Паралелно са обрачуном у штампи, Вучићевић је с Миланом Лађевићем, једним од уредника “Курира”, размењивао оптужбе које су се опет тицале некретнина: ко где има плац, ко је и како реновирао кућу, ко је шта наследио, а ко украо, и томе слично. Истина, уредник “Информера” се на неколико дана био и ућутао у сајбер простору, али се у његовим новинама, баш као и у конкуренцији, практично без престанка појављивало нешто ново на задату тему.

У том смислу, најзанимљивија је била епизода са Борисом Тадићем: “Информер” је најпре објавио како је бивши председник признао да су “његови људи” ратовали преко “Курира”, доводећи тај лист у везу и с другим медијским аферама. Врло брзо, ови наводи су и званично демантовани, уз констатацију да су Тадићеве изјаве из емисије “Ћирилица” злонамерно тумачене и да је реч о “лагању и обмањивању јавности”. “Курир” је то наравно искористио, још једном констатујући како друга страна лаже и како јој због тога прети затвор.

Све ово, као што је већ речено, само је наставак рата отвореног почетком јула. Тада се све закувало због тврдње Владимира Бебе Поповића да “Информер” ради за Владу Србије, али и општег утиска да “Курир” пада у немилост: после текста о наводној завери Мила Ђукановића против срских медија, на који Александар Вучић није баш најбоље одреаговао (http:// ​balkans​.aljazeera​.net/​v​i​j​e​s​t​i​/​d​u​k​a​n​o​v​i​c​-​v​u​c​i​c​ u​-​n​e​-​s​p​r​e​m​a​m​-​u​d​a​r​-​n​a​-​m​e​d​ije), волшебно је нестао из јутарњег прелиставања штампе на ТВ Пинк и чинило се да губи битку за омиљено владино гласило.

informer-kurir

После тога, изречене су речи још теже него у децембарској рунди. Првог дана јула, Радисав Родић се лично обратио уреднику “Информера” и у тексту “Вучко, остани ђубре до краја (http:// ​www​.kurir​.rs/​r​a​d​i​s​a​v​-​r​o​d​i​c​-​v​u​c​k​o​-​o​s​t​a​n​i​-​d ​u​b​r​e​-​d​o​-​k​r​a​j​a​-​c​l​a​n​a​k​-​1​4​4​3​937), тврдећи да је својим новцем купио Вучићевићеву факултетску диплому, али и да је овај рекетирао тајкуна Мирослава Мишковића и током читаве новинарске каријере радио за различите политичаре или бизнисмене. Родићу је одговорено овако: “Знаш ти, боље од било кога, да се стотине хиљада евра не узимају без омерте. То је, знаш, оно кад се твој син “наплати” код опасних кримоса, па га сад они терају да распали по Вучићу, а он, сињи кукавац, не сме, па купује време нападајући Мила и Бебу”.

Ни у јулу, баш као ни у децембру, није било јасно због чега заправо ратују медији чија је блискост с Вучићем очигледна, чије су методе добро познате, који подједнако бескрупулозно нападају сваког ко се режиму на било који начин успротиви и који углавном не хају не само за медијску етику, већ ни за елементарну пристојност у јавној сфери.

Новинари и уредници добро информисани о стању таблоидима, кажу да је у питању само борба за Вучићеву наклоност, односно новац повезан с влашћу, али има и теорија да ту заправо нема никаквог конкретног разлога и да су “у питању људи који немају никакву контролу, који се понашају као разјарени бикови”. Чаршијом, наравно, круже различите приче, од којих су неке базиране на сукобу између америчких интереса (наводно заступљених у “Куриру”) и руске стране (заступљене у “Информеру”), а неке на наводном сукобу између домаћих безбедносно-полицијских структура (“Курир”) и политичке врхушке (“Информер”). За сваку од ових теза постоји нека индиција, али је истовремено јасно да такве теорије не могу бити доказане.

Борба за наклоност премијера звучи као најрационалнији разлог, али и ту се поставља питање о смислу такве борбе: “Информер” је Вучићу очигледно најближи, али се премијер ни “Курира” не може одрећи. За систем владавине какав је одабрао, оба листа су неопходна, сваки на свој начин: биће да се он зато и не меша у сукоб, иако је вероватно једини који би могао да га смири.

Непознато је такође ко од свега овога може да профитира, докле ће ова рунда да траје и када ће почети следећа. За сада, јасно је једино да су захваљујући овим сукобима откривене многе ствари које би иначе остале тајна.

Ако је тачна само половина онога што власници “Курира” и “Информера” објављују једни о другима, медијска прљавштина у Србији далеко је већа него што се донедавно чинило, а однос између таблоида, тајкуна и политичара довољно инспиративан за озбиљну акцију надлежних правосудних органа. На њима је, и само на њима, да коначно утврде не само шта се тачно догађало у таблоидно-политичком свету у последњих петнаест година, већ и ко је дозволио да се то догађа.

У противном, следе нам нова препуцавања, нови простаклуци и нови таблоидни ратови какве пристојна држава себи не би смела да дозволи.


Извор: НУНС

Оставите коментар

Оставите коментар на Србија између “Информера” и “Курира”

* Обавезна поља