eu bihКоначно се догодило оно о чему је српска влада дуго маштала. Ових дана је Европска Унија одлучила да Србији ради спровођења реформи неопходних за евроинтеграције, додели 178,7 милиона еура. Истина, у пролеће одлазеће године, Руси су са Београдом потписали споразум о кредиту од пола милијарде долара и одмах су почели са исплатама.

Но, то су ситнице на које не треба обраћати пажњу.

Нешто друго је важно – важно је под којим условима добре ујкице из Брисела дају тако огромну своту.

Пре него што почне да ужива у овако великодушној помоћи, српска влада би требала претходно да се обрати влади Босне и Херцеговине, јер је управо ових дана Европска комисија одлучила да смањи финансијску подршку тој републици у оквиру програма припреме за приступање ЕУ (ИПА), за 45 милиона еура. Сада је земљи доступна само половина милостиње – 41,9 милиона еура.

Због чега су били тако немилосрдни према БиХ?

Испоставило се да се Европска комисија веома увредила звог двојице држављана Босне и Херцеговине – грађанина Сејдића, по националности Циганина и грађанина Финција, припадника јеврејског рода.

Сејдић је био посматрач мисије ОЕБС испред Цигана у Босни и Херцеговини, а господин Финци је био амбасадор БиХ у Швајцарској и обојица су 2009. године желела да уђу у Председништво БиХ, које може бити састављено само од представника Срба, Хрвата и Муслимана у БиХ који припадају “главним народима”. Међутим, нису ушли. Чак нису могли поднети ни пријаву за учешће на изборима. Није дозвољено.

Увредљиво, зар не?

Истина, када је Европски суд почео да се разабира у овом увредљивом случају, увидео је да није све тако једноставно. Био је жесток рат између три народа у БиХ. Толико жесток да су се они помирили и одлучили да више никада такву невољу не дозволе и да се лично заложе за поштовање мира. Европски суд је и донео такав закључак: “Природа конфликта је била таква да је било неопходно успостављање “главних народа” ради подршке миру. Тиме се објашњава одсуство осталих заједница – као што су локална циганска и јеврејска заједница – на мировним преговорима, као и забринутост учесника ефективном равноправношћу међу “главним народима” у друштву после конфликта. То јест, тако је требало урадити после рата, како у Председништво не би упали представници других народа, који благо речено, нису блиски интересима три главна народа.

sejdic-finci

Европски суд, иако је призната таква карактеристика послератног уређења БиХ, наредио је да се она искорени. Као, због чега ви мислите да би се Цигани у државним пословима снашли боље од вас?

То је истина, мада ако хоћемо право, ако је неко баш био нестрпљив како би ушао у Председништво БиХ, онда је по Уставу могао само да призна да је припадник једне од “главних нација”. На пример, иако сам Јеврејин, ипак сам и Бошњак. И изволте, бирајте.

Но, добро. Тешка је то ствар – разабрати се са наслеђем проклете прошлости. Међутим, ваљда би се на крају крајева народи у БиХ сами разабрали. Ипак су научили да међусобно мирно живе. Значи и Устав се може поправити. Али ЕУ није таква да би могла да трпи толику спорост. Јер већ 4 године у Сарајеву не могу да реше једноставан задатак. Због тога су у Бриселу одлучили да народима БиХ укину поклоњени колач и половину помоћи врате за себе. Добро ће доћи.

Мени се чини да у овоме има нешто паметно, нешто визионарско и надасве поучно.

Јер пријем у ЕУ тако немирне републике као што је Србија, тешко ће проћи без одузимања поклоњеног колача.

Она ће вечно правити тешкоће на путу у светлу будућност. Посебно са националним мањинама које такође немају ништа против да заиграју у светској политици. Јер се прекрајањем карте Србије не баве само ујке из Лондона и Берлина, него и неки у самој Србији. Изгледа да ће овакав медењак бити од велике користи у сличним играма.

Због тога би можда Београд (пре него што испланира коришћење великодушних 178 милиона еура), требао одмах да предвиди враћање добротворима половине колача, у случају појаве некакве грубости код њих.


Извор: Фонд Стратешке културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Враћање колача

* Обавезна поља