Руски председник Владимир Путин тачно је 4 сата и 8 минута одговарао на питање руских грађана у оквиру традиционалне „Директне линије“, која је одржана 17. пут. Грађане су највише интересовала питања из области здравства, образовања, спољне политике, социјалне сфере…

У једном тренутку је дошло до DDoS напада из иностранства на „директну линију“, али је она све издржала без последица.

Осврћући се на саопштења да је „директна линија“ – „представа специјалних служби“ руски председник је са осмехом рекао да то није тако. По његовим речима, у питању је облик рада на решавању проблема и трагању за њиховим решењима. Некад се таква решења налазе директно кроз дијалог.

Међу првим питањима било је: да ли сте осећали стид у некој прилици као шеф државе?

Путин је рекао да јесте и испричао како му једном приликом једна жена пала пред ноге и предала парче папира на којем је била исписала своју молбу, а његови помоћници су ту њену молбу били изгубили.

Социјална сфера

Путин је јавно затражио од надлежних да се провери обраћање једног грађанина, који је саопштио да ради за 10.000 рубаља (око 130 евра), нагласивши да је то против закона и затраживши да се предузму адекватне мере.

Говорећи о стандарду становништва Путин је истакао да грађани Русије живе теже, пошто се пре неколико година Русија суочила са неколико шокова, који су поткопали домаће тржиште и негативно се одразили на социјалну сферу. „Подсетимо, пре неколико година смо се суочили са неколико шокова – то чак нису спољни шокови, у вези са такозваним санкцијама или спољним ограничењима, већ са ситуацијом на тржишту наше традиционалне робе коју извозимо – нафте, нафтних производа, гаса, метала, хемијских производа и неких других производа. Зато се код нас појавио такав непријатни елемент у економији и у социјалној сфери“, рекао је Путин, али и закључио да се ситуација стабилизује и побољшава, при чему је посебно нагласио важност подизања стандарда грађана и њихове сигурности.

Последице санкција

У оквиру одговора на једно од питања Путин је саопштио колики су губици изазвани санкцијама.

„Нисмо се свађали ни са ким, нити намеравамо да се свађамо“, одговорио је Путин на питање шта ће бити ако се Русија „помири“ са западним државама.  „Од 2014. године, Русија је због санкција изгубила близу 50 милијарди долара, Европа – 240 милијарде долара, САД – 17 милијарди долара, а Јапан 27 милијарди долара“, додао је он, говорећи о губицима који су последица ограничавајућих мера које је Запад увео Русији након што је Крим поново ушао у њен састав.

Председник Путин је поменуо и успех у извозу пољопривредних производа који је приметан последњих година и директна је последица престројавања под санкцијама. „Да је неко пре 10 година рекао да ће Русија извозити пољопривредне производе у вредности од 25,7 милијарди долара, насмејали би му се у лице“.  Он је изнео очекивање да ће руска пољопривреда до 2024-те стићи до годишњег извоза од 45 милијарди долара.

При томе, сматра да је тешко веровати да ће се однос Запада према Русији ускоро променити. Путин је додао да ће САД и даље кочити Русију као глобалног конкурента у економији, као што то сада раде са Кином преко „Хуавеја“. „Тешко је веровати да ће се однос Запада према Русији ускоро променити“, закључио је он.

Путин одговара на питања грађана у оквиру 17. “Директне линије”

Однос према Украјини

Путин се прво осврнуо на приче да је Русија окупирала Донбас. „Оптужују нас да радимо на окупацији Донбаса. То је чиста глупост, лаж“, нагласио је он а затим се осврнуо на новог украјинског председника:

„Зеленски је талентован и духовит човек, али оно што се сада догађа у Украјини уопште није смешно“. Конфликти се не могу решити без дијалога са самопроглашеним републикама, који Зеленски одбија. „Ништа се не дешава, блокада се појачава“, указао је председник Русије.

Он је обећао „максимално упрошћавање и либерализацију давања држављанства Руске Федерације оним Украјинцима који то желе“.

Спољна политика и одбрана

Говорећи о овим темама Путин је указао да неке западне земље понављају негативно искуство СССР и покушавају да другим земљама и народима наметну свој начин живота: „Они праве грешке које је правио СССР. Сматрају себе империјама и спроводе империјалну политику“.     

У том контексту је за своју земљу рекао: „Русија не тежи да буде суперсила и да намеће другим државама и целим регијама било шта. Ми не желимо да се вратимо у стање када је СССР наметао другима, укључујући источну Европу. То је контрапродуктивно. То је прескупо, а нема ни историјску перспективу“ – нагласио је руски председник.

Упитан – хоће ли бити рата између САД и Ирана, Путин је одговорио да до таквих питања долази јер амерички председник Доналд Трамп не одржава оваве конференције за своје грађане. Он је додао да би употреба силе против Ирана због инцидента у Оманском заливу имала катастрофалне последице за регион. И додао: „Ко хоће мир – мора да се спрема за рат“, па наставио:

“Русија је једина велика војна сила која смањује буџет за одбрану и није међу лидерима по војним расходима”. Према његовим речима, испред Русије су САД, Саудијска Арабија и друге државе. Према расходима, Руска Федерација се налази тек на седмом месту и стално смањује расходе. „Без обзира на скромна средства која издвајамо за одбрану, Русија не само да осигурава нуклеарни паритет, већ је два-три корака испред (осталих) по савременом наоружању“, истакао је руски председник, подсетивши на стару мудрост „Ако желиш мир, спремај се за рат“. Али, Путин је нагласио да је одраз моћи државе пре свега економија, а не наоружање.

Говорећи о односима са САД Путин је нагласио како је “Русија спремна за дијалог са САД онолико колико је на њега спреман Вашингтон”. Међутим, то неће бити једноставно. „Санкције су велика грешка САД. Надам се да ће то једном схватити“, рекао је Путин и нагласио да везано за Сирију “Русија не тргује савезницима и принципима”.

Председник РФ је навео да је Москва САД више пута предлагала договор о правилима за сферу сајбер-безбедности, али да засад никакав одговор није добила, што је назвао „великом америчком грешком“.

О Русији деведесетих

Говорећи у једном тренутку о деведесетим годинама Путин је подсетио да је Русија деведесетих година била на ивици распада.

„Нећу да назовем бандом људе који су управљали државом деведесетих година. Међутим, желим да истакнем да је у то време била потпуно уништена социјална сфера, индустрија, војна индустрија, Оружане снаге су биле практично уништене… Довели су државу до грађанског рата, до крвопролића на Кавказу. Држава је била на ивици да изгуби суверенитет и да се распадне. Наравно, људи који су радили ‘90-их година нису сви криви за то, али сигурно има и оних који за такво стање треба да одговарају“, рекао је председник Путин.

О тржишној економији

Одговарајући на једно питање о улози државе у економији Путин је изнео следећи став:

„Не постоји чиста тржишна или чисто административно-командна економија. Комбинована је присутна у целом свету. Чим почну проблеми у економији, расте улога државе. Чим се ситуација смири, држава излази из економије“, објаснио је Путин, нагласивши да се државе са комбинованом економијом, попут Кине или Индије, брже развијају.

Остала занимљива питања

На питање грађана да ли је Путину досадило да буде председник, руски лидер је одговорио: “Да ми је досадило не бих се кандидовао за четврти мандат”

Коментаришући хапшење руског новинара Ивана Голунова под сумњом да је поседовао наркотике руски председник је истакао да такви случајеви не треба да се понове. „Генерали су отпуштени. Надам се да ће бити извршена истрага како би се открили кривци који су створили ту ненормалну ситуацију“, додао је председник. Он сматра да је потребно појачати контролу делатности полицијских органа.

Наглашавајући значај сталне борбе против корупције Путин је рекао: “Осећам одговорност. Борба против ње мора бити транспарентна и да има неки резултат”.

Руски лидер је посебно нагласио да обједињавање Русије и Белорусије у једну државну „није актуелно“.

За 17. Путинову директну линију до почетка емисије стигло је око 1,5 милиона питања. Како је саопштио портпарол Кремља Дмитриј Песков, Путин је погледао велики број питања и разврстао их по приоритетима, а ове године ће од губернатора, министара и чланова Владе тражити извештај о актуелним питањима која муче грађане.


Извор: Спутњик, Агенције, ЦЕОПОМ Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Путинова “Директна линија” 17. пут

* Обавезна поља