Три милиона питања за Путина

Руски лидер Владимир Путин данас је опет био на „Директној линији“ са својим народом. Жељу да му постави питање или да му се просто обрати – показало је преко три милиона грађана Руске Федерације. Он је „уживо“ одговорио на неколико десетина питања.

Одговарајући на једно од више питања која су се тицала руско-америчких односа, позвао је Сједињене Државе да не делују према Русији са позиција силе и са империјалним амбицијама.

Истовремено је поручио и Вашингтону и његовим савезницима из NATO – који раде на изоловању и блокирању Русије и њених интереса и могућности – да им неће поћи за руком да своје замисли реализују:

„Ми нисмо и нећемо ни бити у непријатељском обручу. То је апсолутно искључено. Ми имамо добе односе са огромном већином земаља у свету“.

Путин је проценио да западне санкције против Русије неће бити скоро укинуте. Самим тим – нагласио је – остају на снази и руске контрасанкције.

„ДИРЕКТНА ЛИНИЈА“ Владимира Путина са сународницима потрајала је три сата и 40 минута, а руски лидер је за то време стигао да одговори на 75 питања.

„Директну линију са Владимиром Путином“ директно су преносили: телевизијски канали „Први“, „Росија-1“, „Росија-24“ и радиостанице „Мајак“, „Вести ФМ“ и „Радио Росија“.

Водитељи разговора су били Јевгениј Рожков и Валерија Корабљова.

ЦЕОПОМ-Истина преноси најважније делове Путинове комуникације са својим народом.

РОЖКОВ: Русија је преживела још једну тешку годину у својој историји: санкције Запада, пад цена нафте. Све ово није могло а да не утиче на руску економију. Статистика показује да је по први пут за многе године у земљи забележен пад производње, долази до смањења плата, а затварају се радна места. Али, без обзира на то, а можда чак и упркос томе, руска економија је опстала, није „покидана на фронцле“, како је говорио и прорицао Ваш колега Барак Обама.

Људмила Сафронова из Москве пита за цене: „Прошле године сам куповала намирнице за целу породицу, недељно сам трошила 5 хиљада рубаља. Годину дана касније, односно сада, трошим 10 хиљада, значи дупло више, а Влада тврди да инфлација износи 12,5 процената годишње. Коме да верујемо, Влади или рачуну из продавнице?“

ПУТИН: Верујте и рачунима из продавнице и Влади. Влада говори о просечној инфлацији за годину дана, али она није 12,5, већ 12,9 процената. Што се тиче удела у инфлацији различитих саставних делова, раст цена на намирнице игра битну улогу. Прошле године, нарочито на почетку, цене су знатно порасле, негде и до 14 процената, али у трећем тромесечју ове године цене на основне групе прехрамбених производа су чак и пале. Почетком ове године пораст је негде износио 2,2 процената, према томе Влада вас не обмањује, а 12,9 процената – није мало.

На прехрамбене производе морамо да обратимо посебну пажњу. У извесној мери раст цена намирница – то је, искрено да вам кажем, „вештачки“ резултат. Зашто? Зато што смо као одговор на санкције Запада увели ограничење на увоз прехрамбених производа из иностранства. Ми смо то свесно урадили, имајући у виду, да ће то створити услове за развој наше пољопривреде, ослободити тржиште. Тако је и било.

У атмосфери општег пада БДП-а за 3,7 процената и индустријске производње за 3,4 – пољопривреда је порасла за три процента. Ово је битна компонента наше економије и живота људи, зато што на селу, подсетићу, живи 40 милиона грађана Руске Федерације.

Али генерално, што се каже на дуге стазе, ми полазимо од тога, да ће то дати несумњиво позитивни ефекат: повећаће нашу прехрамбену безбедност, створиће нормалне услове, побољшаће услове живота на селу, пошто ће перспективе бити јасније. Зато, надам се, чак сам готово сигуран, да је ово привремена појава и да ће постепено, по мери засићења тржишта руским, домаћим прехрамбеним производима, и цене ће да падају. У сваком случају они ће се стабилизовати, ми ово већ сада можемо да видимо. Наравно, генерално, ја одлично разумем, свестан сам да, за људе, за потрошаче, ово представа оптерећење.

КОРАБЉОВА: Ево питања: „Сви у Русији сада штеде. На чему Ви лично штедите? Тамара Георгијевна, Москва“.

ПУТИН: На времену, то је највредније, што имамо.

РОЖКОВ: Приходко Наталија из Москве пита: у економском блоку Владе са завидном постојаношћу говорили су о томе да смо дотакли дно кризе, да смо се одгурнули од дна, већ седам пута смо то чули – где се, по Вашој оцени, данас налази руска економија? И, сећајући се велике конференције за штампу (која је била овде 2014. године, пре годину и по дана) – у којој се сада зони налазимо: црна или бела?

ПУТИН: У сивој. Зато што ситуација још није исправљена, али трендови су ипак позитивни. Погледајте, код нас је пад БДП-а био 3,7 процента. Ове године Влада полази од тога да и даље имамо мали пад, међутим сада је то само 0,3 процента, а следеће године се очекује раст од 1,4 процента. У том смислу, стварно, довољно је тешко напипати дно, али влада нам је показала где је то дно.

Намерно сам са собом понео табелу, да не побркам бројке. Већ сам говорио о БДП-у, о индустријској производњи; на жалост, постоје и други недостаци, битни за наше људе, што никада не треба да заборавимо и да радимо на томе, како да савладамо ове тенденције, конкретно: доступни реални приходи становништва су се смањили за 4 процента, а реалне зараде – још више.

Међутим, оно што охрабрује: постоје апсолутно позитивне ствари, на пример раст у пољопривреди – три процента; изградња стамбених објеката прошле године достигла је свој максимум – преко 85 милиона метара квадратних, то је рекорд.

Код нас је и даље присутна, додуше на ниском нивоу, – незапосленост – свега 5,6 процента; постоји мали раст, али веома мали у поређењу са периодом пре кризе. Додатак за мајке смо кориговали – сада он износи 453 хиљада рубаља (око 6000 евра – прим. прев).

Веома је битно да је трговински суфицит, упркос паду цена на нафту, а цене су пале практично дупло, на нивоу 146 милијарди долара – односно ми зарађујемо више него што трошимо – то је добар показатељ. Очувани су резервни фондови. Међународне резерве Русије враћене су на стање са почетка 2014. године – 387 милијарди долара, дефицит се такође налази на минималном нивоу, чак на нижем од планираног – 2,4 процента.

КОРАБЉОВА: Ево још питања: „Кажу да је националних резерви остало за још једну годину. Да ли ћемо имати довољно да савладамо кризу?“

ПУТИН: Управо сам рекао да су резерве враћене, резерве Централне банке, или такозване међународне резерве државе, на ниво са почетка 2014. године, чак и мало више: резерве су износиле 385,5 милијарди долара, а сада износе 387 милијарди долара.

Резервни фондови Владе (подсетићу да имамо два таква фонда: Резервни фонд и Фонд националног благостања) – они су смањени, али незнатно.

Шта све ово значи? Значи – ако их будемо трошили истим интензитетом, као што смо трошили, рецимо, прошле године – да ће тих резервних фондова, ако их не допуњавамо и ништа са њима не радимо, бити довољно за, минимум, четири године. Међутим, ми планирамо, да следеће године имамо раст економије, и зато, вероватно, нећемо морати толико да трошимо те фондове – чак ни толико, колико смо трошили. Тако да не треба бринути.

Ових 10,5 посто значи следеће: ако прекинемо уопште да радимо, што се каже – ако окачимо алат о клин – можемо да живимо четири месеца а да ништа не радимо, земља може да замре на четири месеца и наставиће да постоји.

РОЖКОВ: Надам се да нећемо да замиремо. Тема дна кризе не престаје да брине људе: „Да ли вас збуњује што се економска дискусија овде своди на три теме: дно кризе, када га дотакнемо; када ће поскупети нафта и, да ли да штампамо још новца за нашу државну благајну? У свету се дешавају технолошка померања, појављују се нова тржишта, стварају се нови трговински савези као што је Транспацифичко партнерство – оно, што данас сматрају за алтернативу BTO. Да ли се код вас ствара утисак да смо се затворили у себе, унутар државе, и можемо да се нађемо ван брода, ван токова светских економских процеса?“ – пита Оксана Стичинскаја, Липецкаја област.

ПУТИН: Могу да кажем Оксани, а и свим нашим грађанима, који пажљиво прате оно што се дешава у нашој економији и како се она развија, да се о томе дискутује само површно, али у штампи, при чему не у стручној јавности се дискутује на ове три теме, које сте сада означили: да ли да се штампа новац, да палимо машину за штампање, цене нафте и сл.

У стварности, праве дискусије се фокусирају на сасвим друге теме. Главно је – како да се обезбеди прилив инвестиција, како да се повећа ефикасност и како да се обезбеди потражња, односно да се повећају приходи становништва. Влада тренутно размишља о тим темама. Ми смо недавно разматрали и како да се помогне најосетљивијим категоријама грађана – пошто је код нас број људи који живе испод црте сиромаштва мало порастао, а то је забрињавајући тренд. Ми то видимо и обавезно ћемо реаговати на то.

Шта ће овде да уради Влада? Није главно штампати новац, главно је променити структуру економије. То је веома сложено питање, али ипак постоји кретање у овом правцу, то показује повећање индустријске производње.

Узгред, по први пут у фебруару смо запазили ову тенденцију у позитивном правцу. Извоз високо технолошких производа се такође повећао у поређењу са извозом природних ресурса.

РОЖКОВ: Хајдемо, ипак, да попричамо о сиријској кампањи, о Сирији, нарочито што су успеси Русије на овом пољу, признати у свету.

Операција наших ваздушно-космичких снага озбиљно је ослабила потенцијал Исламске државе, међутим већи део наших ваздушно-космичких снага отишао је из Сирије, део је остао, али већи део је отишао. Хтео бих да вас питам, да ли ће хидри Исламске државе израсти нова глава?

ПУТИН: Таква могућност увек постоји, ако се не посвети дужна пажња борби против тероризма. Ми видимо да од те претње, од те заразе, пате многе земље у свету: и Блиски Исток, и Азија, и Сједињене Државе, и европске земље. О Русији нећу да говорим, нама је познато шта то значи, ми смо поднели велике губитке у борби против тероризма, и ова претња и даље је присутна.

Нисмо отишли и све оставили. На шта би хтео да скренем Вашу пажњу? На то да смо значајан део наше групације извели, али после повлачења основног дела наше групације – оставили смо сиријску војску у таквом стању да она, уз подршку осталог дела наше групације, може да изводи озбиљне офанзивне операције, па је после одласка наших трупа, заузела Палмиру и низ других стратешки битних насељених места.

Број насељених места, која су се придружили примирју, за ово време се повећао. Ми се надамо да ће неупотреба силе са обе стране – уз подршку света, укључујући и нашу подршку – довести до смиривања. Сирији је потребан политички процес: да сви седну за преговарачки сто, да се донесе нови устав, да се на бази тог устава одрже привремени избори и да се тако изађе из кризе.

РОЖКОВ: Колико смо, према вашем мишљењу, далеко од ослобађања Алепа, а затим и Раке, где се налази „срце“ Исламске државе?

ПУТИН: Проблем је у томе што је око Алепа створена сложена ситуација. То је стратешки важна регија Сирије. Зашто? Зато што је то други град у Сирији по величини и, можда, чак и индустријска престоница државе. Тамо је присутна и такозвана наоружана опозиција, а поред ње Џебхат ан-Нусра, то је међународно призната терористичка организација. Тешко их је раздвојити. Оне се понашају различито и у овом тренутку покушавају да побољшају свој положај.

Сиријској армији није потребно побољшање тог положаја зато што је она пре проглашења примирја учинила оно што је хтела, ми смо им помогли, није им потребно никакво побољшање. Али, опозиција покушава да врати оно што је изгубила. Узгред речено, тамо, углавном, не ратује сиријска армија него курдске формације и неке друге наоружане групације – и међусобно и против Курда. Ми то пажљиво пратимо и, наравно, учинићемо све да се ситуација не погорша.

АНДРЕЈ БИСТРИЦКИ, руководилац дебатног клуба „Валдај“: Још у септембру прошле године сматрало се да је Реџеп Ердоган Ваш пријатељ, а Турска готово стратешки партнер. Ви сте заједно отворили џамију у Москви. И шта сада имамо, да ли је пријатељству крај или – непријатељство? И уопште, Украјина, Молдавија, Грузија, већ поменута Турска и друге земље, ствара се утисак да ћемо се наћи у непријатељском окружењу. Може ли Русија успешно да се развија у таквим околностима?

ПУТИН: Ми се не налазимо и нећемо се налазити у непријатељском окружењу. То је потпуно искључено. Ми имамо веома добре односе са огромном већином земаља у свету. Да не говорим о таквим организацијама које ефикасно раде, као што су ШОС – Шангајска организација за сарадњу која се проширује на рачун великих сила, о нашим интеграцијама у савезе, Евроазисјки економски савез, БРИКС и тако даље.

Са суседима такође имамо добре односе. Ту исту Турску ми сматрамо нашим пријатељем, а турски народ као – нама пријатељски народ са којим ћемо, наравно, градити веома добре и добросуседске односе.

Ми имамо проблема са неким политичким делатницима, чије понашање сматрамо неадекватним и на то реагујемо на одговарајући начин. Али, као што видите, ми спокојно радимо без икаквих наглих потеза. Са једне стране то је начин реаговања на поступке,у односу на Русију, непријатељске, а обавезно треба реаговати, иначе, и на врат ће сести и још пожуривати, што се већ у нашој историји дешавало, у новијој историји. Повратак на то не може се допустити, ми то нећемо чинити. Али, ако се наши интереси узимају у обзир ми смо, наравно, спремни да развијамо односе са свим нашим партнерима, укључујући и наше суседе.

КОРБАЉОВА: Прошле године рекли сте да бисте спасли Обаму кад би почео да тоне. Ако би сада почели да тону Порошенко и Ердоган, кога би сте прво спасли? Варја Кузњецова, 12 година.

ПУТИН: Варја, доводиш ме у тешку ситуацију. Не знам шта да кажем. Можда овако: ако је неко одлучио да се утопи, онда га је немогуће спасити. Али, ми смо, наравно, спремни да пружимо руку помоћи и руку пријатељства сваком нашем партнеру, ако то он жели.

РОЖКОВ: Могу ли, ипак, да питам о Турској, будући да многи помињу одмор у Турској, и ја сам са породицом одлазио неколико пута, а многи моји познаници такође питају и за Египат. Шта Ви мислите, када? Када ће бити отворен авионски саобраћај са Египтом и чартери за Турску? Кад ће се то десити?

ПУТИН: То од нас није ни зависило. Тамо постоје различити разлози за ограничења, али је резултат исти. Зашто различити? У Египту се актуелне власти боре са екстремистима, али им то увек не успева и ми видимо шта се дешава. На Синају се готово сваки дан воде борбе. Претходно руководство и његове присталице, које је уклонио садашњи Председник, делују веома енергично.

У таквим околностима ми једноставно немамо право да не кажемо људима да је опасно путовати у ту земљу. Како наћи решење?

Заједно са египатским властима ми морамо наћи такав начин контроле путника, пртљага, снабдевања и сервисирања авиона, који ће учинити безбедним боравак, долазак и одлазак, слетање и одлетање наших грађана. За сада није пронађен такав алгоритам у раду са египатским колегама, иако наше специјалне службе и правобранилачки органи раде на тим питањима са пријатељима у Египту. То је прво.

Друго, што се тиче Турске. И ту је слична слика, истина, по нашем мишљењу, садашње руководство Турске не бори се толико са екстремистима колико сарађује са њима. Али унутрашњи проблеми те земље такође наводе на размишљање о питањима безбедности – тамо се на југу фактички води грађански рат.

Ми настојимо да га не примећујемо, међународна заједница као да га не примећује, али то је чињеница, при том се корити крупна техника, тешко наоружање, тенкови, артиљерија и тако даље. И терористички напади у Турској дешавају се скоро сваке недеље.

Где су гаранције да се ништа неће десити нашим људима који су на одмору? Тим пре, што знамо да у неким земљама, рецимо, у Тунису, управо су на плажи убили туристе.

Уверен сам да ће руководство Турске настојати да осигура безбедност туриста, укључујући и наших, јер је то значајна ставка прихода у турски буџет, прошле године било је скоро пет милиона туриста из Русије.

Наравно, они ће настојати, ја у то не сумњам. Али, да ли ће они моћи то да ураде – то је велико питање. И зато, такође као и у случају Египта, ми немамо права да не кажемо грађанима да је сада одмор у Турској опасан.

ЈУЛИЈА ЈЕРОМЕНКО: Студент сам Кримског федералног универзитета, становник града-хероја Керч. У овом моменту електричну енергију нам испоручују на сате, али ми не очајавамо, зато што се наша деца мање играју геџетима, више читају књиге, више се друже са родитељима. Ипак, без обзира на то са нестрпљењем очекујемо пуштање у рад првог енергетског моста. Реците, молим вас, кад ће се то десити? Хвала.

ПУТИН: Кад је реч о енергетици, пре три-четири дана министар за енергетику, Александар Валентинович Новак, известио ме је о томе како иду радови управо на том енерго-мосту.

Као што знамо, два крака су постављена и раде. Баш данас треба да буде укључен трећи, то је додатних 200 мегавата. Генерално, то се приближава обиму испорука који је оствариван са украјинске територије. Током наредне две-три недеље биће пуштен у рад и четврти крак, а то је додатних 200 мегавата. Према томе, то је укупно 800 преко енерго-моста између Кавказа и Крима. То ће у потпуности бити капацитет који је Крим својевремено добијао из Украјине.

Постојао је проблем који је у вези са испоруком електричне енергије из северног дела, која је стизала до града Керч, а до других региона на крају, јер тамо мрежа није баш доброг квалитета. Министарство за енергетику размишљало је о томе, министар ме је о томе обавестио, тамо се уводе одговарајуће подстанице, реконструишу компоненте мреже, надам се да ће то бити урађено како треба.

Подсетићу, да ће тамо 2017. бити уведена још два блока, више од 400 мегавата, 2018. – још два блока са више од 400 мегавата. Односно, Крим не постаје само обезбеђен електроенергијом, него и велика компонента за развој економије уопште и њене социјалне сфере.

ТАТЈАНА РЕМЕЗОВА: Владимире Владимировичу, ми знамо да Ви заиста не волите питања о личном животу и у принципу не коментаришете ту тему. Али ипак, имамо толико питања да, нажалост, нећемо моћи да је заобиђемо. Уз то, та тема због нечег посебно брине Ваше земљаке – из Петерсбурга.

АЛЕКСАНДРА КОЗЛОВА: Недавно је писало у новинама да се Људмила Александровна удала. А када ћете нам Ви представити прву даму наше земље?

ПУТИН: Знате, Људмила Александровна и ја се понекад виђамо, не често, али се виђамо. Ми смо у веома добрим односима – можда, чак бољим него што су били раније. Знам и да је код ње све у реду. Шта пише у новинама, то је посебна тема, али она је задовољна својим животом, све је у реду.

Треба ли у први план износити питања која сте Ви сад дотакли, искрено речено, не знам – да то некако не утиче на разлику курса или на цену нафте. Али, ако ћемо озбиљно, људи бирају и депутате за Државну думу и Председника бирају зато – да радимо.

А ствари о којима сте Ви говорили, ствари које се тичу личног живота, наравно, занимају људе, с тим сам се давно помирио и разумем то, али, ипак, они нису првостепене важности. Можда ћу некад и моћи да задовољим Вашу радозналост.

КОРБАЉОВА: Владимире Владимировичу, Вама не постављају питања само одрасли, већ и деца – судећи по питању о дављеницима, то сво већ схватили. Ја имам збирку кратких питања из „Школског журнала”,то је општеруски лист за децу који уређују деца. Ево неких од њих: “Које три жеље бисте пожелели, ако бисте ухватили златну рибицу?” – Анђела Соломеникова, Пермски крај, 11 година.

ПУТИН: Надам се да нас Анђела слуша. Tри жеље, морам да размислим. Знате, боље је да се не ослањамо превише на ликове из бајки. Сетите се, у совјетско време је постојала песма: “Нико нам неће помоћи – ни Бог, ни цар, ни херој”. Све морамо својим рукама урадити. Зато, ако будемо чекали чуда од златне рибице, онда нам се може дести, као у Пушкиновој причи, да на крају останемо без ичега. Најбоље је да радимо, засукавши рукаве, сами.

КОРБАЉОВА: То су деца, она још верују у чуда. Следеће: “Ја сам вундеркинд, у осмој години идем у пети разред, а часове хемије похађам са ученицима осмог разреда, говорим енглески и правим роботе. Зашто овакве попут мене, не шаљу у интернат “Сириус” и у “Артек”, оправдавајући се нашим малим узрастом, јер, када будемо имали довољно година за ове установе, онда ће нам већ бити незанимљиво? Можете ли Ви као Председник узети то у обзир у програму “Надарена деца”?”- Иља Рајевски, Јарославска област.

ПУТИН: Иља, ово је очигледан пропуст, и он говори о томе да они, који организују тај посао, нису били вундеркинди. Ми ћемо то исправити.

Едуард Ладов: Зашто Ви не реагујете на клевету од стране западних медија? Можда да ангажујете добре адвокате и тужите тамошње медије зато што објављују лажне податке о офшору?

ПУТИН: Мислио сам да је ова тема већ затворена, али ако Вас интресује, могу да одговорим.

Прво, ма како чудно звучало, они не објављују лажне информације о офшорима. Информације су поуздане. Стиче се утисак, да их чак нису припремали новинаре већ највероватније адвокати – и по стилу излагања, и по чињеницама. На крају крајева, они никога нису конкретно оптужили, и у томе јесте поента – они просто компликују ствари. Неко тамо од мојих пријатеља има неки бизнис. Питање: Добија ли новац из тих офшор комапнија неки званичник, укључујући и Председника? Али у главу ми не улази, како је Сергеј Павлович Ролдугин, о којем је реч, могао одлучити да сав новац који је тамо зарадио усмери у куповину музичких инструмената.

Код нас у Русији можете замислити мито у виду штенади хртова, али у форми виолина и виолончела – за то још нисам чуо. Осим тога још и зато, што су те ствари, о којима говорим, индивудуалне, а то је јасно свим колекционарима који их имају, па их је немогуће продати, просто немогуће.

То, што је Сергеј Ролдугин купио, а купио је, по мојим информацијама, две виолине и два виолончела, – ту су уникатне ствари! Последња коју је купио (кажем, јер је то већ било на интернету), – вреди око 12 милиона долара. Ми не знамо да ли такви инструменти уопште постоје у земљи. Један је имао Ростропович, али ми, нажалост нисмо успели да га откупимо, држава није имала новца – па је завршио у Јапану.

А ти инструменти о којима говорим (срео сам се са Сергејем Павловичем), пре свега, имају властита имена. Та виолончела се зову “Стјуарт”. Недавно је Сергеј Павлович наступао у Москви, колико се сећам, у филхармонији, и новинари су писали да је свирао на старом, по свему судећи коришћеном инструменту, али, очигледно, омиљеном. Заиста, то је коришћени инструмент: користи се од 1732. године – и то је дело генијалног Страдиварија. Први њен власник био је – легендарни краљ Пруске, Фридрих Велики.

На крају крајева, са таквим инструментом се не може ништа урадити, осим обрадовати љубитеље музике. Али, никоме није пало на памет да код нас постоје људи, попут Сергеја Павловича: он је још размислио о преносу инструмента у власништво државе.

Међутим, све лопове и остале молим да се смире: Сергеј Павлович више нема ништа, јер је за куповину ових инструмената потрошио више новца него што га има, и остао је дужан чак и оним структурама, оним фондовима, преко којих их је купио.

Међутим, право питање је ко се тиме бави, овим провокацијама? Знамо да тамо постоје сарадници америчких званичних институција, а када су написали чланак, где се он први пут појавио – јуче сам Пескова питао, – у “Зидојче цајтунгу”.

“Зидојче цајтунг” припада медијском холдингу, а тај медијски холдинг је у власништву америчке финансијске корпорације “Голдман Сакс”, то јест свугде вире уши клијената – вире, али не црвене.

И ми од њих на треба да очекујемо неко покајање, они ће и даље то радити, и што избори буду ближи, то ће бити више таквих ситуација. Али, они морају да схвате да ствар није у конкретним људима, да није у физичким лицима, без обзира на положај који они заузимају у Русији – ствар је у земљи, којом је немогуће манипулисати, коју је немогуће натерати да се понаша, да игра како други свирају.

А ако са нама буду разговарали са поштовањем, ако буду тражили компромисе, као што то ми радимо, онда ћемо увек наћи решење које ће нас све задовољити: и нас и наше партнере. Они само треба са Русијом да поступати као са равноправним партнером – и то је исправан излаз из овога што сада дешава.

КОРБАЉОВА: Питање у вези избора, али не о нашим, већ о америчким: “Уважени Председниче, ко је за Русију гори – Клинтон или Трамп?”.

ПУТИН: Знате, ми морамо тражити оног које за нас бољи. И могу само рећи оно чиме сам завршио одговор на претходно питање, а то је: имали смо у нашој историји периоде билатералних односа када смо блиско сарађивали и остваривали веома добре резултате на националном и на међународном нивоу. И данас постоји слична сарадња. Она се односи на питања неширења оружја за масовно уништење, борбе против тероризма, решења, на пример, иранског нуклеарног проблема, хемијског оружја у Сирији, борбе против тероризма у целини.

Постоје и други примери позитивне сарадње, али наши партнери, поновићу још једном, само ако они желе… Схватите, ствар чак није у конкретним људима тамо. Али, ако они полазе од погрешне претпоставке своје ексклузивности, то значи да ће они увек претендовати на посебан статус и посебна права. То је гносеологичка, како кажу неки стручњаци, грешка. Морамо погледати у корен проблема и деловати не са позиције силе и диктата, не са позиције империјалних амбиција, већ деловати са поштовањем према свим својим партнерима, и коначно, према Русији. Без тога је немогуће изградити модерне демократске међународне односе.

ДМИТРИЈ БОЧАРОВ: Сви кажу да морамо изаћи на парламентарне изборе, наводно ће бити чисти и транспарентни. Да ли вреди изаћи на изборе, ако све буде избројано у корист Јединствене Русије?

ПУТИН: Отац нације једном рекао да није важно ко како гласа – важно је, ко како броји, али се надам се да то није овде случај. Прво, зато што нико не сумња у ефикасност и објективност изборних комисија, а ако неко има некакве сумње, постоји начин да заштити своје интересе.

Али, то није поента. Поента је у томе што… Ипак, прво пар речи о Јединственој Русији. Знате, странка, која је већ дуги низ година на власти – она увек носи највећи терет одговорности за сва нерешена питања, укључујући чак и за она за која можда није директно одговорна. Људи имају право да траже и очекују ефикасан рад, и на то имају потпуно право.

Истина лежи у томе, што је Јединствена Русија стабилизујући елемент нашег политичког система.

Погледајте на најразвијеније земље Европе, погледајте да ли су тамо сви 100-процентно задовољни медицином? Не, уверавам вас. Да ли су сви задовољни образовањем? Такође, не. Да ли су тамо сви задовољни, рецимо, пензијама? Не, проблема је пуно, свуда их је пуно. Код нас их је можда више, код нас су оштрији. Али, ми зато морамо радити више, више него у другим земљама. У том смислу улога Јединствене Русије је, наравно, изузетно важна, али то не значи да она има неке преференције.

То јест, желим да кажем: ако се људи, који желе да гласају за Јединствену Русију, или који желе да гласају за неког другог кандидата, којег сматрају вреднијим, буду одговорно односили према својој бирачкој дужности, онда ћемо добити власт какву земља жели.

АЛЕКСЕЈ МУХИН: Центар за политичке информације: Нашим бирачима се нуди прилично добро утврђена линија страначких брендова – то су Јединствена Русија, коју сте малочас поменули, Комунистичка партија, Либерално-демократска партија и Праведна Русија. Њих предводе прилично поштовани политичари. Али, нажалост, испоставља се да нема других брендова, никаквих других партијских удружења нема.

И чини ми се да постоји некаква завера од стране ових брендова, који су афирмисани и чине системску основу парламента, и они једноставно не дозвољавају другима да испливају. Осим тога, иста ситуација постоји и у несистемској опозицији, тамо постоје исти ликови годинама. Реците, молим Вас: да ли смо осуђени на такву стабилност или ипак постоји шанса?

ПУТИН: Пре свега, ја не бих назвао наше политичке странке брендовима, ипак су то јавне организације, прилично велике, нису нека тржишна роба. Иза њих су милиони бирача.

Друго, и у земљама које претендују да себе називају земљама са развијеном демократијом, у ствари се иста ствар дешава. Јер, метеж – често може бити опасан. Погледајте, вековима већ у Сједињеним Државама само две партије владају: Демократска и Републиканска. А, рецимо, у Европи, у Француској – социјалисти и конзервативци; у Федеративној Републици Немачкој – хришћански демократи, Хришћанско-демократска унија, су малтене исто, Социјал-демократска партија и либерали, исто су ту негде.

Сада се појављују нове партије због кризе и великог прилива избеглица, због незадовољства – Алтернатива за Немачку.

Што се тиче конкретних особа, узмите опет Сједињене Државе, тамо је прво на власти био Буш-старији, затим Буш-млађи – породица у сваком случају. Клинтон је био два мандата узастопно, а сада његова супруга претендује на власт, поново породица може остати на власти. Каква је то промена? Као што се код нас каже: “Муж и жена – исти ђаво” – то јест они ће тамо руководити, као што се у народу каже заувек. И ја не кажем да је то сасвим лоше, постоје минуси и плусеви.

Што се тиче лидера наших странака, знате, револуционарни догађаји из раних 90-их избацили су на површину веома снажне људе, који могу предводити народ. Друго, што је најважније – они имају став. То је изузетно важна ствар. КПРФ има своју идеологију, либерални демократи имају своју идеологију. У принципу, своју социјалистичку идеологију има и партија Сергеј Миронова, из Праведне Русије.

Верујем да Јединствена Русија има генерално конзервативну платформу, центристичку. Она води наш државни брод између Сциле и Харибде, бирајући варијанте, погодне за велике групе становништва, за наше грађане, и преузима на себе терет одговорности за не баш популарне одлуке.

РОЖКОВ: Да ли ће у Евроазијској економској унији бити уведена нова валута?

ПУТИН: Какво велико питање! У принципу, то је интересантна тема и то ће, вероватно, једном постати могуће, али у фази када се нивои развоја привреда и структура привреда држава-чланица Евроазијске економске уније уједначе.

Ми не смемо ни у ком случају да дозволимо грешке које је дозволила ЕУ, када је увела заједничку валуту, а ниво привреда се међусобно веома разликује и зато настају тешкоће као, на пример, са Грчком. Управо зато што им дају мрвице из заједничког казан, те мрвице не доприносе развоју привреде и њене структуре.

Ми треба код нас, у нашој Унији, да узмемо у обзир сва та проблематична питања и да напредујемо постепено. И наравно, то је добровољна ствар, у том питању треба да имамо потпуни консензус. Потребно је да сви то желимо: и Русија, и наши партнери из Евроазијске економске уније.

КОРБАЉОВА: Ви сте данас већ помињали Минске споразуме. Зашто се говори о Минску 2? Јер, мински споразуми се не спроводе и изгледа да их Кијев неће спровести. Шта ће бити даље с Донбасом, опет рат?

ПУТИН: Да, заиста је много тога „запело” у спровођењу минских споразума. Трудићу се да будем веома пажљив, међутим, постоје ствари које су очигледне. Очигледност тих ствари је у следећем.

Најважнија и примарна у решавању свих тих проблема на југоистоку Украјине јесу питања политичке природе. Потребно је да се људи који живе на тим територијама осећају безбедно и да знају да имају цивилизацијска, модерна права, на која имају право.

На шта се ту мисли? Прво – то су уставне промене. у Минским споразумима пише: до краја 2015. треба извршити измене Устава Украјине. Али, као што знамо, гласано је после претреса у начелу, али не и после тога. Не можемо ми да мењамо Устав Украјине.

Пише да 30 дана после потписивања треба да ступи на снагу закон о посебном статусу. Али, он није ступио на снагу. Пише да треба да буде донет закон о амнестији. Он је донет, али га председник није потписао. Не треба то ми да радимо, разумете? И све време се позивају на то да се на линији раздвајања с времена на време пуца. Ко не жели да спроводи минске споразуме, за њега је то одличан изговор.

Сами запуцају, одговоре им, и ето, имате пуцњаву. Шта то значи – да не треба спроводити минске споразуме? Не! Не постоји други пут за решавање проблема осим спровођења минских споразума. Нама сада говоре наши партнери, између осталог, из САД и Европе: знате, тамо је сложена унутарполитичка ситуација, они не могу. Они не могу, а какве везе то има са нама? Разумете, у томе је проблем реално.

Али, уколико и украјинске власти и наши партнери из САД и Европе ипак желе да прођемо тај пут и постигнемо потребне резултате, онда треба радити са својим партнерима у Кијеву. А тамо су и председник, и премијер бивши и будући, и цела опозиција на овај или онај начин повезани са Западом. Извршите онда на њих притисак, зашто само понављате да Москва треба нешто да испуни. Све што је требало да испунимо, ми смо испунили, треба и сами нешто да ураде.

Видећемо како ће се развијати та ситуација. Ми смо спремни да на све начине допринесемо том процесу. Полазим од тога да никаквих активних борбених дејстава неће бити. Штавише, недавно сам разговарао са Петром Алексејевичем Порошенком, он је предложио, то је био његов предлог да се повећа присуство ОЕБС, такође је предложио да припадници ОЕБС буду са оружјем на линији разграничења и да се постигне потпуни прекид ватре.

Сматрам да је то добар предлог, ми то подржавамо. Али, треба радити и са западним партнерима, да ОЕБС донесе такву одлуку, значајно повећа број својих припадника и, ако је потребно, пропише у њиховом мандату могуће држање ватреног оружја.

КОРБАЉОВА: Украјина је добила новог премијера. Као што се и очекивало, шеф кабинета министара је постао Владимир Гројсман. Какво је Ваше мишљење о новој украјинској Влади?

ПУТИН: Никакво. Шта могу да мислим о новој украјинској Влади, кад не знам ништа о њој. Не знам њен састав, не знам које ће она себи поставити приоритете, шта намерава да ради. Знам само шта је било планирано и шта је учињено.

Ми кажемо да имамо веома високу инфлацију – 12,9 одсто. Да, висока је, али она има тенденцију смањења, при чему се значајно смањује. Али, инфлација у Украјини износи преко 48 одсто, замислите то? То је ван свих граница. Цена гаса порасла је 3,3 пута; грејање је, мислим, поскупело за 50 одсто; струја је поскупела прошле године, чини ми се, 53 одсто, а ове године се планира још за 63.

Али нама је свеједно потребна стабилна, просперитетна Украјина. Заиста се надамо да ће тако и бити. Иако је криза, која је тамо почела због познатог споразума са ЕУ, и која је иначе вештачка, потпуна глупост. Не разумем зашто су то урадили. Можда је то просто био инструмент за промену власти, ништа више од тога, а на народ нико није мислио.

Ето, закључили су споразум, он је ступио на снагу: „То је био цивилизацијски избор”. Ма, какав цивилизацијски избор? Олигарси су на власти, као и пре. Код нас неки покушавају да направе скандал везан за офшоре, а тамо су директно најважнији функционери у земљи милијардери-преузетници и седе у офшорима. Па да, он заради неколико милијарди, а затим на симпатичну девојку, рецимо да је она одличан правник, пренесе управљање – и шта, он је, као, заборавио на то? У то нико никад неће поверовати.

Деолигархизација? Ње нема – обрнуто, појачава се. Ствар није у конкретним људима, већ у томе да се клановски систем управљања учврстио у последње време, и то нису само наше процене, већ и наших западних партнера, уверавам вас да знам о чему говорим.

КОРБАЉОВА: Има питања и о Нагорном Карабаху. Међу грађанима Русије су милионы етничких Јермена и преко милион и по етничких Азербејџанаца…

ПУТИН: То је веома осетљива тема. Чини ми се да се поводом Крабаха морамо држати познатог лекарског принципа: «Не наштети». То је двоструки проблем и стари замрзнути конфликт. Ми ћемо учинити све што можемо да се реши и да се дође од компромиса прихватљивог за обе стране.

Наравно, потребно је дугорочно решење за Карабах. Да поновим иако звучи као фраза: потребан је компромис.

АЛИНА (први основне) : Може ли жена постати председник Русије? Мој отац, иначе, говори да са овом Америком може изаћи на крај само Путин…

ПУТИН: Драга Алина, не треба да размишљамо како да изађемо на крај са Америком, већ са својим унутрашњим питањима и проблемима. Са путевима, са проблемима у здравству и образовању, са развоојем економије и темпом њеног раста…

Ако у овоме будемо успешни, ни са ким нећемо морати да излазимо на крај… Само у том случају ћемо бити нерањиви, бићемо људи са перспективом који ће желети да остају у својој земљи и поносити се њоме.

А може ли жена бити шеф државе? Може, чак би можда са овим проблемима боље излазила на крај.

РОЖКОВ: Александар из Дубне пита: „Како бисте прокоментарисали Обамино признање да је главна грешка била Либија”?

ПУТИН: То још једном потврђује да је председник САД поштен човек. Говорим ово без икакве ироније јер није лако тако нешто изговорити. Барак је, док је још био сенатор, критиковао дејства ондашње америчке адмнистрације у Ираку. На жалост, и сам је као председник направио грешку са Либијом. Веома је добро што мој амерички колега то признаје, нису сви у стању да то учине. Могу га глодати са разних страна, али то могао учинити само јак човек. То је заиста добро.

А лоше је што се низ грешака наставља јер ту исту грешку су замало направили у Сирији, још је неизвесно како ће се све то завршити.

КОРБАЉОВА: Ево још једног питања: «Дали је згодно имати овако слабу владу?» – Јелена Иванова, Нижњи Новгород.

ПУТИН: Нашу владу не сматрам слабом. Понављам: проблема је веома много. Влада и Централна банка раде веома професионално.

РОЖКОВ: Веома интереснатно питање које је стигло као СМС: «Владимире Владимировичу, псујете ли кад сте сигурни да Вас не снимају? Ако то чините, коме је намењено?»

ПУТИН: Догађа се, најчешће је намењено мени.

РОЖКОВ: А псујете ли потчињене?

ПУТИН: То би и у том случају значило да сам незадовољан собом. Можда није требало да признам, али не треба овакав грех ни крити. У Русији постоји такав грех. Измолићу опроштај”.

 

---

Извор: Факти