Руско „велико уво“ поново на Куби

Одлука Русије да Куби опрости 90 одсто дугова насталих у време Совјетског Савеза, укупно чак око 32 милијарде долара, како се показало, није била пуки чин алтруизма. Испоставило се, наиме, да у Москви верују да је руско присуство на карипском острву од стратешке важности. Уосталом, као и у совјетска времена.

У том смислу стигло је и објашњење руске широкогрудости. Две земље су се, током боравка руског председника Владимира Путина у Хавани, договориле да се источном партнеру врати некадашњи совјетски радиолокациони центар у Лурдесу, недалеко од Хаване.

Поменути центар за прислушкивање радио је од 1964. и кроз њега су стручњаци СССР-а прислушкивали комплетну западну обалу САД, добијајући на тај начин чак 70 процената неопходних обавештајних информација.

Али, како се испоставило, рад станице у Лурдесу коштао је Москву прескупо – око 200 милиона долара годишње. Руски медији као поређење наводе податак да космодром Бајконур у Киргизији, са комплетним опслуживањем, годишње кошта 180 милиона долара. То је било разлог да Путин по доласку на власт 2000. одлучи да затвори рад станице на Куби.

Али околности су се у међувремену промениле. У јуну ове године руска државна Дума ратификовала је сагласност о сарадњи са Кубом у космичкој сфери, што је подразумевало и постављање на кубанској територији локационих станица за навођење руског система ГЛОНАСС, пандана америчком ГПС-у. Ово је међу Американцима изазвало праву узбуну.

И актуелна Путинова посета Латинској Америци није случајна. Приликом недавног гласања у Уједињеним нацијама, поводом резолуције којом се потврђује право Украјине на Крим, Боливија, Венецуела, Куба и Никарагва гласале су против, док су се Аргентина и Бразил уздржали од гласања. Управо поменуте државе циљ су Путинове посете овом делу света, приметили су извештачи.

Радио-станица у Лурдесу, смештена на 250 километара од границе САД, биће осавремењена и наставиће са радом. Тиме се Русија враћа у латиноамерички регион, не само као економски него и као војнотехнички партнер.

Русија враћа центар за сигнакну шпијунажу у Лурдесу код Хаване

РУСИЈА и Куба постигле су начелни договор о враћању Русији на коришћење центра за сигналну шпијунажу у предграђу Хаване Лурдесу, пише московски лист „Комерсант“.

У време СССР, тај центар је омогућавао контролу над радио и телефонском везом на значајном делу територије „потенцијалног противника“.

Информацију да руске власти намеравају да се врате у центар који се налази на 250 километара од америчке обале „Комерсанту“ је потврдило неколико извора у структурама власти.

По речима саговорника листа, Москва је започела преговоре с Хаваном још пре неколико година.

Договор је постигнут током јулске посете председника Русије Владимира Путина Куби.

Тада је објављено да ће Русија отписати око 90 одсто кубанског дуга (око 32 милијарде долара).

Министарство одбране РФ и Генералштаб, у чијој надлежности ће се налазити центар, за сада нису коментарисали ову информацију.

Центар за сигналну шпијунажу је отворен 1967. године и функџионисао је до 2001. године.

Тада су се руске власти одрекле комплекса због недостатка средстава, а и под притиском САД.

Објекат на Куби је био најмоћнији совјетски центар за сигналну шпијунажу ван националне територије.

Одлуку о повратку на Кубу саговорници „Комерсанта“ објашњавају повећаним финансијским могућностима Русије и захлађењем односа са САД.

Један од саговорник листа појаснио је разлоге Москве речима:

„САД нису цениле наш гест добре воље“.

Зато је, по мишљењу високог функционера у Министарству одбране Русије, Москва имала довољно разлога да оживи пројекат, појачавши на тај начин копнени ешалон своје извиђачке групације.

На састанку с председником Државног савета Кубе Раулом Кастром Путин је обећао да ће Русија „помагати кубанским пријатељима да превазиђу илегалну блокаду“ острва.

Према речима Кастра-млађег, радарски центар у Лурдесу обезбеђивао је Совјетском Савезу 75 одсто свих информација о САД.

Истовремено са центром у Лурдесу била је затворена у совјетска војна база у вијетнамској луци Камран. Та лука је – по Путиновој одлуци – била обновљена прошле године.

Лурдес за савремену Русију може имати и већи значај него што је имао за СССР. Русија још увек нема космичко радио-извиђање, нити довољно специјалних бродова за хватање сигнала са територије „потенцијалног противника“.

У совјетска времена, у Лурдрсу је боравило око 3000 различитих стручњака и војника. Русија је до затварања центра држала упола мање.

Сада ће их бити потребно још мање јер електронско извиђање последњих година све више постаје „ствар технике“.

Извор: Политика, Факти