Срдит Марко језди низ Косово,
рони сузе низ јуначко лице,
а кроз сузе гњевно проговара:
„Ој давори, ти Косово равно!
Што си данас дочекало тужно,
после нашег кнеза честитога,
да Арапи сад по теби суде!
Ја срамоте поднети не могу…

“Марко Краљевић укида свадбарину” – Народна песма

Можда ће понеко од читалаца замерити што се ових дана често бавим Расимом Љајићем, али морам. “Свеци такву вргоше прилику” – што би рекао наш народ. И он се баш зачепао да решава судбину  Космета. Као да нема друга посла. Као да је Космет “бошњачко питање”! Као да смо, ми Срби, заборавили да је управо он један од оних који су Космет избацивали из Србије, као да не знамо да је управо он потписао додељивање телефонског броја шиптарској парадржави. И то под Вучићевим режимом! Као да се не сећамо колико је српских јунака, често гладних и болесних, испоручио Хашком трибуналу. И колико их се није вратило, а да он ни прстом мрднуо није. А могао је и била му је дужност! И као да не памтимо да је управо он једини шраф свих антисрпских машинерија након петооктобарског пуча.

Данас, од свих оних којима се Вучићев предлог о “унутрашњем дијалогу” допао баш он је, уз Тачија и Јелену Милић, свакако најгласнији и најагилнији да искористи прилику и хаос у глави новог српског диктатора. Само у последњих десет дана на ту тему Љајић се новинарима обратио три пута. Последњи пут, пре два дана у Гучи, обавестио нас је да ће његова партија СДПС тачно 1. септембра изаћи са платформом о Косову.

„Тада ћемо изаћи са нашим виђењем решења, да ли ће се то неком свидети или не, да ли ће то неко користити или не, то већ није на нама”(1) – био је искрен Љајић. Нема сумње, некадашњи представник Алије Изетбеговића за Србију (секретар СДА са специјалним овлашћењима) након успешног хашког прокураторства над Србијом, види нову шансу за обављање своје сложене мисије у Србији и за већ уобичајено забадање ножа у леђа српском народу. Јер шта је друго његов план у три корака о коме сам недавно писао.(2) Да се подсетимо. Први корак је наводно повећање трговинске размене са “Косовом (као другом државом), други – формирање ЗСО и заштита српских културних баштина (у другој држави) и трећи, разговори о статусу (ради формализовања друге државе).

Само, у Гучи је тај трећи корак прецизирао. Након тога (прва два корака, прим.аутор) би уследио период од пет година да видимо како то функционише, да тестирамо договорено, а онда бисмо имали конференцију о решавању коначног статуса”(3).

Дакле, “de jure” признање одмах, “de facto” за само пет година. таман док Вучић реши “проблем” са Бошњацима, како је пре пар дана најавио.

Шта би још, после свега што нам је урадио, требало Расим Љајић да нам каже како би разумели његове намере, питам се? 

Но, он у Вучићевом бошњачком вектору више није сам. На тему Косова, огласио се и други Вучићев Бошњак, муфтија прерушен у политичара, Муарем Зукорлић. У интервјуу за босански портал “Инс” рекао је:

„Обрадован сам чињеницом да је председник Србије Александар Вучић покренуо то питање, да је имао храбрости да каже: ’Господо Срби, морамо имати снаге да се суочимо са питањем Косова, са свим оним што оно јесте и са свим слојевима горчине, те да видимо шта ћемо са тим питањем“.(4) 

Дакле, господо Срби, поред Љајићеве подмуклости, сада морамо да трпимо и муфтијин цинизам. Може му се. Заслужан је за Вучићеву победу на председничким изборимна. Баш као и Љајић. Агитовање за Вучића било им је први заједнички наступ од када је Муарем окачио муфтијску одору а прихватио се жена и политике.

То, међутим, није све. Зукорлић је указао да у Србији „постоје нека промишљања да у дијалог и решавање питање статуса Косова треба укључити и питање РС“(5), и упозорио да је неприхватљиво размишљати на начин да један део територије или утицаја на Косову може или треба да се компензује угрожавањем територијалног интегритета Босне и Херцеговине. “Свако повезивање РС и Косова значи директан атак на територијални интегритет БиХ“(6) поручио нам је Зукорлић. Свима, па и Вучићу.

Дакле, грађанин и политичар Србије, који учествује у Вучићевом “унутрашњем дијалогу”, који је и скупштински посланик, сматра да територијални интегритет Србије може да се угрожава, и да он треба да учествује у томе, али брине за интегритет БиХ. Да ли је то нормално? Да ли је нормално да судбину српског Косова решавају Бошњаци?! 

Нормално је, браћо и сестре, јер ово више није наша, већ Вучићева Србија…

 

Шира верзија текста објављеног на Фонду Стратешке Културе, дана 12.08.2017.

_____________________________________

  1. www.politika.rs/scc/clanak/386706/Ljajic-SDPS-1-septembra-predstavlja-platformu-o-Kosovu
  2. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/balkanske-skice-ljajic-u-dijalogu/
  3. www.politika.rs/scc/clanak/386706/Ljajic-SDPS-1-septembra-predstavlja-platformu-o-Kosovu
  4. www.nspm.rs/hronika/muamer-zukorlic-pozdravljam-hrabrost-aleksandra-vucica-da-otvori-pitanje-kosova.html
  5. Исто
  6. Исто

Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Још мало о Вучићевим Бошњацима …

* Обавезна поља