Како преживети преки суд државне репресије

У МУП-у Србије, и даље харају кадрови који руководе а да немају много додирних тачака са правом и понашају се као и пре десет и више година, одређују пре суђења ко је крив, врше квалификације разних мафија које нису забележене нигде у свету. Правосуђе и цео правни систем налази се у функцији партија, група и појединаца, и генератор је корупције на сваком кораку. То у највећој мери гуши ионако тешку привреду, а нарочито мала и средња предузећа односно да је у функцији великих и моћних. Потврђује то и понашање нарочито репресивних органа, а пре свега пореске полиције и МУП-а приликом провера пословања приватног сектора.

Да институције система нису у функцији привреде и привредника говоре бројни примери већ су у функцији моћника, партија и појединаца, а пре свега личних интереса. Мала и средња предузећа су нарочито на удару моћника којима се супротстављају тако што користе позиције преко партијских веза и конкуренцију склањају или елиминишу тако што по већ устаљеном сценарију, када неко постане сметња, тада најпре против власника предузећа подносе разне анонимне пријаве МУП-у, пореској полицији и другим органима како би се стекао утисак да се ради о „великом криминалцу“.

Када се прикупи довољно материјала тада крећу у провере, тржишна, пореска, МУП и други органи како би „злочинца привели правди“. Најчешће под „удар правде“ појединци долазе ако су сметња „великима“ или ако нису „дали део новчане или друге накнаде“. Ови органи имају оправдани алиби да раде по кривичним пријавама, за које се не зна подносилац.

У току провера најчешће се блокира рад тих предузећа јер у таквим предузећима нема довољан број стручних кадрова и сва енергија и рад се своди на то да репресивни органи остану што дуже како би се нормалан рад што више ометао. Понеки од ових органа иду до те мере далеко да одузимају и компјутере по месец и више дана и тако онемогућавају нормалан рад.
Пошто предузеће нормално не функционише почињу проблеми са ликвидношћу, пословни партнери почињу да избегавају таква предузећа јер су под „провером“.

Моћници нарочито сада, због светске економске кризе утичу и код пословних банака да се не репрограмирају кредити, долази до блокада таквих предузећа и на крају до стечаја. Да ли је циљ репресивних органа да установе одређене пропусте, да наложе исправке грешака и да таква предузећа наставе са нормалним радом или је пак циљ да се неко ухапси и да се предузеће угаси? Доласком демократије и увођењем тржишне економије у многим привредним субјектима дошло је до промена у пословању у односу на социјалистички систем привређивања.

Међутим репресивни органи су и даље остали у социјалистичком самоуправљању. Приватна предузећа су у већини случајева у приватном власништву појединаца или акционара. У случају кршења закона ова предузећа могу да дођу под удар пореских органа, а ретко када МУП-а. Међутим у многим случајевима се ове службе злоупотребљавају тако што измишљају разна кривична дела, разне мафије, подносећи пријаве тужилаштвима, које касније буду одбачене.

Ко ће у таквој ситуацији приватницима да надокнади штету ако услед незаконитог понашања државних органа ова предузећа пропадну? Ко може такву штету да надокнади? У уређеним земљама репресивни органи без чврстих доказа о незаконитостима не крећу у провере јер су у случајевима да се наводи пријава не покажу као истинити казне за појединце у органима веома ригорозне а и за државне органе.

Код нас је ситуација далеко од нормалне и даље се појединци понашају бахато, врше незаконита претресања канцеларија и радних просторија, одузима се документација без издатих потврда, врши се притисак на раднике да признају неке чињенице за које они сматрају да су истините, обављају се разговори са запосленима супротно одредбама ЗКП-а, где се у својству грађанина по истом предмету позивају више пута, незаконито се уз помоћ МУП-а врше снимања и праћења телефонских комуникација итд…

Бројни су и други примери бахатог понашања појединаца нарочито када су у питању управни поступци пореских органа. Нормална је процедура да се уколико постоји одређена врста сумњи да се ради о пореским утајама да најпре контролу изврши теренска контрола, а тек тада уколико постоје одређени проблеми да пореска полиција изврши одређене провере. У доста случајева ситуација је обрнута. Такође, један од присутних проблема је и тај што у доста случајева и МУП ради по пореским пријавама иако је то надлежност пореске полиције.

Када неко од приватника постане мета моћника против њега се укључују сви органи. А где је ту тужилац? У највећем броју случајева тужилаштво уместо да има активну улогу и да руководи преткривичним поступцима постаје неми посматрач разних злоупотреба пореских органа и појединаца у њима.

Шта уопште значи кривична пријава по ЗКП-у? То је само једна врста сазнања или извор сазнања тужиоцу, који је једини орган гоњења да је неко лице извршило или није кривично дело. То наравно у пракси не оцењује тужилац који треба да даје и квалификацију дела и цени доказе, а не МУП као што је то пракса.

Једна од аномалија нашег правног поретка када су у питању приватна предузећа је и та да власник предузећа, често пута неук за књиговодство, прописе и друге стручне ствари, закључи уговоре са агенцијом о вођењу тих послова. У пракси се често дешава да агенције случајно или намерно праве грешке које су по власника катастрофалне. Тако је у једном типичном случају, власник приватног предузећа закључио уговор са овлашћеном агенцијом о књиговодственим услугама. Након неког времена у контролу пословања дошли су порески органи и констатовали грешке у књижењу и обрачунали порез који је наводно власник утајио. Власник се жалио на поступак и у своју одбрану изнео чињенице да он није стручно лице, да се не разуме у те врсте посла и да је због тога и закључио уговор са овлашћеном агенцијом. Такође је поднео и кривичну пријаву против власнице агенције због незаконитог рада. Уследила је блокада предузећа, а жалба није уважена.

Другостепени орган је поништио решење првостепеног органа. Међутим и у поновљеном поступку првостепени орган је изнео исте чињенице и даље терети власника за незаконито понашање и пореску утају? Све то време рад предузећа је блокиран. Покренут је и поступак по жалби Врховном суду. Када се све ово заврши приватно предузеће неће постојати, власник није крив, књиговођа такође не одговара за незаконито поступање. Ко од овога има користи? Нико. Да ли је то циљ државе да гаси предузећа или да коригује нека понашања и да буде на услузи привреди?

Још само да уђу са фантомкама на глави

Понашање такозваних репресивних органа приликом провере исправности пословања предузећа, готово увек иду са претпоставком да је предмет провере криминалац, мафијаш… Тако психолошки припремљени, сматрају да је њихов задатак гашење привредних субјеката, а не кориговање понашања у пословање јер, по природи ствари, ниједна репресија не види себе као било чију логистику.

Извор: Таблоид