Црна Гора иницира балканске интеграције

БЕОГРАД – Дневни лист Данас је имао увид у интегрални текст радног документа Владе Црне Горе, односно тамошњег Министарства спољних послова и европских интеграција са Игором Лукшићем на челу, који је посвећен оснивању Западнобалканске шесторке, иницијативе са циљем успостављања тесне сарадње земаља у региону у низу области и њиховог бржег пута ка чланству у ЕУ.

Документ („non pejper“), о чијем се садржају у последње време повремено спекулисало, састоји се од на пет страница побројаних циљева и области сарадње у којој би учествовале Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово (са фуснотом, у складу с бриселским договорима), Македонија и Србија, што би било институционализовано у организацији под називом Западнобалканска шесторка, односно Г6.

О овој теми се последњих месец дана воде интензивне консултације међу владама у региону, као и на нивоу експерата и организација цивилног друштва, након што је крајем септембра у Њујорку, на маргинама заседања Генералне скупштине УН, министар Лукшић упознао колеге из поменутих земаља с детаљима плана.

Како се наводи у документу, овај нови концепт регионалне сарадње одражава специфичну потребу умрежавања шест земаља Западног Балкана и истовремено је начин за њихову бржу европску интеграцију, с тим што се не доводи у питање појединачни напредак држава у том процесу. Заснован је на потреби јачања сарадње у областима важним за живот грађана и на дефинисању конкретних политика тамо где постоји заједнички интерес.

Лидери земаља региона састајали би се два пута годишње, једном на почетку године и други пут при крају, на нивоу премијера и министара спољних послова, како би унапређивали политички оквир сарадње и доносили кључне одлуке за примену постигнутих споразума. Састанци би се одржавали у престоницама земаља, по абецедном редоследу, с тим што би први био у Подгорици, када би се и промовисала иницијатива Западнобалканске шесторке. На ове скупове били би редовно позивани комесар за проширење ЕУ и генерални секретар Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ). Одлуке би се доносиле искључиво консензусом.

За конкретну примену свих договора били би задужени министри спољних послова, с тим што би за појединачне области постојали координатори. У примени договора учествовале би државне администрације.

Тесно би се сарађивало и с постојећим регионалним иницијативама, где се издвајају Процес сарадње у Југоисточној Европи (СЕЕЦП) и РЦЦ. Иницијатива Г6 би дала пуну подршку плану РЦЦ Стратегија „СЕЕ 2020“ (Југоисточна Европа 2020), која је важна за области економског развоја, трговине, инвестиција, образовања.

С обзиром на општу сагласност да борба против корупције треба да буде предмет заједничких напора, земље чланице Г6 би радиле, поред јачања постојећих организација и иницијатива, и на формирању „регионалног центра за борбу против корупције и организованог криминала“, који би се звао БАЛПОЛ (сугерише на назив Балканска полиција, а има узоре у Еурополу и Интерполу).

Енергетске и инфраструктурне деонице које повезују државе региона су од посебног значаја за међусобну сарадњу и у оквиру Г6 била би снажно промовисана њихова изградња. Био би подржаван и „интегрисани наступ“ земаља при аплицирању за финансирање пројеката од регионалног значаја, а радило би се и на унапређењу заједничког наступа држава региона на такозваним трећим тржиштима, како би се унапредила конкурентност њихових производа.

Посебни напори унутар Г6 били би посвећени оснивању Парламентарне скупштине Западнобалканске шесторке, коју би чинило по десеторо посланика законодавних домова из свих шест земаља, њих укупно 60, што би било у складу са све наглашенијом улогом парламената на нивоу ЕУ. Ипак, у документу црногорске владе не прецизира се какве би заправо циљеве и задатке овај „балкански парламент“ имао.

Једна од мисија Г6 било би и повећање слободе кретања у региону, са циљем укидања обавезе пасоша за прелазак граница, уз инсистирање на безбедности тих граница.

По узору на ЕУ, међу циљевима је и да грађани земаља Г6 могу слободно да бирају образовне институције и радна места у региону, без икакве дискриминације и додатних трошкова. Слични принципи би важили и за приступ социјалним и здравственим услугама. То би се звало Социјални модел Западног Балкана.

Лукшић: Циљ је ЕУ, не Југославија

Шеф црногорске дипломатије Игор Лукшић изјавио је 27. септембра у Њујорку да је на маргинама заседања ГС УН разговарао с представницима земаља региона о Западнобалканској шесторци, а састанку је присуствовао и европски комесар за проширење Штефан Филе. Лукшић је, како су пренели црногорски медији, казао да Западнобалканска шесторка не подразумева дуплирање сличних иницијатива или „обнављање ранијих државних творевина“, већ да је то потпуно нови вид сарадње са циљем европске интеграције региона. Међу главним тачкама је навео убрзање реализације инфраструктурних пројеката, лакши живот грађана и привредника смањивањем трансакционих трошкова, као и нове моделе борбе против крупног криминала.

Извор: Данас