Савремени односи Србије и Русије

БЕОГРАД – Скуп „Српско-руски експертски округли сто“, који су организовали Институт за европске студије и руски Фонд јавне дипломатије „Горчаков“, одржан је у уторак у Београду са циљем да започне нови дијалог стручњака две земље који би требало да пронађе најбољи модел сарадње Србије и Русије у садашњим геополитичким околниостима.

Округли сто је окупио већи број експерата из Русије и Србије, који су водили расправу у три тематска дела: „Савремени односи Русије и Србије“, „Русија, Србија и Европа у актуелној геополитичкој стварности“ и „Историјско памћење уочи 100-годишњице I св. рата“).

Скуп је отворио амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, који је подсетио на бројне заједничке странице српске и руске историје, и заједнички осећај за правду. Говорећи о односу Русије према евроинтеграцијама Србије, он је истакао да је Србија све снаге усмерила ка испуњавању захтева, иако ће за чланство у ЕУ бити потребно најмање још седам, ако не и свих 15 година, докле ће земља живети у ишчекивању, док улазак у ЕУ заправо неће донети никаве промене.  Чепурин је оценио да је у Србији присутан својеврстан „еврофетишизам“ где од Европе сви очекују чуда, али да се уласком у ЕУ никакво чудо неће десити, већ да постоји реална опасност да се земља претвори у осиромашену европску провинцију. Према његовим речима, важно је да, ако Србија уђе у ЕУ, не страдају односи Београда и Москве, и да је на Србији да изабере свој пут, али да Европа и САД више нису центар света, већ да се тежиште моћи помера на Исток.

Чепурин је поновио већ познати став Русије да је Косово питање Србије, која је упркос мишљењу Русије, својевремено одлучила да преговоре измести у оквире ЕУ, а да је данашња ситуација у потпуности произашла из такве одлуке Београда. Говорећи о односу Србије и Русије, амбасадор је такође навео да Русија данас чини 2% светског становништва , са 20% светских природних богатстава, док је удео Србије далеко мањи, и да стога односи две земље морају бити посматрани у склопу ширих геополиитчких реалности и односа са другим државама.

Амбасадор Русије је на крају свог излагања истакао да контакти Србије и Русије још нису довољно развијени, и да још нема идеја које би биле отркиће и стимуланс за њихов даљи развој. Да би се питања перспектива Србије и развоја међусобних односа још боље осветлила, предложио је организовање сталних руско-српских или руско-балканских дискусионих форума.

Поред амбасадора Чепурина, скуп је поздравио и директор Фонда „Горчаков”, Леонид Драчевски, који је,  говорећи о евроазијском интеграционом пројекту нагласио да свакоме, мора бити гарантована слобода избора између ЕУ и евроазијских интеграција, и додао да то важи и за Украјину и Србију.

Тематски део скупа отворила је руски политиколог на универзитету МГИМО пре МСП РФ Елена Панамарјова, која је рекла је да је економија најважнији сегмент односа између двеју држава. По њој, Русија не може да ћути на „Инсајдер“ и треба да разјасни и проблеме руског бизниса. Русија и Србија морају да разјасне односе и иду даље, а да грешке треба да се исправљају. Пономарјова је истакла да су примарне тачке сарадње – људи, безбедност и економија, и да би прави пораз био када би се односи Србије и Русије прекинули под притиском ЕУ. Она је на крају излагања истакла да се, пошто историја није линеарни процес, не зна се како ће си ситуација у Европи одвијати у будућности.

Виши научни сарадник на Институту за европске студије у Београду Миша Ђурковић навео је да је руска елита много више заинтересована за бизнис него питања геополитичког положаја и напоменуо да је Србија са свих страна окружена земљама чланицама НАТО савеза, те да се и фактички поставља питање односа са Русијом, која при том не спречава њен улазак у НАТО.

Директор програма Фонда подршке јавне дипломатије „Горчаков“ Наталија Бурлинова истакла је да Балкан, на жалост, не представља приоритет за Русију, и да су руски ресурси веома ограничени насупрот увреженом мишљењу да су бесконачни, и додала да друштво, а не држава, мора преузети улогу развоја меке моћи између двие земље. Она је истакла да је мека моћ за Русију новост и да руска елита тек сад схвата то питање. Такође је навела да у Русији више не постоје централизоване структуре и да су потребни пројекти и редовни контакти.

Други део дискусије био је посвећен питању Царинског савеза и будуће Евроазијске уније. Са руске стране су говорили  Елена Арљапова, доктор политичких наука на универзитету  МГИМ при МСП РФ и Сергеј Правосудов, доктор историје и генерални директор Института националне енергетике. Арљапова је осветлела процесе и проблеме стварања Царинског савеза,  док је Правосудов говорио о енергетском споразуму Србије и Русије. О паралелама руске и српске геополитичке ситуације са српске стране је говорио Александар Гајић, научни сарадник Института за европске студије.

Трeћа област била је повод за расправу о могућностима заједничког погледа на историју Првог и Другог светског рата, с обзиром на садашње активне покушаје ревизије историје. О том проблему су говорили Никита Бондарјов, доктор политичких наука и виши саветник инститрута РИСИ, и Ана Великаја, докторант на универзитету МГИМО,  као и Стеван Гајић и Милан Игррутиновић, научни сарадници ИЕС. Скуп је затворио Алксеј Тимофејев, докотор историје и представник института РИСИ у Србији, који је анализирао на који начин се у Србији и Русији памте оба светска рата, и истакао потребу за проналажењем заједничког погледа на прошлост.

Извор: НСПМ