Сергеј Иванов – У украјини геноцид над сопственим народом

15.30 – Москва обећала да ће одговорити Аустралији на санкције против 50 Руса

Представник МСП РФ за људска права Константин Долгов је рекао да су санкције Аустралије против неколико руских грађана и компанија контрапродуктиван корак.

Према његовим речима, било које једностране санкције не помажу послу, већ је то кршење легитимних права и интереса Руса.

Дипломата је истакао да кораци Аустралије неће проћи без адекватног одговора са стране РФ.

15.25 – МСП: Једнострана демаркација границе са стране Украјине не значи ништа

Русија се нада да ће Украјина одустати од једностране демаркације границе, изјавио је званични представник МСП РФ Александар Лукашевич. Према његовим речима, то крши постојеће међународне обавезе.

Украјинске власти су 16. јуна објавиле да планирају да спроведу једнострану демаркацију украјинско-руске државне границе. Према речима Лукашевича, то је заједнички процес две суседне државе. У супротном случају, он не значи ништа.

15.17 – „Тенкови су дошли пред Семјоновку и гађају наше позиције. Напади долазе из више страна, али Семјоновка се држи, наши људи тамо се врло добро бране“, казао је за ТВ екипу Комсомољкаје правде Игор Стрелков, командант одбране Славјанска.

Што се тиче осталих делова истока Украјине, Стрелков каже да је најтеже у подручју Красног Лимана где су украјинске снаге довеле тешко наоружање и технику.

„С југа је нападнуг град Северск. Тамо смо имали сасвим мали гарнизон, свега 300 милиционера с пушкама“, казао је Стрелков. Кад је реч о Славјанску, кратко је рекао: „Наш гарнизон у Славјанску је у потпуном оперативном окружењу“.

14.54 – Свети Синод Украјинске православне цркве Московске патријаршије апеловао је на председника Украјине Петра Порошенка да прекине оружани сукоб у области Луганска и Доњецка и да почне да помаже становништву југоистока земље.

„Свештеници и верници из тих области траже да се предузму све мере да се заустави крвопролиће које недужни цивили трпе. Наши верници на истоку верују да спорове треба решавати кроз дијалог и преговоре. Цела наша црква исповеда принцип мироног решавања. Морамо заједно да спречимо погибију невиних људи“, наводи се у саопштењу које преноси Интерфакс.

14.30 – Мађарска пристала на повећање количине реверса гаса у Украјину

Мађарска је пристала на повећање количине реверса гаса у Украјину, саопштила је прес-служба министарства енергетике Украјине после сусрета министра Јурија Продана и директора Нафтогаса Андреја Кобољева са министром спољне трговине и спољних послова Мађарске Тибором Наврачичем и министром националног развоја Миклошем Шестаком.

У складу са постојећим договорима, Украјина ове године из ЕУ путем реверса може добити само 6,5 милијарди кубних метара гаса. Веће количине ће бити могуће, ако Кијев успе да успостави већи реверс преко Словачке. Кобољев је раније саопштио да Украјина планира да озбиљно повећа реверсне испоруке гаса из Европе са постојећих 16 милијарди кубних метара гаса дневно (око 6 милијарди кубних метара гаса годишње).

Директор Гаспрома Алексеј Милер је изјавио да европски испоручиоци не могу физички обезбедити реверс гаса у Украјину и рекао да ситуација личи на аферу.

14.20 – МСП РФ: Немогуће је осигурати безбедност мисије ОЕБС у Украјини

Немогуће је осигурати безбедност посматрача који раде на југоистоку Украјине, због дејстава украјинске армије, саопштио је званични представник МСП РФ Александар Лукашевич. Према његовим речима, РФ је спремна да помогне у ослобађању сарадника мисије.

Две групе посматрача ОЕБС су ухапшене на југоистоку Украјине крајем маја. Тек у четвртак је с њима успостављен контакт.

Лукашевич је додао да специјална мисија ОЕБС у Украјини није у потпуности објективна у својим извештајима. „Из видокруга посматрача нестају чињенице да украјинска армија користи ратну авијацију, тешко наоружање, муницију која је забрањена против цивилног становништва“, рекао је он.

14.15 – У Русији пребројали избеглице из Украјине

У Русији се налази скоро 19 хиљада избеглица из Украјине, саопштио је званични представник МВС РФ Александар Дробишевски.

Према његовим речима, више од половине избеглица – више од 10 хиљада људи – се налазе код рођака и пријатеља. У привременим центрима се налази око 9 хиљада људи, од тога 4,5 хиљаде деце. Дробишевски је, такође, потврдио да је највише украјинских избеглица стигло у Јужни федерални округ.

14.10 – Кремљ: Догађаји у Украјини су геноцид над својим народом

Догађаји у Украјини су грађански рат, који прелази у геноцид над својим народом, изјавио је шеф администрације председника РФ Сергеј Иванов.

Он је своју оцену ситуације у Украјини изнео у Ростовској области у току сусрета са волонтерима, који помажу грађанима Украјине у Русији.

Према речима Иванова, не постоје никакви хуманитарни коридори за људе који желе да напусте зону ратну дејстава у Украјини. Становништво се, једноставно, истиска у Русију. Он је уверио да РФ „неће правити разлику међу братским руским и украјинским народом“.

Иванов је обећао да ће „и регионалне и федералне власти, као и влада Русије помагати избеглицама“.

14.05 – НАТО: Руси опет гомилају трупе на украјинској граници

Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен изјавио је да се руске снаге поново гомилају на украјинској граници, што је назвао разочаравајућим кораком уназад.

„Сада видимо ново повећање броја руских војника око украјинске границе. Најмање неколико хиљада додатних руских војника је распоређено“, рекао је Расмусен у Лондону.

Расмусен је то назвао „веома разочаравајућим кораком уназад“.

13.45 – Један цивил је погинуо кад је украјинска војска гранатирала Цркву васкрсења Христовог у Славјанску, јавља Итар-Тасс. Црквењак је отворио капију цркве и шрапнел га је погодио у главу.

13.38 – Руска војска се враћа на границу с Украјином између осталог и зато што су два украјинска пешадијска возила ушла на територију Русије, јавља портал Полит онлајн, преноси руска Правда на Твитеру.

„Министарство одбране одлучило је после напада на амбасаду Русије у Кијеву и провокације на граници да преиспита повлачење трупа с границе“, сазнаје РБК у својим изворима у Генералшабу руске армије.

Једно украјинско пешадијско борбено возило покварило се, па је напуштено, а припадници Националне гарде Украјине стрељале су посаду зато што је напустила возило.

Министар одбране Сергеј Шојгу на затвореном састанку у Државној думи 18. јуна обавестио парламентарце да ће ојачати војску на граници, пише Сноб.ру. Исти портал цитира војног званичника из руског министарства одбране Анатолија Дергаљева да неће бити „изненадних напада“.

„Руска војска неће улазити у сукоб с украјинским официрима. Моји извори кажу да се Русија спрема да ултимативно затражи од Украјине да објави прекид ватре ради заштите цивилног становништва“, рекао је он медијима.

13.30 – Жестоке борбе избиле су у граду Артјемовску у Доњецкој области, јавља Интерфакс.

„Украјинска армија гранатира село Закотноје код града Северска у близини Артјемовска. Самоодбрана им одговара и у току је жестока борба у којој украјински безбедњаци користе тешку технику“, рекао је представник снага самоодбране Интерфаксу.

Исти извор каже да је на Северск јутрос извршен ваздушни напад и да је самоодбрана успела да погоди авион, али не и да га обори.

13.00 – Гинтер Етингер: Мала шанса за енергетске санкције против РФ

Европски комесар за енергетику Гинтер Етингер сматра да енергетика није најбољи предмет санкција ЕУ против РФ и да ће Брисел, када чује мишљење Вашингтона, сам донети одлуку.

Он је то изјавио на сусрету с новинарима у Савезу међународне штампе у Бриселу.

Етингер је, такође, истакао да руски гас купује Европска унија, а не САД.

Он је рекао да се гас и нафта налазе на крају списка евентуалних санкција и да, вероватно, неће бити скоро уведене.

Могућност увођења „треће фазе“ санкција против Русије, због украјинске кризе, која се тиче одређених грана привреде, ће се разматрати на самиту ЕУ у Бриселу 27. јуна.

12.14 – Украјинска војска распоређује блокаде дуж границе с Кримом, јавља дописница Раше тудеј Пола Силер позивајући се на украјинске званичнике.

12.00 – Долгов: Москва захтева међународну истрагу о убиству новинара у Украјини

Москва ће инсистирати на ефикасној међународној истрази новинара ВГТРК у Украјини, изјавио је представник МСП за људска права Константин Долгов.

Он је истакао да сумња да „украјинске власти могу објективно и непристрасно водити истрагу ове трагедије и да ће се кривци наћи пред судом“.

Председник Украјине Петар Порошенко је нешто раније, на молбу ОЕБС, наредио да се истражи смрт руских новинара.

Новинар ВГТРК Игор Корнељук и тонски техничар Антон Волошин су погинули у минобацачком нападу код Луганска.

11.10 – Врховна рада (парламент Украјине) разрешила је (Андреја) Дешчицу дужности министра иностраних послова Украјине, јавља на Твитеру руска 1ТВ. Парламент је одмах поставио Павела Климкина за новог шефа дипломатије.

11.08 – МИП Русије позива Украјину да с опрезом приступи решавању проблема који се тичу границе између две земље, каже за РИА Новости заменик шефа руске дипломатије Григориј Карасин.

Ова изјава уследила је после јучерашње препоруке украјнског парламента влди да у року од месец дана припреми документа за једнострано разграничење деонице земљишта дуж границе с Русијом.

10.45 – Сирене у Краматорску објавиле су почетак артиљеријског напада украјинске војске на овај град на истоку Украјине, јавља дописник РИА Новости. Краматорск је данима под снажним артиљеријским нападима у којима је погинуло најмање шест цивила.

10.40 – „Репортери без граница“: У Украјини од почетка године погинуло пет новинара

У Украјини је од почетка године, обављајући свој посао, погинуло пет новинара, саопштио је шеф бироа за источну Европу и централну Азију невладине организације „Репортери без граница“ Јохан Бир.

То су: новинар „Вести“ Игор Корнељук, тонски техничар Антон Волошин, италијански фотограф Андреа Рокели и његов помоћник Андреј Миронов и новинар украјинских новина „Вести“ Вјачеслав Веремиј.

Бир је позвао украјинске власти да престану са ометају кретање руских новинара и да им дају могућност да извештавају о догађајима. Он је истакао да је свету важно да добије истините информације о томе шта се дешава у Украјини.

10.35 – Порошенко и Филе разговарали о потписивању споразума о асоцијацији са ЕУ

Председник Украјине Петар Порошенко је на сусрету са европским комесаром за проширење и политику према суседима Штефаном Филе разговарао о потписивању Споразума о асоцијацији са ЕУ у Бриселу 27. јуна.

Порошенко се захвалио на „водећој улози“ ЕУ“ у привлачењу међународне помоћи Украјини, укључујући и помоћ ММФ, као и идеју Европске комисије за провођење међународне донаторске конференције за Украјину.

На сусрету су присуствовали и председник представништва ЕУ у Украјини Јан Томбински, као и представник Украјине у ЕУ Константин Јелисејев.

10.20 – Владислав Селезњов: Антитерористичка операција се наставља и трају борбе на истоку Украјине

На истоку Украјине у току је велика борба украјинских и проруских снага „какве досад није било по снази и размерама“, рекли су украјински војни извори.

Према тим изворима, на које се позива Ројтерс, постоје непроверене информације да су обе стране у борбу укључиле тенкове.

Жестоки сукоби избили су рано јутрос близу града Красни Лиман, који је под контролом украјинских власти од почетка јуна, а проруске снаге наводно су покушале да пробију кордон владиних трупа.

„У току је велика борба која превазилази, у смислу снаге и размера, све што је досад виђено“, рекао је војни извор.

Према том извору, у сукоби би могло да учествује до 4.000 припадника проруских снага, а на обе стране су вероватно ангажовани оклопна возила и тенкови.

„Антитерористичка операција се наставља и трају борбе“, потврдио је портпарол владе Владислав Селезњов.

10.17 – Припадници самоодбране самопроглашене Луганске Народне Републике (ЛНР) успели су да ухвате у заседу украјински специјални батаљон „Ајдар“, а руски ТВ канал Лајф њуз ексклузивно објављује снимак те акције.

„Ајдар“ је један од плаћеничких батаљона које финансирају украјински олигарси, а упао је узаседу код Луганска кад је кренуо у помоћ снагама украјинске Националне гарде које недељама нападају Луганск.

Део припадника „Ајдара“, којих је укупно стотињак, је погинуо, доста њих је заробљено, а неки су успели да побегну. Командант батаљона је тражио помоћ кад је видео да је упао у заседу, али није је добио. У Кијеву кажу да батаљон није прецизно следио наређења и да је деловао на своју руку.

10.00 – Аустралија је увела финансијске санкције против 50 држављана Русије и 11 организација, саопштило је министарство спољних послова те земље, преноси РИА Новости. Разлог је став Русије према Украјини, а санкцијама су погођени, између осталих, и саветник председника Русије Сергеј Глазјев, председници оба дома руског парламента, Валентина Матвијенко и Сергеј Наришкин, заменици премијера Русије Дмитриј Рогозин и Дмитриј Козак и остали.

10.15 – Кијев спреман да прода 49% акција оператора ГТС Украјине инвеститорима из САД и ЕУ

Влада Украјине може добити могућност да формира оператора гасно-транспортног система (ГТС) земље, у ком ће до 49% акција бити у власништву инвеститора из САД и ЕУ.

То потврђује нацрт закона који је унесен у парламент. У складу са документом, оператор ће на управљање добити магистралне гасоводе и подземна складишта и концесију или закуп на одређени период, без права откупа.

Овај нацрт закона је унесен на разматрање у Врховну раду заједно са нацртом закона о увођењу ванредног стања у енергетском сектору Украјине. Последњи закон је одговор Кијева на увођење авансног плаћања гаса за Украјину са стране Гаспрома.

08.52 – Бајден упозорава Москву: Следе оштрије санкције

Амерички потпредседник Џо Бајден рекао је украјинском председнику Петру Порошенку да ће САД заједно са савезницима радити на „наметању даљих санкција Русији“ ако Москва не употреби свој утицај да заустави насиље сепаратиста на истоку Украјине.

Како је саопштила Бела кућа, Бајден је истакао да Русија није обуставила слање оружја и екстремиста преко границе, пренела је агенција Ројтерс.

„Потпредседник је рекао да ће САД радити са својим партнерима на успостављању даљих мера према Русији ако она настави на истом курсу“, наведедено је у саопштењу Беле куће.

САД и ЕУ су увеле санкције неким Русима и руским компанијама после припајања Крима Русији у марту и запретиле су већим економским санкцијама у областима као што су енергетика и рударство.

Лидери ЕУ дискутоваће о санкцијама на састанку 27. јуна.

08.42 – Путин се нада почетку преговора у формату РФ-Украјина-ЕУ

Владимир Путин се нада почетку тространих консултација поводом планова Кијева да потпише споразум са ЕУ. Председник РФ се нада да ће Москва успети да пренесе своју забринутост до партнера.

Говорећи у среду у Ставропољу (Северни Каквказ) на седници посвећеној развоју пољопривреде, он је рекао да се, ако Украјина потпише споразум о придруживању ЕУ, могу појавити економски проблеми и он више неће бити ослобођена увозних царинских обавеза.

Према речима председника, то се не односи само на пољопривреду, већ практично на све гране привреде. Путин је истовремено одбацио идеју да се укине увоз млека и млечних производа из Украјине због недовољног квалитета.

08.02 – Луганска народна република прави свој КГБ и контраобавештајну службу

Контраобавештајна служба Смерш бориће се са шпијунима и диверзантима. Она ће се, посебно, позабавити истраживањем криваца за смрт руских новинара код Луганска.

Самопроглашена Луганска народна република направиће свој КГБ и контраобавештајну службу Смерш која ће се прикључити истрази криваца за смрт руских новинара, изјавио је шеф самопроглашене Луганске народне републике Валериј Болотов новинарима.

Име Смерш (скраћеница од „смрт шпијунима“ – „смерть шпионам“) отуд што се тако звао низ контраобавештајних органа у СССР за време Великог отаџбинског рата.

„Од данашњег дана почиње образовање Комитета државне безбедности Луганске народне републике, чије ће једно од одељења бити Смерш. А функција борба против шпијуна и диверзаната, рекао је Болотов.

Према његовим речима кривце за смрт руских новинара, који су „целом свету доносили истините информације“ тражиће и Смерш.

Репортер Вести Игор Корнељук преминуо је у уторак од задобијених рана у минобацачком нападу код Луганска на истоку Украјине. Његов колега монтажер звука Антон Волошин сматрао се несталим. У уторак увече саопштење о погибији Волошина појавило се на сајту Вести. Сниматељ Виктор Денисов идентификова је у мртвачници тело колеге Волошина.

07.06 – Извршни директор мађарског MOL-а не искључује застоје у транзиту гаса из РФ у Европу

Извршни директор мађарске енергетске групе MOL Јозеф Молнар не искључује проблеме у транзиту руског гаса у Европу после експлозије на украјинском извозном гасоводу Уренгој Помари Ужгород. По његовом мишљењу, они би могли да обуставе испоруку.

Представник компаније је прецизирао да јуче нису примећени застоји у транзиту гаса у Мађараску. „Количине се могу компензовати на рачун подземних складишта. Али то је први знак за узбуну за системе транзита у Европу, нагласио је он.

---

Извор: Агенције